Pingvini i papagaji

„Singl osobe traže srodnu dušu uz pomoć crkve“, glasio je jedan naslov iz Blica. „Onda, valjda, postoje i ’dubl’ osobe?“ ironično se pita Slobodan Kozarčić, koji mi je poslao ovaj primer. U istom listu našao je i sledeće dve rečenice: „Pred osmu epizodu serije Koreni... voditelj Dnevnika je otkrio da Simka (Sloboda Mićalović) rađa zdravog sina. Tom najavom on je zapravo spojlovao celu epizodu, što su primetili verni gledaoci.“ Naši izrazi kao „neoženjeni i neudate“ ili „osobe bez bračnog druga“ (za single) odnosno „pokvario iznenađenje“, „otkrio zaplet“ (za spoil) bili bi osetno duži nego anglicizmi, ali to još nije razlog da u srpskom tekstu ne upotrebljavamo srpske reči. U „papagajsko pozajmljivanje“, kako ga naziva anglista dr Tvrtko Prćić, spada i bukvalno prevođenje stranih izraza. Tako Blic piše da se „hiljade beba carskih pingvina udavilo u moru kada su teški vremenski uslovi uništili lednik na kome su živeli“. Englezi kažu baby penguin, ali na srpskom životinje su dosad imale mladunce, a bebe imaju samo ljudi. Na sve češći izraz „meka moć“ (engl. soft power: korišćenje diplomatskih, propagandnih ili ekonomskih sredstava, bez upotrebe sile) žali se čitateljka Milena Ribar. Prevod zaista nije najuspeliji, jer power znači vlast koliko i moć, a mi ni vlast ni moć dosada nismo delili na meku i tvrdu, nego na slabu i jaku, ili pravednu i nepravednu. Sličan je i skorašnji izraz „duboka država“ (deep state), za koji još treba da nam politikolozi objasne šta tačno znači. I „socijalna distanca“ doslovan je prevod engleskog social distance, gde engleski pridev, kao što sam napomenuo u broju od 9. jula, ima značenje fizičke prisutnosti u istom društvu ili na istom prostoru, a ne ono koje ima naš pridev socijalan. Posebno je zanimljivo Prćićevo objašnjenje razloga zašto baš u medijskom jeziku ima toliko pozajmljenica i prevedenica. „Novinare“ – piše mi on – „valjda uče da nikako ne sme ista reč da dođe u dve susedne rečenice, nego posle ’lek’ obavezno ide ’medikament’, posle ’narodno pozorište’ ide ’nacionalni teatar’, posle ’vlada’ ide ’kabinet’ i tako dalje.“ Danas nismo puristi, i dobro je što za mnoge domaće reči imamo sinonime stranog porekla, ali se moramo uveriti da su zaista sinonimi, a ne da njihovom upotrebom izneverimo željeni smisao rečenice.