Putinov gambit sputnjikom 5 na kovid-19

Hladnoratovska trka se u 21. veku ne vodi ka Mesecu i svemiru, nego ka vakcini koja bi trebalo da neutrališe opasnost od virusa koji izaziva oboljenje kovid-19. U situaciji u kojoj nas bolest plaši više nego i najveća nuklearna glava (još jedno od nasleđa prethodnog utrkivanja velesila), u kojoj su decenije zanemarivanja, pa i ukidanja javnog zdravstva i preventive ispostavile račun širom planete, u kojoj se na naše oči vrši novo geopolitičko prevrednovanje – potpuno je logično da će izumitelji vakcine pobrati spasiteljske lovorike. No, s obzirom na predviđanja, koja su dolazak vakcine najavljivala najranije za kraj tekuće, a mnogo verovatnije za prvu polovinu iduće godine, zvanični Peking i Vašington su, zajedno s ostatkom čovečanstva, pomalo zbunjeno dočekali vest koja je grunula 11. avgusta – rusko Ministarstvo zdravlja je izdalo sertifikat o dozvoli za korišćenje vakcine koju je spravio moskovski Institut za epidemiološka i mikrobiološka istraživanja Gamaleja. Ministar zdravlja Mihail Muraško je saopštio da vakcina, simpatično i indikativno nazvana sputnjik 5, pokazuje „visoku efikasnost i veliku bezbednost“, te da pruža dvogodišnji imunitet na virus. Primaće se po dve doze u razmaku od 21 dana. Oglasio se i predsednik Vladimir Putin – jedna od njegovih kćeri (nije precizirao da li je reč o lekarki zaposlenoj u nekoj od moskovskih bolnica) primila je vakcinu i, izuzev dvodnevne povišene temperature, nije pretrpela nuspojave. Postrojenje u Zelenogradu će proizvoditi 1,5 miliona jedinica godišnje, bar dok se kapaciteti ne prošire. Do kraja godine će vakcinu primiti medicinski radnici i ugrožene grupe građana, a široka primena počeće od prvog dana sledeće godine. S druge strane, istraživač Aleksej Čumakov iz instituta nazvanog po njegovom ocu, čuvenom Mihailu Čumakovu, čiji su doprinosi u borbi protiv dečje paralize nemerljivi, podseća da je „lako napraviti vakcinu“, ali da je „teško dokazati da funkcioniše“. Nije usamljen u skepsi. Nešto konkretnija bila je Svetlana Zavidova, advokatica koja predsedava vladinom Udruženju organizacija za klinička ispitivanja i koja se dve decenije bavila nadzorom kliničkih ispitivanja. „Ovo je smešno“, rekla je, „osećam stid zbog svoje zemlje. Ubrzana registracija neće Rusiju učiniti liderom u trci, već će nepotrebno ugroziti njene građane.“ Otkud ovoliko oprečne reakcije? Za početak, o vakcini se i dalje veoma malo zna. Svaki sličan antitoksin ima isti razvojni put od laboratorije do apoteka i domova zdravlja. Prva faza podrazumeva da malobrojni dobrovoljci prime probnu verziju. Druga faza podrazumeva obilne kliničke studije i nešto širi uzorak dobrovoljnih primalaca. Treća faza podrazumeva testiranje na hiljadama, pa i na desetinama hiljada ljudi sa svih strana sveta, svih starosnih dobi i zdravstvenih stanja. Tek tada je moguće ispitati „efikasnost i bezbednost“ koju je Muraško hvalio. Nevolja je što ih je hvalio na uzorku od svega 76 ljudi, što sputnjik 5 smešta negde između prve i druge faze testiranja. Stručna javnost nije dobila uvid u rezultate malobrojnih ispitivanja. Doduše, iz Instituta Gamaleja poručuju da je treća faza testiranja na više od 2.000 dobrovoljaca počela 12. avgusta, ali pomalo je neozbiljno registrovati preparat koji je toliko daleko od ispunjavanja kriterijuma za dobijanje dozvole za