Kako tata kaže

Niko se, ni od najstarijih Belopalančana ne seća da neke godine nije bilo vašara za Preobraženje, kada je Sirijus najbliži Suvoj planini, i iz Vidova treba samo da se propneš na prste da ga dohvatiš. Belopalanački vašar neprekidno traje još od turskih vremena, odoleo je i Velikom ratu, preživeo je i LJotićevu Srbiju, Titovu Jugoslaviju, Miloševićevu tiraniju, Đinđića i Koštunicu… E, sad, našao moj Alek da zabrani vašare u Srbiji, šatro, zbog korone. A kafančuge, evo, rade i posle ponoći i toliko se piva i rakije popije da to ne može da izdrži ni sto korona! I kada dođe vreme Alek će, pre svega, morati da odgovara zbog zabrane vašara u Srbiji, a tek posle za sva ostala nepočinstva koja je počinio. A šta on radi? Kupuje američke bombardere, migove iz Rusije, dronove od Kineza… Nema šta, jači je i od imenjaka Lukašenka. Sprema se, bre, kao da će da zarati sa NATO, a usput i sa Kosovom. K. G. Jung, moj guru iz Švice se, takođe, zbog vašara nervira: „Zabranom vašara je pokazao da u njemu nema ničeg srpskog i ne može, tek tako, da mu se progleda kroz prste! To nije isto kao ova smejurija u Nišu kada je bivša novinarka RTS-a postala gradonačelnica, a pre toga i pripadnica reda Malteških vitezova.“ I tu se setim da me Dragana Sotirovski kao niška dopisnica javnog servisa, svojevremeno, dok sam čuvao ovce, zvala zbog mojih šarplaninaca na koje su se, uglavnom, žalile lovokradice, šumokradice, ali i Serafim, iguman divljanskog manastira, šareno društvo, nema šta! NJu sam tada dobro izbrusio, jer podsetim da sam u Vidovu podigao hram boga Vida, izgradio Vidovu akademiju i Nojevu lađu, a ona me zove zbog šarplaninaca! Eto, to je nova niška gradonačelnica koja će, verovatno, i u Nišu da se bavi nevažnim stvarima i, često, po mišljenje da ide u Jajince. I ko zna, možda, nasledi i Aleka. Ako tako kaže tata Anđelko. A žao mi i Nemanje, alijas Emira Kusturice, koji je u mladosti počeo da se izjašnjava kao bogumil! Po mom Žitiju Savinom od bogumila monaha hteo je Emir da snima i „srpskog Rubljova“, ali, avaj, zamalo da ga zbog toga istera iz kuće njegova Maja, inače, tvrda pravoslavka. Tako da je moje bogumilsko Žitije završilo na Mokroj Gori. Ima ga, kažu, na polici biblioteke i dostupno je posetiocima. Ali, ovim se Emirova tužna priča ne završava. On je bio u komisiji za spomenik Stefanu Nemanjiću, koji će zauvek unakaziti Beograd. To će biti neuporedivo veće ruglo od Beograda na vodi. Štaviše, to će biti strašilo za Srbe koje će da ih podseća na Nemanjina surova vremena koja, začas, mogu da nam se vrate. Zna sve to i Emir, ali kako da se zameri ruskom vajaru koji je, čuj, izvajao i DŽona Lenona. Na to se moja Crna nadovezuje: „A, zamerio bi se i Nikiti Mihalkovu i Putinu, a to Emiru nikako ne odgovara. I zašto niko od Karađorđevića i Obrenovića ne diže spomenik Nemanji nego to mora da radi Nikola Selaković, bivši ministar pravde, sada generalni sekretar predsednika, da ne kažem lični potrčko tvog Aleka?“