Seme zla u nama samima

Prelomna tačka, svojstvena razvojnom putu svakog agilnog pojedinca i udruženja, za Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) bila je osnivanje Muzeja korupcije, zasad još uvek virtuelnog prostora sa digitalnim eksponatima koruptivnih mehanizama. Nije to bio prekid sa ranijom praksom ZMUC-a u vidu priređivanja raznovrsnih programa u sferi kulture, uvek malo pomerenog koncepta, već stavljanje svih resursa u službu detekcije uzroka kvarljivosti društva, tj. čoveka, kao i prevođenja „simptoma“ na univerzalni jezik arta. Uvođenjem u proces profesionalnih istraživača i intervjua sa stručnjacima za datu oblast – sociologa, kustosa, filozofa, etičara – Muzej je postao multidisciplinarna platforma, pre svega interaktivna, kako ciljano, tako i spontano, organski privlačeći mnoge da i pro bono učestvuju u raskrinkavanju ove maligne društvene pojave. Usmerena na aktivizam, platforma je usput sazrela u mogućeg pokretača promena, prvenstveno u smislu prepoznavanja fenomena potkupljivosti, sa „zlim“ semenom u nama samima. „Na zamisao o formiranju Muzeja korupcije nalik Muzeju Holokausta u Hjustonu, i funkcijom svojevrsnog memorijala korupciji i njenim žrtvama, došao je Emil Holcer, naš ’direktor razvoja’, još 2015. godine“, objašnjava Goran Denić, umetnički direktor ZMUC-a i Muzeja korupcije. Na tragu ove inicijative, a pozivajući se na ideje Kazimira Maljeviča, sovjetske avangarde i italijanskih futurista, o muzejima kao groblju umetnosti, ZMUC sa Društvom protiv korupcije iz Zrenjanina osniva Muzej korupcije 2016, sa motom da smeštanjem u muzej, koruptivne prakse postaju objekti za izučavanje, „sahranjene“ i lišene svoje zavodljive moći. Umetnički diskurs kao dominantan u muzejskoj prezentaciji bio je obavezan, ne samo zato što je Denić vajar, već i stoga što i dalje veruje da umetnost menja stvarnost. Veći izazov je bio uspostavljanje muzejske forme, bez obzira na to što muzeji sličnog imena postoje. Istina, često rukovođeni političkim interesima i usredsređeni na upadljivije oblike koruptivnog delovanja, pa je muzej u Tajlandu – grupa didaktičkih skulptura čiju je izradu finansirala vlada ove zemlje, rumunski – marketinška kampanja jedne od partija, ukrajinski – smešten u rezidenciju svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča... Najpribližniji ZMUC-ovom modelu, bar po duhovitosti, jeste bosanski Muzej javnih nabavki, gde svaki eksponat – rolna toalet papira, recimo, ili limena pepeljara - stoji u vitrini uz istaknutu (astronomsku) cenu po kojoj je plaćena iz budžeta. Ni definicija fokusiranog fenomena nije išla glatko. Smišljati sopstvenu, pored postojećih, bilo bi neskromno, a i one preovlađujuće, o zloupotrebi javne funkcije, preuzete iz političko-ekonomskog diskursa MMF, ZMUC-u nisu bile relevantne. Iz brda pročitane literature, izabrana je kao kredo rečenica brazilskog advokata Kalila Simaa – „korupcija je moralna nesposobnost građana da čine stvari za dobrobit zajednice“. Doslovno preneto iz muzeološke prakse bila je kataloška podela sadržaja na odeljenja, kako su nastali segmenti korupcije Vremena, Jezika, Kulture, Podataka, Pojedinca i Institucija. Muzej je otvoren simbolično na međunarodni Dan muzeja, u Budvi (Crna Gora) koja je tom prilikom proglašena za „prestonicu (anti)korupcije“ budući da je lokalna, opoziciona vlast izašla u susret svim istraživanjima, kao i postavljanju najboljih radova na bilborde. I tema manifestacije se poklapala sa onim što je ZMUC hteo da prouči – Muzeji i sporne istorije: Izreći neizrecivo u muzejima. Pristizanjem mnoštva radova na raspisani konkurs, postao je