korišćenje. Poređenja radi, oksfordska vakcina, koja u stručnim krugovima i dalje figurira kao najrelevantnija, ušla je u treći krug testiranja krajem jula i njeni izumitelji neće ni pokušati da je registruju sve dok je ne primi 50.000 dobrovoljaca. P ostoje i pritužbe na kompoziciju vakcine. Oksfordska vakcina je pravljena na osnovu modifikovanog virusa koji izaziva prehladu kod šimpanzi. Zvuči čudno, ali reč je o uobičajenoj praksi. S druge strane, sputnjik 5 se spravlja intervencijama na vektoru vrste humanog adenovirusa. Pre 13 godina, istraživanja na vakcini protiv HIV-a stopirana su upravo zato što je ustanovljeno da „kalemljenje“ na taj vektor može da proizvede neželjene efekte. Pre tri godine, ispitivanje vakcine protiv virusa koji uzrokuje bliskoistočni respiratorni sindrom na istom vektoru nije zaustavljeno, ali je produženo do daljeg. Zbog svega toga, Čumakov svoju skepsu podupire naučnim argumentima. „Struktura vakcine je takva da nema unutrašnju koherentnost. Rezultati će u najboljem slučaju biti dobri i pokazaće delotvornost preparata, ali realnije je da postoji oko dvadeset odsto šanse da će vakcina pogoršati opšte zdravstveno stanje“, kaže on. Jednostavno nije dovoljno testirana, a ne deluje ni da će proći sva ispitivanja. Istovremeno se čini da Vladimir Putin takođe ne prolazi najvažniji test u svom, 21 godinu dugom rukovođenju Rusijom. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja, koje je početkom maja sproveo nezavisni centar Levada, njegova popularnost se našla na istorijskom minimumu od 59 odsto. Možda i zato što je to ispitivanje prvo u istoriji Rusije koje je bilo sprovedeno nasumičnim telefonskim pozivima. Anonimnost smanjuje strah. Upadljivo odsutan iz javnosti od proglašenja epidemije, osim kada je s malih ekrana trebalo podsetiti građanstvo da vse budet horošo, Putin je od 30. januara, kada je zatvorio granicu s Kinom, vukao niz neobično neodlučnih poteza. Nepopularne zaključke su građanima prenosili ili Muraškov ili portparol Kremlja Dmitrij Peskov, a ne on. I odlučivanje o neophodnim merama je prepušteno gradonačelnicima i oblasnim guvernerima Ruske Federacije, što je povećalo nezadovoljstvo unutar srednjih i viših ešalona javnih službenika. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin dobio je posebno vruć krompir – dok je Putin neumorno ponavljao kako je situacija pod kontrolom, Sobjanjin je 25. marta bezmalo samostalno morao da uvodi policijski čas u metropolu od 12 miliona ljudi. Šuškalo se da je njegov medijski nastup ili bolje rečeno prestup - krajem marta rekao je da je broj zaraženih verovatno dvostruko veći od zvaničnog – bio čin političke osvete predsedniku. Oblasne i klasne ekonomske razlike došle su do izražaja, rublja se strmoglavila zajedno s cenom sirove nafte, a mit o Putinovoj Rusiji kao o iznova osnaženom gigantu napukao je na najosetljivijem mestu – u sferi javnog zdravstva i socijalne sigurnosti. Porodice s decom su dobile direktne uplate, a najavljene su i brojne poreske olakšice, uz povećanje poreske stope kada je reč o velikim preduzećima. Građani Srbije, koji su po 100 evra dobili iz „helikoptera“, znaju da nema te jednokratne pomoći koja može da nadomesti stabilni privredni sistem. On u Rusiji gotovo da ne postoji – osim u slučaju javnog sektora koji je duboko prožet klijentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Mnogi