Jesu li Česi kupili kola bez motora

Po svemu sudeći, Jugoremedija je nakon četrnaestog pokušaja prodaje konačno dobila novog vlasnika, preduzeće Project One, deo češkog investicionog fonda APS Holding, i to za 364,5 miliona dinara. Konačna odluka stečajnog sudije o sudbini nekadašnjeg farmaceutskog giganta iz Zrenjanina bi trebalo da stigne pre nego što se ovaj broj NIN-a pojavi na kioscima. U ponudi su bili industrijski kompleks s opremom i mašinama, upravne zgrade i pomoćni objekti, stan u Zrenjaninu, intelektualna svojina od 24 žiga, 28 motornih vozila, inventar i zalihe. Cena od 3,1 milion evra je skoro 11 puta manja nego prilikom prvog pokušaja prodaje iz stečaja, koji je proglašen 2012. i upola manja od poslednje, zakonski minimalne cene od 6,5 miliona evra. Iznos je još smanjen jer se prešlo na metod neposredne pogodbe s kupcem zbog neuspelih pokušaja aukcijske prodaje. Da Jugoremedija ni sada nije dobila novog vlasnika, izvesno bi je među sobom podelilo 850 poverilaca, kojima ta firma duguje 27 miliona evra. Za Jugoremediju su bile zainteresovane i beogradski LED Vision Style (LVS), koji je ponudio 363 miliona dinara i turska Birgim A grupa, spremna da plati 260 miliona dinara. Birgim je jedan od stečajnih poverilaca koji je dugo i uspešno sarađivao sa Jugoremedijom, pa nešto niža ponuda ne iznenađuje, uz spremnost da naknadno, ako pobede, povećaju iznos. Prodaja je imala kontroverznu predigru. Iz Birgima i Odbora poverilaca su upozorili da druga dva kupca nisu predala ispravnu dokumentaciju i da stečajni upravnik Radovan Savić to nije uneo u Zapisnik o izvršenoj prodaji. Naime, ponuđači su bili dužni da prilože dokaz da na računu imaju minimalni iznos od tri miliona evra za strana pravna lica, odnosno isti iznos u dinarskoj protivvrednosti za domaća pravna lica, ne stariji od pet dana. Navodno su Česi naknadno dostavili pečatiranu foto-kopiju Izvoda iz otvorenih stavki, koji se odnosi na nekoliko računa, od kojih su mnogi tranzitni. Uz to, budući da investicioni fondovi mogu lako i nenamerno da dospeju u monopolsku poziciju, trebalo je, a nisu dostavili mišljenje Komisije za zaštitu konkurencije. S druge strane, LSV je kao dokaz o stanju na računu dostavio izjavu Hantington banke iz SAD prema kojoj su sredstva bila deponovana i rezervisana na escrow računu, u dolarima, a ne u evrima ili dinarskoj protivvrednosti. Izjava nije sadržala pečat i iz SAD je stigla u Srbiju za manje od jednog dana, pa se smatralo da je datiranje sporno. Odbor poverilaca je 20. avgusta doneo odluku da se Birgimu da bezuslovna saglasnost, a da se ostalim ponuđačima odobrenje izda pod uslovom da se utvrdi da dostavljena dokumentacija ispunjava uslove. Stečajni upravnik je prihvatio ovu odluku, dodao da su pribavljeni dokazi o solventnosti firme Project One i 24. avgusta proglasio pobedu. „U slučaju da stečajni sudija oceni da ispravna dokumentacija nije dostavljena kada i kako je trebalo, Jugoremedija bi trebalo da pripadne onom ponuđaču koji je ispunio sve uslove, a to je Birgim. U slučaju da sudija prihvati odluku stečajnog upravnika, Odbor poverilaca će imati jasnu reakciju koja će početi s prigovorom na koji ima pravo. Nemamo ništa ni protiv koga, samo želimo da se poštuje procedura. Fabrika ima gotovo nov pogon koji takoreći sutra može da počne s radom i naš je interes bio i ostao da Jugoremediju kupi neko ko je zainteresovan za obnavljanje proizvodnje“, kaže za NIN Vladimir Pecikoza, predsednik Odbora poverilaca i predstavnik radnika i kooperanata. Zaseban je par rukava što i pobednik i LVS u opisu delatnosti ne sadrže ni reč o proizvodnji i prometu lekova – prvi je deo investicionog fonda, a drugi se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko. Na pitanje kakav je njihov plan s Jugoremedijom, iz LSV-a nisu odgovorili, a iz Project One su poručili da nemaju komentar. Iste