Pripremite se za Kamalu

Možda ne ovako brzo kako se dogodilo, ali predviđalo se već da bi Kamala Haris mogla da napravi političku karijeru kakva retko zapadne ženama. Posebno ženama njenog porekla, njene porodične istorije, njenih osobina. Ipak, DŽozef Bajden, prvobitno njen rival u trci za demokratskog predsedničkog kandidata, imenovao ju je prošle sedmice za kandidatkinju za potpredsednika države. To ju je učinilo prvom ženom afroameričkog i azijskog porekla koja je došla tako daleko. A to nije prvi put u njenoj karijeri da se našla na poziciji na kojoj pre nje nije bila nijedna žena sličnog porekla. Roditelji su joj imigranti; otac, crnac sa Jamajke, postao je profesor ekonomije na Stenfordu, a majka, ćerka indijskog diplomate, doktorirala je endokrinologiju. Kada su se razvodili, kako je napisala Haris, nisu se svađali oko novca, već oko toga kome će pripasti knjige. Rođena je 1964. u Ouklendu, u Kaliforniji. Studirala je političke nauke i ekonomiju na Hauard univerzitetu u Vašingtonu, a potom i pravo na Hejstings univerzitetu u Kaliforniji. Na mesto državnog tužioca San Franciska došla je 2011, a zatim je izabrana za državnog tužioca Kalifornije, kao prva žena i prva osoba afroameričkog porekla na tom mestu. Tu se pokazala u punoj snazi: kao samostalna i otporna na uticaje, borila se za prava „malog čoveka“, kako vole da je predstave njeni saradnici; za pravo na sklapanje istopolnih brakova; za programe koji bi pomogli prestupnicima da se ponovo uključe u društvo. Stekla je dobre pozicije i u Demokratskoj partiji, pa je 2016. izabrana za senatora, opet kao prva žena indijskog porekla i tek druga Afroamerikanka u tom telu. U tom usponu podržali su je Barak Obama i Bajden. Udata je za advokata Daglasa Emhofa. Sebe smatra Amerikankom - ni manje ni više od toga - ali je pitanje identiteta ipak obeležilo i njen život i njen rad. Pamti da je njena majka bila diskriminisana, o čemu je pisala i u svojim memoarima; da su joj roditelji bili aktivisti i da je potrebu da se bori za ljudska prava ponela iz kuće. I ne propušta da naglasi da je ponosna na svoje poreklo. Takvo poreklo, koje je uglavnom otežavajuća okolnost, za nju je, pokazalo se, sada postalo prednost. Ono je jednim delom razlog zbog čega je sada pao izbor na nju. Ono joj je već donelo i napade, čak i pokušaje da joj se ospori pravo na državljanstvo i pravo da se kandiduje. Osim što se već pokazala veštom u borbi za mesto kandidata, naruku joj je išla i sveamerička pobuna zbog rasne nejednakosti. Demokrate su shvatile da im je potrebno da ovog puta, u još većem broju nego inače, privuku afroameričke birače. Neredi posle ubistva DŽordža Flojda i sve što je usledilo pokazalo je da pitanje prava manjina može biti dobitna karta. Na Bajdena je već vršen pritisak da izabere nekog afroameričkog porekla; a kad je već tako, Kamala Haris je tu bila najracionalniji izbor. Tako je možda brže nego što se i sama nadala uskočila na mesto koje bi joj, ako Bajden pobedi u novembru, za četiri godine moglo otvoriti i put ka predsedničkoj funkciji. Već i ta mogućnost učinila je da njen sadašnji uspeh uznemiri duhove. Zameraju joj da je, ipak, nedovoljno prepoznatljivo lice i da glasači tek treba da je upoznaju - a nije ostalo previše vremena; da je, i kao tužilac i kao političar, umela da bude previše oštra, ili da ume da pređe granice pristojnosti. NJen odgovor na to je da je istina iznad svega, te da se istina može i „izdići iznad pristojnosti“. „Ona razume šta znači zalagati se za radne ljude, boriti se za zdravstveno osiguranje za sve i oboriti najkorumpiraniju administraciju u istoriji“, napisao je na Tviteru Bajdenov bivši rival, progresivni senator Berni Sanders. To i jesu njeni aduti, oni koji bi je možda jednog dana mogli odvesti na najvišu poziciju u državi, na kojoj se do sada nije našla nijedna žena.