Hajde da zajedno lažemo

Konačno se i to dogodilo – u medijima se pojavio naslov „Lekari se žalili - država menja strategiju borbe sa kovidom-19“. Šteta što ta lepa vest dolazi sa Filipina a ne iz Srbije, ali su valjda na Filipinima lekari koji su u skafanderima i na prvoj liniji odbrane neki bolji lekari od onih naših 3.000 iz Ujedinjenih protiv kovida, koji ne znaju ništa, koji su nekompetentni jer samo rade po bolnicama i sa pacijentima, a ne sede po ceo dan sa državnim vrhom na umnim sastancima. Uostalom, filipinski lekari su reagovali tek kada je situacija zbilja postala alarmantna i kada su u jednom danu (1. avgust) zabeležili 4.963 novoobolela, dok je u Srbiji 330. Mada, ukoliko bismo taj podatak obračunali prema broju stanovnika, ispada da je na Filipinima zaraženo 45,24 osoba na milion stanovnika, dok je u Srbiji taj broj nešto veći i iznosi 47,39. Dakle, izgleda da totalno bezrazložno paniče i da su i oni pobedili koronu, ali nije bilo Aleksandra Vučića da im to saopšti, niti Kriznog štaba spremnog da ih uveri kako su „zaravnili krivu“, pa je situacija pod punom kontrolom. Ostaje malo nejasno da li je kriva samo zaravnjena na tričavih 300 do 400 novoobolelih dnevno, umesto na jednocifrenom broju ka kom teže i zemlje daleko veće od Srbije ili se ispunilo obećanje koje je Vučić dao 12. jula, da će „za 20 dana ta zaraza biti savladana u zemlji“. S obzirom na to da je u danu kada je isticao rok za njegovu veličanstvenu pobedu, umesto na proslavu otišao do Batajnice da bi iskopao rupu za izgradnju nove kovid-bolnice i najavio njeno otvaranje za 1. decembar, deluje da je i sam predsednik shvatio da je koronu teže eliminisati od ljudskih prava i demokratije, ali i da se taj problem može prevazići uz dovoljno ljudi koji su spremni za njega da lažu. Ili da bar izgovaraju, u danu kada je broj novozaraženih iznosio 372, a preminulih sedam: „Uspeli smo da zaravnimo epidemiološku krivu, i to je posledica mera koje sprovodimo, odnosno svesti svih građana da je ovo borba svih nas zajedno“ (član Kriznog štaba dr Zoran Gojković). Šta reći nego bravo. Koga briga što smo prema zvaničnim podacima u maju imali 2.400 inficiranih osoba, u junu 3.100, a u julu skoro 11.000 i što imamo najintenzivniji od četiri stepena transmisije virusa (procena je da je rizik od zaražavanja jedan od najviših u Evropi), kada je Krizni štab zadovoljan. Naravno brojkama koje su sami ispisali, a ne okolnostima u kojima rade, uz nezahvalne građane i još nezahvalniju struku koja nije na naprednjačkom platnom spisku. Ne zna se da li ih više nerviraju pojedinci koji su savladali osnovni račun i samim tim doveli njihovu računicu do apsurda ili lekari (u međuvremenu ih je podržao deo prosvetnih radnika, advokata, socijalnih radnika, veliki deo organizacija civilnog društva...) koji su izašli sa veoma korektnim zahtevima: da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19, kako u opštoj populaciji, tako i među zdravstvenim radnicima i da se sprovede nezavisna istraga koja bi utvrdila da li su podaci bili namerno zataškavani i, ako jesu, da odgovorni za to podnesu i profesionalnu i svaku drugu odgovornost. Iz faze „jao, napadaju Vučića“ (Ana Brnabić), preko „nisu kompetentni” (dr Darija Kisić Tepavčević) i verovatno najapsurdnije rečenice u datom kontekstu „nisam čuo druge ideje osim onih koje sprovode naši epidemiolozi od početka“ (dr Mijomir Pelemiš), stiglo se do apsolutnog ignorisanja zahteva politički neucenjene struke (uz progon onih koji su se na to odlučili), ali i nipodaštavanja njihovog broja. Šta je to 350 lekara u odnosu na 33.000, upitala je dr Kisić Tepavčević, a Vučić je