zaposleni u privatnom sektoru, svi zaposleni na crno i u brojnim sivim nijansama i gotovo svi zaposleni u sektoru usluga će iz zdravstvene krize izaći i praznih novčanika. Ili još gore – u dugovima. Istini za volju, Putin je tokom poslednje nedelje jula na sveruskom referendumu izborio ustavne reforme na osnovu kojih će teoretski moći da vlada sve do 2036, ili do svoje 84. godine života. Od 68 odsto izašlih glasača, za ustavne promene je glasalo 77,2 odsto. Pored straha od korenitih promena usred krizne situacije, moguće je da je odlučujući faktor bio i strah od predsednikove odmazde. Zato ima glasova koji tvrde da je Putin, uvidevši da majka Rusija ne može da vodi računa o svojim građanima onako kako se tvrdilo, odlučio da prekine krizu legitimiteta tako što će prvi da registruje vakcinu protiv virusa koji je čovečanstvo oborio na kolena. Međutim, takav gambit može skupo da ga košta. Čumakov podseća da se „strogoća propisa u Rusiji nadomešćuje time što nije neophodno strogo ih pratiti“ i da je ruska naučna zajednica u velikoj meri preplašena i odveć ugrožena da bi se suprotstavila dominantnim trendovima. Zato se, uostalom, i desilo da je tamošnja vakcina registrovana sa svega 76 testiranih dobrovoljaca, bez precizne medicinske argumentacije i dokumentacije. S druge strane, jedan od vodećih američkih infektologa Entoni Fauči je otvoreno priznao da će bilo koja vakcina protiv virusa koji izaziva kovid-19 verovatno imati postotak efikasnosti od 50 do 60 odsto. S obzirom na kudikamo labaviji odnos prema transparentnosti u zvaničnoj Moskvi, bojazan da će rezultati vakcinacije biti ulepšavani u propagandne svrhe deluje opravdano. Situacija na terenu će biti i ostati dokaz mogućeg mešetarenja s ljudskim životima. Međutim, dotad će se potkusurivanje preneti na geopolitičku ravan. Otprilike u vreme kada je Putin trpeo najveće unutrašnje kritike, slavodobitno je izjavio da je „rusko rukovođenje krizom superiorno u odnosu na američko“. Istini za volju, to nije teško kad prekoputa sebe imate Donalda Trampa i jednu bezmalo nepreglednu državu izgrađenu na neoliberalnim temeljima. Budući da je utrka za vakcinom makar zvanično iznedrila pobednika, i to ruskog, mnogi su Amerikanci pomislili da bi Tramp mogao da zbrza registraciju neke jednako netestirane američke vakcine pred predsedničke izbore. Jeste resorna Uprava za hranu i lekove stecište nezavisnih stručnjaka iz brojnih oblasti, ali je tačno i da ima mehanizam za urgentno usvajanje preparata kada je to neophodno. Pre nedelju dana, neimenovani ruski zvaničnici su rekli za Si-En-En da su ruski istraživači ponudili saradnju američkim kolegama na razvijanju njihove vakcine. Amerikanci su navodno decidirano odbili, napomenuvši da je „ruska vakcina toliko nezgotovljena da je ne bi testirali ni na majmunima, a kamoli na ljudima“. Rusi su uzvratili tvrdnjom da su kontaktirali sa nekoliko američkih farmaceutskih kompanija, premda nisu naveli njihova imena. Budući da se širom sveta trenutno razvija više od dvadeset vakcina protiv virusa koji izaziva oboljenje kovid-19, izvesno je da će se nakon njihovog puštanja u promet odviti novi geopolitički ples u kojem će zemlje porekla vakcine diktirati nove sfere uticaja. Tada možda neće biti bitno ko je bio prvi, ali će svakako ostati zabeleženo da su Rusi poboli figurativnu zastavicu. Po cenu mogućeg istorijskog brukanja.