Pravosudni progon kao bič vlasti

U vreme vanrednog stanja, a naročito tokom nedavnih protesta, jedan broj sudija i tužilaca kao da je bio produžena ruka izvršne vlasti. Nevladine organizacije i pojedini advokati upozoravali su da su demonstranti prvo bili izloženi policijskoj brutalnosti, a zatim i pravosudnom progonu. Na udaru se, pritom, nisu našli izazivači nereda, od kojih su mnogi povezani sa vlašću, već uglavnom oni koji prvi put protestuju - mladi i studenti. Takvim tretmanom režim kao da je hteo da im poruči da će, ukoliko žele da kritikuju vlast, doživeti torturu. Vlast je više puta slala i poruke pravosuđu, šta očekuje od te, kako je u Ustavu napisano, nezavisne treće grane vlasti. Da ne bude nedoumica, u vreme poslednjih protesta jasnu poruku je poslala poslanica SNS-a i predsednica skupštinskog Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Aleksandra Tomić: „Ako ste časni i pošteni i ako se ne slažete sa ovim režimom, dajte ostavku na mesto sudije, nemojte da primate sudske plate i nemojte da radite taj posao.“ To je poručila sudijama koji uhapšenima na demonstracijama nisu odredili pritvor. Sudija Vrhovnog kasacionog suda Radmila Dragičević Dičić navodi da je ta izjava u suštini odraz neznanja i potpunog nedostatka pravne kulture, i dodaje: „Izjava je i bahata i nedopustiva u demokratskom društvu. Zabrinjava jedino što se od ove izjave niko od predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti nije ogradio.“ Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić navodi da je izjava poslanice Tomić direktnija od onoga što je izgovoreno više puta sa najviših mesta u Srbiji. „Ranije je govoreno, možda samo uvijenije, da je nezavisnost pravosuđa floskula koja postoji kao ukras i zarad prikazivanja na EU putu, ali da u suštini ne egzistira. Taj iskaz poslanice je najdublja negacija ideje pravosuđa i šta ono mora da predstavlja u demokratskom društvu. Baš suprotno od njenih reči, pravosuđe ne bi smelo da se povodi politikom već je njegova uloga da bude zaštitnik građana. To je nešto na šta pojedine kolege i moja malenkost, nas veoma malo, upozoravamo sudije. Ovakva vremena su pogodna da se pravosuđe upregne u napore države skopčane sa brojnim kršenjem ljudskih prava”, upozorava sudija Majić. Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev kaže da je poistovećivanje države sa režimom izuzetno opasno. „To je put u apsolutizam, treba se samo setiti reči francuskog kralja Luja XIV, koji je u obraćanju parlamentu, a ukazujući na nesposobnost parlamenta, izjavio: ’Država to sam ja’“, podseća sudija Trešnjev. Zamenik republičkog tužioca Goran Ilić naglašava da sudstvo i tužilaštvo moraju da postupaju u ime društva kao celine, a ne vlasti, ma kakvu podršku ta vlast imala. „Sudstvo i tužilaštvo moraju da budu nepristrasni. Činjenica da su povodom nedavnih događaja pojedini političari, pa i poslanica Tomić, iznosili pohvale na račun tužilaštva i to u pogledu postupanja u predmetima povezanim sa demonstracijama, može u javnosti da stvori utisak da tužilaštvo nije postupalo nepristrasno i samostalno, već da je udovoljavalo političkim očekivanjima. Zato je najbolje da se političari uzdržavaju od ocena rada tužilaštva“, kaže tužilac Ilić. Predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić ilustrujući odnos vlasti prema tužilaštvu podseća da je 10. jula 2020. Vlada donela odluku o osnivanju koordinacionog tela za sprovođenje Akcionog plana za poglavlje 23 (reforma pravosuđa, antikorupcijska politika, osnovna prava i prava državljana EU) i da nije pozvala nijedno od strukovnih udruženja, ali jeste predstavnike MUP-a. „Učesnicima u stranačkom životu Srbije sigurno nije potrebna treća grana vlasti. Više se ne ustručavaju da u svojim izjavama očuvaju privid poštovanja pojma vladavine prava i poštovanja jednog od osnovnih postulata svakog demokratskog društva, a to je razdvojenost tri grane vlasti. Predstavnike stranačke politike mogu da