Bomba od jabuke

Naslov ovog teksta mogao bi da bude DADA usklik ili Dišanova smicalica iz ubeđenja „…da likovna umetnost ne treba da bude samo stvar vida, nego da mora biti u vezi sa sivom masom uma”. Ovaj povratak na početak 20. veka, važan je za tačno iščitavanje mnogih tokova u likovnoj umetnosti koji nas dovode do ovog našeg vremena. Tada je otvoren prostor za koncept, ali i za opravdanja, izgovore i mnoge proizvoljnosti. Ono što je nesumnjivo, shvatanje i prihvatanje moderne umetnosti više nije bilo isto. Kubizam je afirmisao kolaž, a likovnim govorom je u prostoru svedočio utilitarni predmet i već znane forme napravljene, u osnovi, za praktičnu primenu. Ovaj mali uvod je bio potreban da bi se približile i sagledale sličnosti i razlike u radovima dvoje zrelih, zanimljivih autora, Jelene Trpković i Žarka Bjelice, na izložbi Saučesnici u prepletu vremena u PGB. U različitim medijima izvedeni, različite prostorne orijentacije i tonaliteta, njihovi radovi aktivno komuniciraju, kako među sobom tako i s posmatračem koga uvlače u svoju avanturu već stvorenih formi i njihovih „susreta“. Ozbiljno, a duhovito, ironično i detinje smelo, vedro i veselo okupiraju prostor svojim značenjima, odlučni da nas zabave i zamisle. Jelena Trpković beleži društveni segment vremena kroz geografiju i istorijski tok njegovog proticanja i prožimanja. Kolažira mesta i pojave, dvodimenzionalno slaže likovne priče u planovima, jednu preko druge, da bi napravila novi narativni odnos i podvukla određeni stav. Tamo gde smatra da je potrebno, direktno interveniše, docrtava nedostajuće delove i uspostavlja nove veze. Jednostavan je materijal kojim ona daje komentare na društvo i vreme čiji smo savremenici, ali i vreme koje je iza nas. Mape sa svojim istorijskim pričama su, u ovom ciklusu, jedna od podloga i sa drugim predmetima u igri, duhoviti otklon (escajg u prvoj ravni) od ozbiljnih intervencija oko njihovog pravljenja poslednjih decenija, pravljenja granica i rađanja novih država. U neko drugo vreme (pomorskih otkrića), tu su brodovi i arsenal sprava i aparata neophodnih za prostornu orijentaciju. Jelena Trpković ne suprotstavlja planove u svojim kolažima, već ih slaže u okvir, naglašavajući neke da bi drugima dala adekvatno mesto. Taj ritam, u svedenoj ravni i okviru rada, od posmatrača pravi saučesnika u prepletu vremena (njihovom nelinearnom susretanju). Jednostavan pristup složenoj igri vremenskih tokova oslobađa lična zapažanja i uvide u sopstveni odnos prema nekom dobu koje nije „naše“. Radovi Žarka Bjelice napravljeni su od predmeta nađenih, razbacanih svuda oko nas, utilitarnih ili ne, delova neke nepoznate celine, najčešće ostavljenih kao otpad, odbačenih iz svog upotrebnog toka i funkcije. NJihov povratak u život je konstrukcija umetničke imaginacije i početak priče. Predmeti, „likovi“, postaju ansambli sa potpuno novim sadržajima i značenjima. NJihova primarna pojavnost nagoveštava i otkriva druge, skrivene, mogućnosti. Žarko Bjelica svojom maštom oblikuje međusobne odnose između predmeta i promena u koje ih uvodi, menja im „lik“ i daje nova značenja. Kontekstom i međuodnosom sa drugim akterima nastaju nove prostorne celine. Na ovoj izložbi su to nevelike trodimenzionalne kompozicije koje osvajaju svojom vedrinom i duhovitošću. Iako imaju potpuno različite likovne pristupe i načine kazivanja, ovo dvoje umetnika ostvaruju saglasje u osećanjima koja izazivaju kod posmatrača. Oba rada mame osmeh kojim nam skreću pažnju, ukazuju na vrlo važne momente naše egzistencije, nevidljive na prvi pogled, a istaknute ovim lucidnim radovima pred nama.