odgovore (ni)smo dobili i na pitanje da li imaju ikakve veze s Milanom Selakovićem, potpredsednikom novosadskog odbora SPS-a, čija je firma Union medik od 2013. za 50.000 evra mesečno zakupljivala pogon Jugoremedije. Kada je 2016. proglašen bankrot, Selaković je trebalo da vrati 22 dozvole za proizvodnju i promet lekova, vredne 16,2 miliona evra, što nije učinio. Selaković za NIN tvrdi da je sudski postupak pred Privrednim sudom u Zrenjaninu pravosnažno i izvršno završen 6. novembra 2018. u korist Union medika, a Jugoremedija je platila 421.500 dinara na ime sudskih troškova. Možda pred Privrednim sudom u Zrenjaninu, jer iz Odbora poverilaca kažu da se vodi postupak i pred Upravnim sudom, kao i da nadležna Agencija za lekove i medicinska sredstva takođe nije reagovala na otuđenje licenci od Jugoremedije. Smatra se da je upravo nedostatak licenci bio jedan od glavnih razloga što Jugoremedija do sada nije našla kupca i što je njena cena strmoglavo padala. Ko bi kupio kola bez motora? Ili neko ko želi da ih rasparča i rashoduje – investitor zainteresovan za izgradnju luksuznih kompleksa, na primer – ili neko ko bi da obnovi proizvodnju. Za šta, je li, trebaju licence. „Union medik, niti ja lično, nema, niti je imao ikakve pravne ili stvarne veze niti interese sa bilo kojim učesnikom ili finalno kupcem Jugoremedije u stečaju“, rekao je Selaković za NIN. Pa ipak, poslovna odluka novog vlasnika ima logike samo ako je APS investicioni fond konkurisao za kupovinu Jugoremedije znajući kome će da je nadalje proda. U suprotnom, APS-u bi se više isplatilo da su fabriku preuzeli poverioci, u koje i sam spada, jer je svojevremeno otkupio deo potraživanja od firme Heta ril estejt, ćerke-firme Hipo Alpe-Adrija banke, koja je s oko devet miliona evra potraživanja bila najveći poverilac Jugoremedije. Potraživanja su, naravno, kupljena uz ogroman diskont. Ovako, da bi APS od dalje prodaje ostvario bilo kakav profit, sledeći kupac će za Jugoremediju morati da izdvoji najmanje 3,5 miliona evra. S tim u vezi nameće se pitanje - ako je neko zainteresovan za tu fabriku i ima toliko novca, zašto sam nije učestvovao u nadmetanju? Alternativni plan može da vodi kroz rušenje, šut i šljunak do izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa ili daljeg izdavanja imovine Jugoremedije. Project One u svom vlasništvu ima četiri firme koje se bave razradom građevinskih projekata i hotelijerstvom. Iako je u 2018. zabeležio neto dobit od 219 miliona dinara, upadljivo je da u 2018. i 2019. njegove ćerke-firme nemaju zaposlene i beleže negativne neto rezultate. Privatizacija Jugoremedije iz 2002. spada u 24 sporne, kojima se bavio Savet za borbu protiv korupcije i čije je istrage zahtevala EU. Tada je prodata kontroverznom niškom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju, koji je u vreme transakcije bio na poternici Interpola. U decembru 2019. osuđen je na četiri godine zatvora zbog pribavljanja imovinske koristi od 7,5 miliona evra na štetu Jugoremedije. Nakon gotovo četvorogodišnjih protesta radnika, privatizacija je raskinuta 2006, malim akcionarima je vraćeno 58 odsto, a državi 42 odsto vlasništva. Oko 450 radnika je ponovo pokrenulo proizvodnju, godišnji prihod je bio oko 17 miliona evra, ali 2009, prema tvrdnjama tadašnjeg v. d. direktora Zdravka Deurića, RFZZO kao kupac 90 odsto lekova na srpskom tržištu počinje da favorizuje određene veledrogerije, pa su navodno do 2012. bili prinuđeni da robu prodaju ispod cene proizvodnje, zbog čega nisu mogli da Hipo banci otplate ratu od 2,5 miliona evra, što je ujedno bio glavni okidač za proglašenje stečaja. Danas su poverioci banke zaposleni, Poreska uprava i kooperanti. Radnici potražuju oko pet miliona evra, a prioritetno im je potraživanje od oko 1,7 miliona evra, ili oko 12 plata. Deluje da bi bili najzadovoljniji vraćanjem na posao.