Ko to tamo laže

Jednog dana 1950. Akira Kurosava snimio je film Rašomon. Priča je zapetljana, jednu istu priču priča više pričača sa različitim prepričima, tako da svetlost nikad ne dopre do istine. Naša ulica je, bar se ja tako sećam, smislila izraz rašomonijada koji smo koristili kada bismo hteli da kažemo da nije moguće doznati istinu o nekom incidentu. Da li bi danas Beograđani mogli da iskoriste taj izraz u susretu sa nepoznatom sudbinom oko 20 hektara košutnjačke šume (koja je javno dobro) koja bi prema Elaboratu za rani javni uvid Plana detaljne regulacije za kompleks Avala filma trebalo da bude posečena kako bi investitor (privatno lice) zaradio oko 600 miliona evra? To je pitanje. Evo šta glavni akteri današnjeg „košutnjačkog rašomona“ kažu. U prepisivanju onoga što su mediji već izneli nećemo se držati hronološkog reda, već, neka nam bude dopušteno, vodićemo tekst po značaju ličnosti koja ima nešto da izjavi u vezi sa ovim incidentom. Predsednik Aleksandar Vučić za Kurir, preko Blica i Tanjuga 7. avgusta 2020, kaže: „Naravno da sam protiv seče šume u Košutnjaku. Kome normalnom može pasti na pamet da udari na oazu Beograda?! Za proteklih osam godina, koliko je SNS na vlasti, borili smo se za pošumljavanje, a ne uništavanje šuma. Košutnjak su pluća Beograda i ne bismo smeli da dopustimo da budu žrtvovana zbog nečijih ličnih interesa“. Bravo predsedniče, to je prava reč. Jedina je šteta što ta reč sada ništa ne vredi. Da je kojim slučajem ta izjava napisana i dostavljena Sekretarijatu za urbanizam u toku ranog javnog uvida u Elaborat za urbanistički plan, ona bi imala pravno dejstvo. Ovako ta izjava ostaje van kompleta od 7.000 opaski, primedaba, zahteva, molbi i čega sve ne, koje su ostali građani blagovremeno poslali Sekretarijatu. Zakasnele primedbe na urbanističko rešenje ne uzimaju se u razmatranje. Da je predsednikova primedba stigla na vreme, verujem da bi sudbina Košutnjaka danas bila potpuno jasna – nema seče 20 ha šume. Šteta predsedniče, šteta. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić smatra, kako prenosi Blic od 6. avgusta tekuće godine, da smo mi „u početnoj fazi oko ove investicije (govori se o onom što bi se gradilo u Košutnjaku). Investitor je dao svoju ideju, ona sad ide kroz Zavod za urbanizam, koji radi plan detaljne regulacije...“ I tako dalje. Obratite pažnju na deo „investitor je dao svoju ideju“. Kad pročitate ovakvu izjavu, mora, nema druge, nego da vam bude neprijatno jer to, prosto rečeno, nije istina. Investitor može da ima i daje hiljadu ideja, ali onaj ko donosi odluku je Skupština grada, time je ideja jedna, i njena, i ničija više. U članu četiri Odluke o pokretanju plana jasno stoji da je namera „planiranje multifunkcionalnog gradskog centra u kome će biti zastupljeni sadržaji kulture, obrazovanja, sporta, komercijalnog poslovanja, stambeni i ostali prateći sadržaji“. Niko drugi, do Skupština grada, gradska vlast i njene službe, znači niko drugi nije smislio da se tu gradi za poslovanje, stanovanje i prateći sadržaji. Moguće je da im je investitor savetima u tome pomogao, ali za sada to je bezvredno sa pravnog stanovišta. Skupštinska odluka usvojena krajem 2017. pohranjena je u Kabinetu gradonačelnika, te je Radojičić mogao jasno da vidi ko je tvorac pomenutog predloga, a time i predloga seče Košutnjaka. U istom nastupu gradonačelnik kaže „važno je uspostaviti ravnotežu interesa ljudi koji žive u lokalnoj zajednici, vizije razvoja Beograda i investicija kao pitanja koje utiče na kvalitet života građana“. Prihvatimo ovaj stav, ali ponovimo po ko zna koji put, kažemo da je važno da se Košutnjak ne seče, što gradonačelnik nažalost nije izrekao. I sada da vidimo šta piše češka firma