to još malo dofilovao uz tvrdnju da „33.000 nije htelo da potpiše” uz 2.000 njih koji jesu. Inače, prema poslednjim podacima „Batuta“, u Srbiji ima 19.937 stalno zaposlenih lekara i još 1.476 zaposlenih na određeno, što je ukupno 21.413. Ako su složni da lažu o tome, zašto ne bi bili i u daljem zataškavanju prave situacije. Konkretno, nakon bruke koju su kolektivno doživeli kada su mnogi stvarni brojevi obelodanjeni (dovoljno je samo to što je dr Kon prijavio da je u jednom danu u Beogradu bilo više zaraženih nego što je Krizni štab priznao na nivou cele Srbije), umesto da pokušaju da bar delimično ispeglaju i dovedu do neke razumne mere brojke koje objavljuju na sajtu COVID-19 i koje prezentuju na konferencijama za štampu, odlučili su da se drže svojih, uz zapušavanje svih postojećih izvora informacija. Preko noći su zaćutali gotovo svi epidemiolozi koji su do sada bili spremni da informišu javnost o broju zaraženih u svojim malim sredinama, a značajno je smanjen i broj okruga čiji su instituti i zavodi za javno zdravlje obelodanjivali podatke. Uz Beogradski i Nišavski okrug, koji su ućutkani još na samom startu epidemije, kao i Pomoravski, Pčinjski i Toplički, najednom je zanemela i cela Vojvodina, a delimično i Moravički okrug u kom se nalazi više nego ugrožen Čačak. I onda smo došli do situacije da je 27. jula broj novozaraženih u onim okruzima koji su nastavili da daju podatke iznosio 728 novozaraženih, a da je nakon što je Krizni štab tom broju pridodao i podatke iz sedam okruga koji su za ostale tajna, kao ukupan zbir za celu Srbiju saopštio – 411 novozaraženih. Što znači da su sakrili 317 osoba i to samo pod uslovom da je tog dana u Beogradu, Vojvodini i još pet okruga zabeležena nula. A koliko im je svaka brojka koju mogu da sakriju postala bitna mogli smo da vidimo i na primeru Valjeva. Prema podacima Zdravstvenog zavoda za javno zdravlje Valjeva 30. jula je bilo zaraženo 49 osoba, a dan kasnije 19. U danu kad je prijavljeno 19, dr Kisić Tepavčević je na konferenciji za štampu prijavila samo jedan slučaj. Bez obzira na to da li je imala podatke od tog ili prethodnog dana, jasno je da je broj novoobolelih smanjila ili za 18 ili za 48, što je bilo sasvim dovoljno da već sutradan ZZJZ Valjevo, po sistemu – hajde da ne ljutimo Krizni štab, prijavi nulu. Manje od toga ne može čak ni dr Kisić! „Šibicarenje sa obolelima i umrlima prevršilo je meru. Ostajem pri konstataciji da je to verovatno najveća prevara tokom više od 800 godina postojanja srpske medicine. Provaljeni smo i obrukali smo se u svetu. Očekivalo se da Krizni štab prizna nedelo i počne da nam daje tačne podatke. Umesto toga, usledile su konstatacije kako se, eto, desi poneka greška u sistemu, kao da je, recimo, saopštavan broj od 327, umesto 329 novozaraženih. Nažalost, broj nuđen javnosti uporno je bio višestruko umanjivan. Tu nema više mesta nadi i apelima da se poštuju profesionalnost i istina“, izjavio je prof. dr Zoran Radovanović i kao rešenje za izlaz iz situacije ponudio da se pozovu stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije. Ne zato što znaju više od naših epidemiologa, već zato što mogu da pomognu svojim autoritetom pošto je naš stručni deo Kriznog štaba „trenutno u čabru, niko mu ne veruje, a mere koje bi predložili stručnjaci SZO bi ipak bile prihvaćene“. Reakcija članova Kriznog štaba je bila očekivana i slična onoj kada su kolege zatražile njihovu smenu – kritikovati je lako, sve su to neistine i poluinformacije, neophodno je jedinstvo, Krizni štab vrhunski radi i svi oni blisko sarađuju sa SZO. Ono što nisu objasnili, a što je i te kako bitno – koje bi