Strah od budućnosti

Hoće li Bojko Borisov, dosadašnji neprikosnoveni vladar bugarske političke scene, uspeti da se održi na mestu premijera do kraja mandata, koji ističe sledeće godine, sasvim je neizvesno. Uprkos veštini koja ga je održala na vlasti poslednjih jedanaest godina, sada je suočen sa najvećim protestima, koji su ušli u treću nedelju, a da nijedan njegov potez ne samo da nije uspeo da ih obuzda, već ih je samo još više podsticao. Nije se to desilo ni nakon što je parlament izglasao poverenje vladi Bojka Borisova. Pokušaj da umiri građane tako što će smeniti neke ministre nije doneo ništa osim što je samo još više razgnevio hiljade onih koji u Borisovu vide samo manipulatora, čoveka željnog vlasti, koji je zemlju premrežio svojim partijskim i kriminalnim vezama i koji je odavno izgubio poverenje glasača. Nadajući se da bi mogao da sačuva pozicije i sa sebe skine odgovornost smenio je, navodno, zbog prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i finansijskih afera, Mladena Marinova, ministra unutrašnjih poslova, Vladislava Goranova, ministra finansija, Emila Karanikolova, ministra ekonomije, Angelinu Angelkovu, ministarku turizma i Kirila Anantjeva, ministra zdravlja. Pri čemu ni te smene nisu bile baš sasvim smene, jer će Anantjev preći na mesto ministra finansija. Ova rekonstrukcija, koja to nije, dobila je prvobitno nekakav aplauz na protestima, da bi ubrzo protesti bili nastavljeni, a rekonstrukcija proglašena lažnom. A počeli su tako što je Hristo Ivanov, nekadašnji ministar pravde u vladi Borisova (2014-2015), koji je dao ostavku na to mesto, motornim čamcem pokušao da uđe na plažu kod crnomorskog grada Burgasa, ali mu to nije bilo dozvoljeno. Tu se naime nalazi vila Ahmeda Dogana, osnivača i počasnog predsednika Pokreta za prava i slobode, partije turske manjine, čoveka koji je mnogo više od političara. Pravi predstavnik onoga što se naziva kontroverznim biznismenom, Dogan je jedan od najmoćnijih, najbogatijih, najuticajnijih ljudi, medijski magnat i mentor nešto mlađeg partijskog kolege Deljana Pevskog. Pevski je pak šetao od mesta načelnika Agencije za nacionalnu bezbednost, što nije uspelo zbog demonstracija, do mesta poslanika u Evropskom parlamentu, za koje je izabran ali ipak nije otišao.. On zapravo sa Doganom kontroliše bugarski medijski prostor. Ispostavilo se da vilu i deo parka čuva državna služba bezbednosti (DANS), čiji su pripadnici vratili Ivanova. On je snimak akcije postavio na Fejsbuk i ubrzo je počelo da kulja nezadovoljstvo. Na to je reagovao i predsednik Rumen Radev, izjavom da Dogan i Pevski nisu osobe kojima pripada zaštita državnih službi. Potom je izvršen pretres prostorija, a dvojica njegovih saradnika su uhapšena. Tako su ljudi izašli na ulice. Borisov je pokušao da odbrani svoje političke partnere objašnjavajući da Dogan zaslužuje zaštitu jer je pre koju godinu na njega izvršen napad i da je važno da se sačuvaju dobri odnosi sa partijom koja predstavlja tursku manjinu. Napad je, međutim, izvršio upravo pripadnik te manjine, lažnim pištoljem, a zbog nezadovoljstva Doganovom zloupotrebom partije, manipulacijama i izostankom stvarne zaštite njihovih prava. Demonstracije se nisu zaustavile apelom Borisova, naprotiv, dobile su zamah i proširile se po drugim gradovima. Umorni od stalnog pritiska, korupcije, kriminala, a dodatno uplašeni posledicama korone po ekonomiju, građani su nastavili da izlaze na ulice zahtevajući ostavku i premijera i državnog tužioca, koji se stavio u službu partije. Borisov (61) upravlja zemljom već treći mandat. Za državne institucije je vezan od početka karijere i imao je dosta vremena da upozna mehanizme koji su mu pomogli i da dođe na vlast i da se tu zadrži. Od početka osamdesetih radio je u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi devedesete napravio pauzu osnivajući sopstvenu firmu za obezbeđenje, koju je angažovao i sam Todor Živkov, nekadašnji predsednik. Deset godina kasnije, ponovo se vratio u ministarstvo, na mesto generalnog sekretara. Koju godinu kasnije (2005) kandiduje se za gradonačelnika Sofije i pobeđuje. Sledeće godine osniva partiju Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB). Borisov je na mestu premijera od 2009. godine i upravo traje njegov treći mandat. Za to vreme Bugarska je uspela da postane najkorumpiranija članica EU, kako ju je ocenio Transparensi internešnal. Uz prećutnu saglasnost evropskih lidera, Borisov je u zemlji radio ono što je hteo, oslabio institucije, premrežio zemlju partijskim kadrovima, uvezao državne i kriminalne strukture. Građani su ostali u ekonomskoj i svakoj drugoj nesigurnosti, iako je u EU primljena još 2007. godine zemlja još nije ispunila standard. Naprotiv, sve je dalja od vladavine prava i slobode medija. „Sada kada je Bugarska izašla na ulice, Evropa nema prava da gleda zatvorenih očiju. Evropi je potrebna demokratska Bugarska, Bugarska u kojoj vlada zakon“, rekao je predsednik Radev. Borisov na napade uglavnom odgovara pozivajući se na evropske integracije, ali magične reči o evropskoj podršci sada su sve manje uverljive, a miljenik francuskih i nemačkih lidera, kako ga naziva štampa, sada se zaista našao u nevolji. „Kada završim mandat, ja ću voditi partiju i organizovati njen rad, jer nas sada napada svako ko hoće“, izjavio je Borisov, poručujući da će dovršiti mandat. Protesti su pak najavljeni do njegove ostavke.