Sebre. No, neki pitaju: otkud sada pa tu i Česi? Zar nam nisu dovoljni ovi naši? Sebre, jedan od aktera košutnjačke drame, vlasnik je oko 20 odsto u Avala Studios, a voleo bi da investira 600 miliona evra u čitav projekat, otuda on tu. Sebre, potencijalni investitor, na svom sajtu poručuje: „Veliki projekat ima za cilj izgradnju nove gradske četvrti u prelepom kraju, nedaleko od centra srpske metropole Beograda, a u susedstvu filmskih studija Avala Studios. Projekat je inspirisan zdravim i inteligentnim gradom... Stambene zgrade, koje bi trebalo da obezbede dom za 11.000 ljudi, biće upotpunjene maloprodajnim i uslužnim objektima, kancelarijskim prostorom, kao i sportskim, obrazovnim i zdravstvenim ustanovama.“ Na sajtu Sebrea se nalazi fantastičan rendering (crtež) planirane „nove gradske četvrti“, koji jasno svedoči o sloju kome investitor ima nameru da prodaje stanove po ne-zna-se-koliko većoj ceni od one koju bi uložio u izgradnju. Sada, malo koncentracije: za 11.000 ljudi potrebno je obezbediti oko 3.500 stanova. Blok 21 na Novom Beogradu (popularnog imena „Šest kaplara“, prekoputa Ušća i Hajata) sadrži oko 2.400 stanova, što je oko 30 odsto manje od broja koji pominje češki investitor. Međutim, Elaborat za rani javni uvid ne spominje 11.000 stanovnika već oko 8.000, znači oko 2.600 stanova, približno kao „Šest kaplara“. Bez obzira na to da li je jedna ili druga brojka u igri, ključno pitanje je da li stvarno želimo „komad Novog Beograda“ u Košutnjaku? Da li to želi gradska vlast? Idemo dalje. Mondo je 7. avgusta ove godine preneo fragmente izjave zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića koji je u vezi sa izgradnjom na Košutnjaku za Pink kazao da je reč o projektu „uspostavljanja Avala filma“. On je rekao da je potrebno srediti hangare u tom kompleksu, te izgraditi nove sadržaje. „Stara Jugoslavija je živela od snimanja filmova“, kaže Vesić. Zatim, kako prenosi Mondo, čitamo kako je „lažna izjava da se planira seča 20 hektara šume. Ko je lud da poseče tolike hektare šume?“ Ovde sada imamo novu neprijatnu situaciju. Komisija za planove Skupštine grada stavila je na uvid javnosti, preko Sekretarijata za urbanizam, Elaborat za rani javni uvid plana detaljne regulacije Avala filma. Dva, uveliko objavljivana grafička priloga Elaborata (crtež Postojećeg korišćenja zemljišta i crtež Predloga planiranih namena zemljišta) pokazuju da Komisija za planove nudi pretvaranje šume u područje izgradnje raznolikih objekata, među kojima je stanovanje najvidljivije. Elaborat donosi i podatke o današnjoj površini šuma (oko 27 hektara) i o planiranoj površini (sedam hektara). Za one kojima matematika nije jača strana evo prostog računa: od današnjih 27 treba oduzeti sedam hektara koji se zadržavaju i dobija se 20 hektara površine šume koja bi trebalo, prema planu, da bude posečena. Pregled tabela Elaborata pokazuje enorman skok površine zemljišta pod budućim stanovanjem i drugim sadržajima koji su definisani kao već pomenuti „multifunkcionalni centar“. I sada dolazimo na pitanje: da li je reč o seči šume – jer se govori da toga neće biti – ili se možda misli da se šuma spali kako bi se dobio teren za izgradnju? Ko sada ovde laže? Godine 2011. digla se jedna od ranih bura oko Avala filma. Radojica DŽunić pisao je aprila te godine u Politici: „I tu dolazimo, možda, do suštine ili do pozadine problema. Ode li na doboš Avala film, odmah će se kao lešinari pojaviti novokomponovani bogataši, možda među njima bude i onih koji mu sada duguju novac, da bi za male pare došli do zemljišta, na kome mogu da naprave stambene zgrade i zgrnu veliko bogatstvo. Ovaj scenario smo videli mnogo puta do sada u ovoj našoj naopakoj tranziciji, zar ne?“