Otporni na viruse

Na većinu kompanija kovid-19 delovao je kao elementarna nepogoda, koja im je razorila biznis, ali je nekolicini najbogatijih biznismena napunio džepove novim milijardama dolara. Dok se svetska ekonomija urušavala – američki BDP pao je u drugom kvartalu za 32,9 odsto – imovina vlasnika Amazona DŽefa Bezosa dostigla je 3. jula do tada rekordne 172 milijarde dolara. Amazon je, očito, bio u grupi kompanija za koje je aktuelna kriza, kako su to onomad voleli da kažu neki srpski ministri, zaista bila šansa, jer su se ljudi, izbegavajući fizičke kontakte, preorijentisali na onlajn kupovinu. Samo 19 dana kasnije Bezos se opet našao na naslovnim stranama svetskih medija, jer je oborio još jedan rekord – za samo jedan dan postao je bogatiji za 13 milijardi dolara, a za tu sumu sva preduzeća u Srbiji moraju da rade bar tri meseca. Vrednost njegovog paketa akcija u Amazonu dogurala je do 189 milijardi dolara, tako da Bezosova imovina vredi skoro koliko i četiri BDP-a Srbije. Iako mnogi svetski ekonomisti strahuju da bi kriza izazvana pandemijom kovida-19 mogla biti gora i od Velike depresije, ona se po nečemu bitno razlikuje od berzanskog kraha tokom 1930-ih. Pre devet decenija cene svih akcija vrtoglavo su padale, dok sada bar neke vrtoglavo rastu. Za jednu akciju Amazona krajem jula trebalo je oko 3.200 dolara, 70 odsto više nego u januaru. Za toliki prinos štednja bi, uz trenutno najpovoljnije kamatne stope, morala da se oroči bar na pola veka. Razloga da se žale na kovid-19 nemaju ni drugi multimilijarderi, iako je i nekima od njih pre samo četiri meseca sve izgledalo potpuno drugačije. Svetski mediji krajem marta izveštavali su o uraganu koji je opustošio svetska tržišta kapitala, valuta i robe, jer je vrednost akcija na svetskim berzama pala za čak 15.000 milijardi dolara, cene nafte srozale su se za 60 odsto, a nacionalne valute Brazila, Meksika i Juže Afrike izgubile su petinu vrednosti u odnosu na dolar. Uz to, preračunate u dolare cene akcija u Rusiji i Južnoj Africi pale su za 40 odsto, a u Brazilu za čak 50 odsto. Beogradsku berzu u tom kontekstu ne vredi ni pominjati, jer je 4. avgusta promet za ceo dan iznosio svega 6.000 evra. Za te pare ne bi mogle da se kupe ni dve akcije Amazona. Nakon što su u februaru vodeći berzanski indeksi dostigli istorijski maksimum, u martu su se survali, pa je imovina 500 najbogatijih ljudi na svetu vredela 444 milijarde dolara manje nego u januaru. Najveći „gubitnici“ bili su upravo Bezos i Bil Gejts, osnivač Majkrosofta, ali su u međuvremenu oni iz minusa prešli u plus, što se ne bi moglo reći za desetine miliona radnika koji su ostali bez posla. Za razliku od većine zemalja, koje su od aprila do juna imale dramatičan, često dvocifren pad BDP-a, rezultati velikih tehnoloških giganata bili su bolji od očekivanih. To je u julu i poguralo cene akcija, Epla za 10 odsto, Fejsbuka za sedam, Amazona za 3,7 odsto… Tako je Epl postao prva američka kompanija čija je tržišna vrednost prešla hiljadu milijardi dolara, a Bezos postao najbogatiji pojedinac na svetu. Sa toliko novih milijardi u džepovima DŽef Bezos, Tim Kuk, Sander Pičai i Mark Zakerberg, čelni ljudi Amazona, Epla, Gugla i Fejsbuka verovatno su bili spremni da plate i veću cenu od one da 29. jula pet sati odgovaraju na škakljiva pitanja antimonopolske komisije. Pogotovo ako posle te istrage ne budu morali da plate kaznu za eventualnu zloupotrebu monopolskog položaja. Svaka kriza, očito, ima svoje dobitnike i gubitnike, s tim što je još rano za konačno svođenje računa. I posle prethodne krize iz 2008, na tržištu se pojavilo na hiljade novih IT kompanija. Neke su, poput Vocapa, postali giganti, pa je Fejsbuk za tu aplikaciju 2014. morao da iskešira 19 milijardi dolara, a 2009. osnovani Uber sada se procenjuje na 47 milijardi dolara. Ovo su samo neki od primera koji dokazuju da se američke kompanije brže prilagođavaju novoj realnosti. Nemački Handelsblat navodi da se profit 300 najvećih kompanija iz Evrope u prvom kvartalu ove godine srozao za čak 87 odsto, na 11 milijardi evra, dok je profit 500 najvećih iz SAD povećan za četiri odsto, na 750 milijardi dolara, što je i najveći profit ikada u prvom tromesečju. Isti profit kao 300 kompanija iz Evrope imali su Majkrosoft (10,8 milijardi dolara) i Epl (11,25 milijardi), dok su Alfabet i Fejsbuk kraj marta dočekali u plusu od 6,8 i 6,1 milijardu dolara. Jedan od razloga za ovakvu disproporciju je što među firmama u SAD dominiraju veliki IT koncerni, čiji je profit u prvom kvartalu 2020. u proseku 10 odsto veći nego 2019. Zato su njihove akcije i najtraženije na Volstritu, a kako kome ide može se videti i po tome što zbog porasta obima posla Amazon planira da zaposli novih 175.000 radnika, dok je samo u prvoj nedelji avgusta u SAD bez posla ostalo 1,2 miliona radnika. Šta tek reći na podsećanje Handelsblata da akcije 500 najvećih američkih kompanija, koje čine berzanski indeks S&P 500 danas vrede 180 odsto više nego pre 10 godina, dok 600 velikih i srednjih evropskih kompanija koje ulaze u sastav Euro Stoxx 600 vrede 43 odsto manje nego 2010? I šta pomisle evropski investitori dok računaju koliko su izgubili kada shvate da se tržišna vrednost platforme Zum od početka pandemije više nego utrostručila? Bogataši ni ovoga puta neće pretrpeti štetu, račun će platiti običan čovek, kao što ga je platio i 2008, navodi profesor ekonomije Hajnc Jozef Bonstrup i kao jedan od razloga za to u tekstu za Frankfurter rundšau navodi da „vladavina finansijskih tržišta nije okončana, a veliki akcionari vladaju autokratski, gore nego ikad ranije“. Prema njegovoj proceni, prihodi prosečnog Nemca u ovoj godini biće za oko sedam odsto manji nego 2019. i biće potrebne dve-tri godine da dostignu raniji nivo. I to ako ne bude drugog talasa korone. Osim što je izazvala globalnu recesiju, pandemija je dodatno produbila jaz između najbogatijih i najsiromašnijih. Prema proceni UN, do 2025. jedan odsto najbogatijih stanovnika raspolagaće sa 24 odsto svetskog bogatstva, a generalni sekretar UN Antonio Guteres precizira da trenutno 26 najbogatijih raspolaže sa istom imovinom kao polovina svetske populacije. Kovid-19 razotkrio je lažna uverenja da slobodna tržišta mogu da obezbede zdravstvenu zaštitu za sve i lažni mit da smo svi u istom čamcu, poručio je Guteres. Čak i ako smo svi u istom čamcu, jasno je da su neki tu samo da veslaju, da bi neki drugi mogli da uživaju. Šta će, međutim, biti ako i galijati prestanu da veslaju?