evidentan problem naracije u opisu posmatranog. „Mnoga rešenja bila su karikaturalna, dok smo mi težili apstrahovanju poruke“, primećuje Denić. Pobedničkim radom Marije Marković, tada studentkinje druge godine Fakulteta vizuelnih umetnosti u Podgorici, postignut je željeni efekat, i plus zagrebano u esenciju tradicionalnih moralnih vrednosti, najčešće zloupotrebljavanih. Uveličan crtež tušem dva „srednjaka“ šaka, isturenih u znak prkosa, i među njima zamršenih niti upravljanja, a potpisan stihovima himne Čuvari tvog poštenja, predstavljen je na centralnom budvanskom panou za oglašavanje. U toj prvoj turi prikazani su i radovi Marijinih kolega, što je naišlo na odijum građana Budve. Na opšte iznenađenje, skidanju bilborda usprotivio se lično gradonačelnik Dragan Krapović, dovodeći sebe u poziciju da i sam bude proučavan. „Možda je najefektnija antikoruptivna akcija bila performans obmotavanja nezavršenog hotela As u Perazića Dolu, trakom sa natpisom ’nelegalno’“, Denić dužinom potrošene vrpce (oko dva kilometra) opisuje gabarit zdanja koje je mnogo šta uzurpiralo (od izgleda mesta, do vodotoka i suverenosti institucija), a da nikad nije završeno. Kao ni tranzicija, zajednička priča o „kraduckanju“ od strane vlasti svih zemalja nastalih na pepelu SFRJ, što je parafrazirani opis prateritorijalnog domena Muzeja koji je osmislio pisac Ahmed Burić, učesnik jednog od više brejn-storminga na Mobilnim umetničkim rezidencijama (takođe „izmišljotini“ ZMUC-a). Danas Muzej nudi gledišta mnogo šireg geografskog opsega, jer korupcija ne zna za granice, pa ni i između kontinenata. Isti kriterijum opštosti odnosi se i na odnos među muzejskim odeljenjima, iz kojih se sadržaj jedan u drugi pretače, pa je i njih bilo teško verbalizovati. „Što je apstraktnije odeljenje, to je bilo teže za definisanje“, priznaje Denić, misleći pritom na korupciju vremena, kulture i jezika. Jer, bilo da se radilo o principima prisutnim u regionalnim udžbenicima istorije, gde vreme postaje neprepoznatljivo s tuđeg aspekta, ili o nadređivanju sopstvenih nad drugim kulturnim normama, ili o lažnim vestima, radilo se o jednom - nemogućnosti da delaš za opšte dobro. Uz sve teškoće formalizovanja, ta fluidna odeljenja trebalo je dopunjavati novim artefaktima. Tragajući za eksponatima podložnim vizuelnoj konceptualizaciji, među rečima, ekstremnim pojavama i događajima, ZMUC se nalutao od Kijeva do Kejptauna. Razgovaralo se sa kulturnim radnicima, učestvovalo u treninzima, najviše raspravljalo sa umetnicima, stimulisanim i da stvaraju na zadatu, goruću temu. Obavljeno je i više istraživanja, od toga dva profesionalna, bazirana na 50 prvih navoda na Gugl pretraživaču koji iskoče na sintagmu „korupcija, Srbija, Rumunija, Ukrajina“. „Ne pamtim jače uzbuđenje od onog kada sam čekao da mi Raluka Buturiu i Uroš Đurović pošalju obrađene podatke“, Denić se, zapravo radovao otelotvorenju multidisciplinarnosti - udruživanju nauke sa umetnošću. Širi okvir su dali Zoran Gavrilović iz Beograda, Kristina LJevak, Kasja Jerlagić i pomenuti Burić iz Sarajeva, a kasnije je intervjuisan i južnoafrički umetnik Anton Kanemajer, od koga je pozajmljen i oblik kataloga. Na osnovu Kanemajerevog Alfabeta demokratije, nastao je ZMUC-ov Ilustrovani vodič kroz korupciju za početnike. Na stranicama, a zapravo litografijama koje je vešto spakovao dizajner Dušan Šević, a štampao Jovan Jović, možda je najuočljiviji Bukvar korupcije. Nanizane ključne reči – aproprijacija, beda, javašluk, plagijat, pohlepa – prve su asocijacije stotinjak ispitanika na pomen korupcije. Ovakvim postupkom, i pokvarenost jezika dobila je konkretnije obrise kroz odrednice „prećutano, tabui, k... obolja...