Daske i maske

Zašto stolar pravi sanduk od šest dasaka“, pita čitalac Nenad Kostić, „a apotekarka nam daje šest maski? Zašto kažemo i masci i maski, ali samo dasci a ne daski? Možda je razlika u nekim padežnim oblicima zasnovana na poreklu: šestotomni rečnik kaže da maska potiče iz francuskog, dok za dasku ne navodi poreklo, pa pretpostavljam da je domaća reč.“ Što se porekla tiče, Skokov etimološki rečnik nam kaže da daska dolazi od grčkog diskos (odakle i novija pozajmljenica disk), ali je primljena još u praslovenskom, pa je možemo smatrati potpuno odomaćenom. Sa promenom „k“ u „c“ ispred „i“, koju nazivamo druga palatalizacija ili sibilarizacija, stvar je znatno složenija. Ona se javlja u dativu i lokativu imenica na -ka, i kad treba reći da je brod na reci ili u luci, da uživamo u nauci ili u muzici, da smo knjigu nađenu u biblioteci ostavili u fioci, to ne predstavlja problem. Za imenice koje označavaju ljudska bića ili životinje sibilarizacija obično izostaje: seki, baki, čiki, koki, foki itd. To važi i za lična imena (Luki, Đoki, Žiki, Milki, Nevenki, Radojki...), ali ne i za devojka – devojci. Kad se ispred „k“ nađe još jedan suglasnik (kao u tri upravo pomenuta ženska imena), „k“ takođe može ostati neizmenjeno, ali često nismo sigurni, pa je i u priručnicima teško naći tačan oblik dativa. Tako imamo marki, ministarki, spikerki, Crnogorki, ali zbirci, trci; vaška – vaški, Raška – u Raški (grad), ali grešci, ljuljašci, pušci; ukrasi na božićnoj jelci, ali poklon Jelki; votki, stotki, lutki, ali ravnopravno bitki i bici, zagonetki i zagoneci. Tako je i sa grupom „sk“ koja muči našeg čitaoca: dasci, vojsci, prepisci, ali freski i fresci, maski i masci. Pomenimo najzad i genitiv množine, od koga počinje pismo našeg čitaoca. Kao dasaka (od daska) ponašaju se i genitivi fresaka, maraka, tetaka, lutaka, kokošaka, beležaka, banaka i dr., a kao maski (od maska) pre svega oni sa sufiksom -ka: bilo je mnogo senki, varošanki, Slovenki, doktorki itd. I kod drugih imenica sa po dva suglasnika na kraju osnove nailazimo na istu raznovrsnost. Nepostojano „a“ dobijaju pre svega biljke u poljoprivredi (rod trešanja, višanja, tikava, smokava, s tim što breskva, izuzetno, gubi glas „v“ – bresaka, a po rečniku dozvoljen je i genitiv breskvi). Komplikacija ima još mnogo, pa ćemo o njima sledećeg puta.