podatke dali stručnjacima iz SZO kada bi došli i da li misle da bi i oni trebalo da propisiju mere na osnovu brojki sa sajta COVID-19 ili onih koje ručno skuplja dr Kon ili stvarnih koje svi možemo samo da nagađamo. Uostalom, problem sa zataškavanjem statistike je bio evidentan još kada su stručnjaci sa Balkana koji čine grupu „Korona karantin“ ponudili usluge Vladi Srbije i Ministarstvu zdravlja, s obzirom na to da su u Bosni njihovi članovi deo Kriznog štaba, da u Albaniji sarađuju na unapređivanju protokola za doktore, a u Crnoj Gori sa lokalnim epidemiolozima, ali uz zahtev da dobiju uvid u podatke. Odgovoreno im je „videćemo“ i to je bilo sve. Podatke očigledno nisu dobili jer na njihovom portalu covid19balkans, u rubrici u kojoj piše broj izlečenih od kovida na Balkanu, za Hrvatsku navedeno 4.341, za BiH 5.959, a za Srbiju 0. Broj izlečenih se krije baš kao i broj aktivnih slučajeva ili broj obolelih u Beogradu na dnevnom nivou. O polu preminulih „Batut“ nas je poslednji put obavestio 3. maja. Onda se u izveštaju taj podatak ponovo pojavio za 26. i 27. jul, da bi nakon toga nestao. Isto tako su dali i prosek godina preminulih lica za te datume (69,75 i 68,1) što su nam prethodno poslednji put saopštili 15. aprila. I isto tako opet prestali. Možda je neko zamenjivao osobu koja inače unosi podatke, pa je naivan pomislio da sva polja treba da se popune - ali ipak se u izveštaju nije omakao i broj izlečenih. Baš kao ni realan izveštaj o broju testiranih, već samo onaj od 8.000, 10.000 pa i 12.000, naduvan do karikaturalnosti da bi ispunio dva cilja – zadovoljio Vučićevu sujetu da je bar u nečemu jedan od najboljih u Evropi kada je korona u pitanju („samo četiri zemlje u Evropi testiraju više od Srbije“, pohvalio se), ali i da bi broj pozitivnih na testovima bio ispod pet odsto. E pa nismo četvrti u Evropi, a nemamo pojma ni koji smo jer nam nikada nije rečeno koliko se dnevno PCR testova radi. Mesecima nas je Krizni štab lagao da objavljuju samo dijagnostičke testove, onda su malo popustili i saopštili da se taj broj ne odnosi samo na one za koje se sumnja da su oboleli već da u njega ulaze i testovi na lični zahtev, kao i kontrolni, da bi nedavno direktorka „Batuta“ Verica Jovanović javno kapitulirala i priznala da su u taj broj uključeni i serološki testovi. Ono što još nije javno priznala (ni ona, ni bilo ko drugi iz štaba) jeste da se, kada se prikazuje broj pozitivnih rezultata, svuda u svetu govori samo o broju pozitivnih PCR jer se ne mogu zbrajati babe i žabe, a onda objavljivati samo rezultati za babe. Brzi serološki testovi koji se kod nas rade nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze, bez urađenog i PCR testa i to precizno piše u uputstvu Innovita testova, koje ima skoro cela Srbija. Na njegovom originalnom uputstvu stoji napomena da nije predviđen za skrining, ali je u prevodu na srpski taj deo izostavljen. To znači da mi ne znamo ni koliko se skrining testova dnevno radi, a samim tim ni koji je procenat inficiranih u odnosu na testirane, a ako to ne znamo, onda ne znamo ni na osnovu kojih parametara se procenjuje epidemiološka situacija i pravi strategija. Na osnovu nepostojeće statistike koju ćemo ponuditi SZO kada nam, i ako, stigne u pomoć? Pa, pre će biti da ih nećemo pozvati nego što će se neko usuditi da objavi taj podatak. Zbog svega toga epidemiološki haos koji trenutno živimo možda najbolje opisuje komentar dr Radovanovića na poziv da se „svi ujedinimo u borbi protiv korone“ i da ne napadamo Krizni štab: „Šta znači da se ujedinimo? Da vas zajedno lažemo?“ Nema potrebe, lagaće nas sami dokle god im mi to dozvoljavamo.