Jedanaest teza za obnovu demokratije

Posle tačno 30 godina od obnove višestranačja u Srbiji gledamo kako srpska demokratija umire na naše oči. Tragična je činjenica da za ovo vreme ne samo da nismo napredovali u demokratskoj kulturi, procedurama i institucijama, već smo nazadovali do te mere da se posle tri decenije iznova borimo za elementarne demokratske vrednosti kao što su sloboda medija i pošteni izbori. Gde smo pogrešili i šta nam je sada činiti? Demokratija je krhka biljka i treba je zalivati i negovati, demokratska kultura se stalno uči i praktikuje, demokratske procedure se štite vladavinom zakona, a demokratske institucije uporno prave i čuvaju decenijama. Kada kao bivši narodni poslanik ponovo stupim na stepenište ispred Narodne skupštine, na isto mesto gde sam nedavno 11 dana štrajkovao glađu u cilju odbrane Ustava i osnovnih demokratskih vrednosti, okačiću na ulaz u ovaj najviši državni dom sledećih 11 teza za obnovu srpske demokratije, kao mali doprinos odgovoru na neprestano postavljano pitanje: „Šta i kako umesto Vučića“: 1.Bez obnove demokratije nema povratka normalnom političkom životu niti stvaranja društva i države u kojima će vladati sloboda, pravda i sigurnost za sve građane. 2. Lažni, nedemokratski izbori su otrov koji potom ulazi i razara sve državne institucije i društvene pore. 3. Bez slobode medija nema i ne može biti uslova za slobodne i poštene izbore, kao ni bez nezavisnih državnih institucija poput RTS-a, REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije, republičkog javnog tužilaštva, Ustavnog suda Srbije.... 4. Potrebna nam je neka vrsta srpske demokratske renesanse, odnosno participativne demokratije kao oblika mnogo većeg ličnog uključivanja građana u sve vrste odlučivanja o tome kako ćemo živeti u Srbiji. 5. Zalažem se za neposrednu, direktnu demokratiju, što podrazumeva mnogo veći broj referenduma na svim nivoima kao najboljeg načina za narodno izjašnjavanje. Izbori nisu dovoljan oblik demokratije i moraju biti dopunjeni referendumima o ključnim nacionalnim i državnim pitanjima na republičkom nivou i brojnim životnim pitanjima na lokalnom nivou, kao što je – primera radi – tema gde će biti uložena sredstva od poreza na imovinu koji se ubira od građana u lokalnim samoupravama. Lokalne sredine, kroz istinsku decentralizaciju i ostvarivanje mnogo većeg prava na raspolaganje izvornom imovinom i prihodima, to zaista treba i da postanu – lokalne samouprave. 6. Predlažem da glasanje u Srbiji bude obavezno i da svi građani preuzmu odgovornost odlučivanja u kakvoj će državi živeti i ko će je voditi. O načinima kako da do toga dođemo možemo polemisati, jer nije stvar u tome da građani koji ne izlaze na izbore budu novčano ili na drugi administrativni način kažnjeni zbog toga, već je cilj da izađu na izbore i preuzmu odgovornost i sudbinu u svoje ruke. 7. Predlažem hitnu promenu kompletnog izbornog zakonodavstva i prelazak na kombinovani (mešoviti) izborni sistem koji bi omogućio glasanje i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za zatvorene partijske izborne liste. 8. Zalažem se i za stepenasti izborni cenzus jer ne može biti isti cenzus za političku organizaciju koja samostalno izlazi na izbore, za one koji izlaze u koaliciji dve političke stranke, i one koji izlaze u koalicijama tri ili više političkih grupacija. 9. Obezbediti olakšano pravo glasa svim državljanima Srbije koji žive u inostranstvu (glasanje poštom ili elektronskim putem), kao i garantovana mesta u Narodnoj skupštini za predstavnike Srba u regionu i dijaspori. 10. Razmisliti o uvođenju dvodomnog parlamenta ili Senata kao dodatnog kontrolnog mehanizma za nadzor nad radom Narodne skupštine i Vlade. 11. Predlažem na kraju i da se otvori javna rasprava o prednostima i manama republikanskog državnog uređenja. Pozivam da se o tome, kao i o monarhiji kao principu vlasti, u demokratskom duhu otvori dijalog, bez ikakvih ideoloških stega koje bi želele da ova tema bude zauvek zatvorena. Ovo su samo moja lična politička razmišljanja, o kojima bi tek trebalo da se izjasne rukovodeći organi Pokreta kome pripadam. Ovo su i predlozi za otvaranje dijaloga sa drugima. Kao početka obnove srpske demokratije.