Amerika protiv TikToka

Čak je i Kanje Vest, reper sa ambicijama da postane predsednik Amerike, muž rijaliti zvezde Kim Kardašijan, poželeo da postane novi vlasnik najveće kineske internet platforme TikTok za razmenu video-klipova. „Gledao sam TikTok sa ćerkom i kao hrišćanski otac bio sam uznemiren mnogim stvarima, a obožavam tehnologiju“, objasnio je Vest kako mu se „javilo“ da bi mogao da napravi hrišćansku verziju, Isus Tok. Uprkos porodičnim svađama na Tviteru i skandalima koji pune tabloide, on je dobro procenio da je TikTok atraktivna meta, jer je iznenada postao ozbiljan neprijatelj SAD. Ali, male su mu šanse da ostvari „viziju“, jer TikTok merkaju i Majkrosoft i Orakl, a Donald Tramp je rešio da toj platformi zabrani rad i zaustavi „kinesko špijuniranje građana SAD“. Nekada poznatu Musical.ly aplikaciju je 2017. kupio kineski Bajtdens za milijardu dolara i potom je pretvorio u TikTok, koji ima oko milijardu korisnika, od čega oko 100 miliona Amerikanaca. A onda je početkom avgusta Tramp potpisao uredbe o zabrani poslovanja sa Bajtdensom i Tencent holdingom, operaterom Vi-četa (WeChat), najvažnije aplikacije za oko 50 miliona Kineza van Kine, koji preko nje održavaju veze sa porodicom i prijateljima, a koriste je i za poslovne dogovore. Uz tvrdnje da „ugrožavaju nacionalnu bezbednost, spoljnu politiku i ekonomiju SAD“, da sakupljaju informacije o američkim građanima i prosleđuju ih kineskim službama, vlasnici tih kompanija su obavešteni da će njihove aplikacije kupiti američka firma. I bitka je mogla da počne. Kineske firme su stradale jer je Peking zabranio Gugl, Fejsbuk, Tviter i Jutjub, koji su odbili da svoje servere za kineske građane prebace u Kinu. Oni koji su to uradili, poput Epla, sada su na udaru Trampovih uredbi. Tržište na kome se proda više od tri miliona ajfona godišnje neće više biti isto, ako posle uredbe o zabrani poslovanja najvažnije aplikacije ne budu mogle da se koriste. Tako su se i američke kompanije našle u problemu. Tramp je svoj potez objasnio onako kako je najlakše objasniti - pretnjom za nacionalnu bezbednost, dok je državni sekretar Majk Pompeo optužio TikTok da stavlja „privatne podatke američkih korisnika u ruke KP Kine“. Za Tripa Čaudrija, direktora Global ekvitis risrča, „lični podaci svakog građanina SAD su nacionalno blago“ i te informacije moraju da se štite, a tehnologija Majkrosofta i Fejsbuka nije dovoljna za to. I japanski TikTok takođe je pod sumnjom da zloupotrebljava podatke korisnika. Indija ga je već zabranila, a Velika Britanija preispituje rizik. Japanski zvaničnici kažu da ne mogu mirno da posmatraju tu opasnost i rešenje vide takođe u promeni vlasnika. Aplikacija je pod nadzorom i u Australiji, pod optužbom za ugrožavanje privatnosti. Osim TikToka, Indija je krajem juna, posle sukoba na granici, zabranila još 60 kineskih aplikacija, a s obzirom na to da u toj zemlji ima više od 600 miliona korisnika, kineski operater zbog zabrane veoma mnogo gubi. Vlasnici TikToka pokušali su da se odbrane tvrdeći da nikada nisu davali podatke kineskim vlastima i da ne bi to učinili ni ako bi se to od njih tražilo, ali im je malo ko poverovao. Sudbine TikToka i Vi-četa izgleda da su zapečaćene i sada se samo čeka da se vidi ko će ih i pod kojim uslovima preuzeti. Tramp je već zatražio da Vlada SAD dobije deo, ali nije uobičajeno da predsednik bira kupca i naplaćuje procenat, a nije jasno ni da li je tako nešto zakonom dozvoljeno. Lari Kudlou, savetnik za ekonomiju Bele kuće, potvrdio je da ga je Bajtdens mejlom obavestio da je to privatna kompanija u kojoj su dve trećine stranih vlasnika američki investitori, ali to nije ništa promenilo. I on smatra da bi bilo neuobičajeno da u toj transakciji država inkasira bilo šta, uz opasku da će više detalja biti poznato sredinom septembra. S druge strane, TikTok je najavio tužbu zbog Trampovih uredbi. Da li su optužbe na račun kineske kompanije tačne možda će pokušati da utvrdi sud, ukoliko pre toga ne dođe do nekakvog dogovora, ali eksperti kažu da je za građane potencijalno opasna svaka aplikacija, bilo čija i bilo gde. Sakupljanje podataka je često na ivici zakona i nije prvi put neka kompanija optužena da ih zloupotrebljava. Ovaj će se slučaj možda i rešiti brzo, ali ostaje pitanje mogu li se građani uopšte zaštititi od sajber špijunaže.