“, kultura putem reči – asimilacija, aproprijacija, lift u kvaru.., a vreme svojom negacijom – „nikada“. Među publikovanim eksponatima je i pesma u desetercu Korumpiranje Kraljevića Marka Borisa Starešine, kao literarni (mitski) dokaz da se neko ipak ne prodaje. Pomenuta dva „srednjaka“ i ovde se diče čojstvom&junaštvom, a ilustracije prate formulacije usmerenja svakog odeljenja. O tome da može i „ovako“ i „onako“, zavisno od gledišta, govori poslednja strana, posvećena pokrovitelju projekta DŽordžu Sorosu (Fondacija za otvoreno društvo u Srbiji)“, raznoliko shvaćenom u javnosti. Budući da je korona osujetila planiranu promociju Ilustrovanog vodiča diljem regiona, ceremonija je nedavno obavljena kod kuće, u selu Babe, rezidencijalnom centru ZMUC-a. Izložbeni prostor galerije Krov nad glavom (čitaj: urušene šupe na kojoj je umetnički intervenisao arhitekta Nemanja Čađo) simbolično je naglasio sav apsurd korupcije, gde su zapravo svi na gubitku, ma kako težili suprotnom. Crna boja zidova uokvirivala je stranice kataloga, neodoljivo podsećajući na umrlice. Pod zvezdanim nebom emitovan je i dokumentarni film Marije Aranđelović koji sve navedeno sublimiše. Događaj su propratile komšije, čiji su komentari direktno prenošeni preko Fejsbuka, proširujući muzejski sadržaj. I, malo-pomalo, eutanazirajući deliće pokvarenosti. Međutim, ZMUC-u valja još delati, pa je u planu osmišljavanje društvene igre, nalik Monopolu. Ali, da bi se programirala zadovoljavajuća forma igrice, potrebno je „iskopati“ bar 5.000 ključnih reči i isto toliko znakova i simbola za međusobno ukrštanje. Tek tad će aplikacija i analogna „zabava“ stupiti na snagu, šireći se i među najmlađima, i od njih praveći aktiviste. Kad mine korona, na red će doći i organizacija turističkih ruta kroz korupciju. Kao i novi intervjui, kojim će se istražiti, recimo, da li u drugim zemljama postoji uzrečica „ubiti vreme“, kao prostor za mahinacije, nekad i u vidu „antikoruptivne mafije“ što profitira na navodnoj borbi protiv društvene kvarljivosti. Jer, „sistem za borbu protiv korupcije je urušen, tako da je sada na delu korupcija u borbi protiv korupcije“, kako novu tendenciju tumači Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Poručujući da prvo mora da se očisti „borba“, da bi se dalje napredovalo, u pravcu razobličenja „saveza lokalnih korumpiranih elita sa delom međunarodnih aktera“, uz troškarenje „donatorskih šoldi“ što je duže moguće. I zmucovci smatraju da je kunst u procesu, a ne u finalnom produktu, s tim što je njihov imperativ zbilja popravka sistema. „Muzej korupcije je suštinski konceptualni umetnički rad, sproveden u različitim medijima“, oni ističu, svesni gabarita zalogaja koji su zagrizli, u ime opšte dobrobiti. Ukoliko ima još spremnih za doprinos, adresa platforme je www.museumofcorruption.net. Ključne reči Muzeja korupcije: JEZIK Prećutano, tabui, pohlepa, kurcobolja, konkursna komisija VREME Budućnost, javašluk, nikada, oklevanje, čovek, čibuk, čarda INSTITUCIJA Propadanje, energija, eksponat, javašluk, jadikovka, zabrana, zakoni, integritet, inferiornost, oklevanje, ostavka, običaj, oprez POJEDINAC Gorljivost, građansko, dobra duša, dosada, mrzovolja, moral, Frankenštajn, hrabrost, hermetičnost, cinizam, cicija, cepidlačenje, cinculiranje KULTURA Asimilacija, aproprijacija, beda, lepota, lift u kvaru, licitacija, japajajanje, njanjavost, njiva, suplementi, sebičnost, slava, struktura PODACI Đene-đene, đuture, 404, entropija, bez obaveza, ribonukleinska kiselina, rampa, subverzija, standardi, socijalni rak