razumem. Ono što ne mogu da razumem su predstavnici pravosudne vlasti i njihovo ćutanje. Mogu da komentarišem odsutnost reakcija republičkog tužioca i obaveštavanje javnosti o radnjama koje tužilaštvo preduzima nakon najnovijih protesta. Uloga republičkog tužioca je da propisuje politiku krivičnog progona. Ovaj put ta politika treba da se protegne i na pripadnike MUP-a“, napominje tužiteljka Komlen Nikolić. Ona kaže i da su najnoviji događaji pokazali da se društvo naviklo na odsustvo adekvatne reakcije državnih organa. „Građani su se sami organizovali, kroz organizacije civilnog društva koje se bore za zaštitu ljudskih prava. Za mene, kao profesionalca, to predstavlja svojevrstan poraz rada državnih organa zaduženih za krivično gonjenje. Postavlja se pitanje da li će neko snositi odgovornost u organima krivičnog gonjenja za odsustvo adekvatne reakcije na mnoge događaje iz prošlosti? Državni organi će morati da prihvate činjenicu da živimo u dobu gde sve može da se snimi i da neke radnje ne mogu da budu sakrivene. Ukoliko se sud i tužilaštvo ne iščupaju iz kandži izvršne grane vlasti, plašim se da će građani i dalje biti razočarani u treću granu vlasti“, navodi Komlen Nikolić. Sudija Dragičević Dičić kaže da smo svi svedoci različitih postupaka pred našim sudovima, vezano za skorašnje demonstracije. „Ono što je bitno jeste da u njima okrivljeni ako žele imaju pravo na izabranog branioca, a da se u postupcima gde je određen pritvor postupa hitno. Pritvor se određuje samo u po zakonu predviđenim razlozima i, naravno, da se pruži mogućnost okrivljenima da predlažu dokaze i da se izjasne o izvedenim dokazima“, navodi sudija Vrhovnog suda i dodaje da je očigledno kako je bilo pogrešnog postupanja na sve strane. „Međutim, za demokratsko društvo i vladavinu prava je bitno utvrđivanje odgovornosti pripadnika policije, koji su na terenu i u lancu komande, a dozvolili su upotrebu prekomerne fizičke sile, koja je u pojedinim slučajevima, koje smo svi mogli videti, imala elemente izražene brutalnosti i zlostavljanja. Sudstvo mora da bude branik od svake samovolje i represije vlasti, u bilo kojim vremenima“, ukazuje sudija Dragičević Dičić. Advokat Vladimir Gajić, koji je zastupao brojne građane povodom protesta i tokom vanrednog stanja, kaže da je sada država pre svega mlade ljude, koji su mirno demonstrirali, tretirala kao huligane. „U tom hitnom postupku pred Prekršajnim sudom, bez prisustva branioca i bez bilo kakve provere istinitosti navoda iz prekršajne prijave, za manje od pola sata ovi politički osuđenici su poslati u zatvor. Tako rade preki sudovi koji su inače izričito zabranjeni Ustavom Srbije. Tako su radili i za vreme vanrednog stanja i sada tokom demonstracija. Sasvim je jasno da su neke sudije radile pritiskom ’na dugme’ koje pritiska zna se ko, onaj koji je za sve nadležan u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. Pored toga što režim ne preza od gole i brutalne represije, o čemu svedoče brojni slučajevi nasilja nad građanima tokom demonstracija, imamo i ovo pravno nasilje države koje samo pokazuje u kojoj meri Srbija nema nezavisnu sudsku vlast i tužilaštvo. Vlast je dobila ono što je htela, izazvala je strah kod građana“, zaključuje Gajić. Sudija Majić kaže da pravosuđe treba da bude kantar da kazni one koji krše propise, ali još važnija uloga je da zaštiti one koji su neopravdano progonjeni od najveće sile, a to je politička vlast. „Poslednjih godina pravosuđe je izloženo političkom pritisku i ne samo sada u vanrednim okolnostima. Sada niko više ne mora da zove telefonom, jer se neki nažalost sami prilagođavaju. Neko je sposobniji da se više odupre pritisku, neko nije“, kaže sudija Majić. A šta ostaje sudijama upozorava sudija Dragičević Dičić: „Ispod svake presude ostaje samo ime i potpis sudije i ono je jedino podložno sudu istorije, oceni morala i integriteta. Imena političara koji pokušavaju da utiču na sudsku vlast mnogo pre se zaborave.“