Tri tačke za Srbiju

Celog života sam se borio za demokratiju i slobodu, protiv jednoumlja, apsolutizma, represije i nepravde. Borio sam se protiv svega ovoga što u Srbiji danas živimo svakodnevno, protiv straha, poniženja i bede, protiv onoga što nas sprečava da krenemo napred. Borio sam se, borim se, i uvek ću se boriti za budućnost Srbije. Bez obzira na ličnu cenu, težinu borbe i posledice koje ću snositi. Ovo su tri tačke za Srbiju o kojima toliko govorim – članstvo u EU, stvaranje pravne države i jednake šanse za sve. Bez njih nema ni života ni budućnosti ovde, zato što bez njih neće biti ni kulture, ni obrazovanja, ni kvalitetnog zdravstva, ni poštene države, ni odgovornih političara, ni nezavisnih institucija, ni razvijene privrede, ni solidarnosti, ni zdrave životne sredine, ni dostojanstvenih penzionera, ni mladih koji u Srbiji žele da grade život i, što je najvažnije, neće biti vladavine prava, poštovanja ljudskih i građanskih prava. Zato je naš imperativ punopravno članstvo u EU, jer to znači demokratsku, uređenu, pravnu državu, u kojoj institucije po zakonu rade svoj posao i štite građane, u kojoj zakoni važe isto za sve, u kojoj ljudi žive i govore slobodno i ostvaruju svoje životne ciljeve. Ovaj režim je uspeo da u potpunosti zaustavi proces evropskih integracija Srbije, ove godine neće biti otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, a u onima koja su otvorena nema nikakvog napretka, a pre svega to važi za vladavinu prava i demokratske slobode. Time su oni ugrozili naš vrhunski nacionalni interes - članstvo u porodici evropskih demokratskih zemalja. To je nedopustivo, a nedopustivo je i da opozicione stranke ne reaguju na zaustavljanje evropskog puta Srbije, da mnoge moje kolege i saborci ćutke posmatraju kako režim oduzima budućnost našim građanima. Umesto toga, kao patriotizam i nacionalni cilj nam se podmeću snovi o Velikoj Srbiji i odavno izgubljenim teritorijama. Treba jednom zauvek da se oslobodimo Miloševićevog nasleđa sa kojim nikako da raskinemo kao društvo i treba da se odvojimo od populističke fantazmagorije o tome da je jedino važno kolika je država, a ne kakva je država – što je koncept koji nas je koštao gubljenja decenija, generacija, života i budućnosti. Miloševićevo nasleđe je prisutno i danas, kako u vlasti tako i u opoziciji. Taj nacionalizam je glavna kočnica našeg napretka i on neće nestati dok ne postavimo stvari sasvim jasno: u odnosu prema susedima, Kosovu, Srbima u Hrvatskoj, prema onima koji i dalje brišu granice između crkve i države, između profiterstva i nacionalnih interesa. Naš zadatak je da vratimo ljubav prema zemlji - patriotizam – onaj koji će u centar staviti uređivanje naše države, u kojoj se poštuje dostojanstvo čoveka i njegova prava, a ne opsednutost teritorijama, zveckanjem oružjem i stalno mešanje u politike susednih zemalja. Ni opozicija, ni vlast ovo ne mogu da shvate. Kukavičluk je ne podržati ili napadati Srbe u Hrvatskoj koji su svojom hrabrošću učinili najviše za proces pomirenja u prethodnih nekoliko decenija. Kukavičluk je guslati o Kosovu, navijajući da se nikada ne nađe rešenje od kog će korist imati srpski i albanski narod, ljudi koji žive tamo - ljudi, a ne političari ili teritorije. Nije to ljubav prema Srbiji, to nije patriotizam. To je prevara, manipulacija ljudskim osećanjima, strahovima i nadama, od koje se uvek bogate isti akteri, dok narod sve više pati i strada. Jedino mesto u kojem će svi Srbi živeti zajedno, objedinjeni u svim pravima jeste EU. I tu treba staviti tačku. Preduslov za sve ovo je da budemo društvo slobodnih i ravnopravnih građana koji će imati jednake šanse da se bore za svoju sreću, da iskoriste svoje potencijale, da budu tretirani kao politička, misleća, slobodoumna bića koja imaju pravo i da govore i da se informišu. Moramo imati obrazovanje koje stvara misleće ljude za 21. vek, medije koji prenose istinu, zdravstvo koje leči sve, a ne samo bogate, kulturu koja hrani duh i koja nije kič i šund, privredu koja podržava najbolje, a ne samo strane „robovlasnike“. Moramo imati sistem koji ceni znanje, društvo koje je solidarno i pomaže najugroženijima, vazduh koji ne truje, vlast koja ne guši, političare koji ne vladaju otuđeni od svega što je bitno, već političare koji služe svojim građanima. Ja sam uveren da ovaj posao može da uradi samo Demokratska stranka. Ona je za tu misiju stvarana, potreba za njom nikada nije bila veća. Spreman sam da tu i takvu DS gradimo, ne zbog toga što je ona potrebna nama demokratama, nego zbog toga što je potrebna Srbiji, njenim građanima i onome što Srbija treba da postane.