Zaista drastične razlike

U tekstu Drastične razlike gospođa Gorica Mojović je potpuno neutemeljeno iznela tvrdnje da postoji nesaglasnost između mog obrazloženja o idejno-vrednosnom usmerenju Predloga Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2020. do 2029. i sadržaja samog dokumenta. Kada je u pitanju mera posvećena negovanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, gospođa Mojović kao glavni argument ističe navodni citat iz Strategije o borbi za ćirilicu i nastojanju da očuvamo Kosovo i Metohiju, za koji se lako može utvrditi da ne postoji nigde u tekstu strateškog dokumenta. Isto tako, gospođa Mojović izvlači iz konteksta i reči ministra Vukosavljevića, tvrdeći da je, navodno, izneo stav da se kod onih koji ne koriste ćirilicu „krije maligna ravnodušnost ili čak prezir prema sopstvenom narodu i njegovoj kulturi“. Uvidom u intervju objavljenom u Pečatu (broj 617), jasno je da se te reči ministra ne odnose na „one koji ne koriste ćirilicu“. Dalje, komentarišući pominjanje srpskog kulturnog prostora u Strategiji, gospođa Mojović koristi formulacije poput one o „ofanzivnoj strategiji i mobilizaciji“, koje nemaju nikakvo uporište u tekstu dokumenta. U vezi sa istom temom, ona tvrdi da se Strategija ne osvrće na potrebu uspostavljanja saradnje sa drugim zemljama, iako se u njenom tekstu baš nalazi stav da briga o kulturnom nasleđu srpskog naroda „mora da bude važan aspekt bilateralnih odnosa“. Na sličan netačan i tendenciozan način ona dovodi u pitanje i planirani rast budžeta za kulturu za više od dve milijarde dinara godišnje, iako on ne može biti konkretnije i jasnije formulisan, pošto je sastavni deo akcionog plana sa određenim rokovima za njegovo izvršenje. Gospođa Mojović očigledno pošto-poto Strategiji želi da pripiše nekakav preterani nacionalni karakter, kao i navodnu nebrigu za planiranje budžeta u kulturi, tako da moje pitanje zbog čega joj smeta nacionalni aspekt Strategije svakako nije „preteće“ nego prirodno proizilazi iz niza njenih neutemeljenih primedbi, koje se odnose upravo na ovaj aspekt dokumenta, odnosno njegovu posvećenost nacionalnoj kulturi. Razumem ako usvajanje Strategije u postojećem obliku nije u skladu sa političkim interesima gospođe Mojović, kao ni izbor Komisije za otkup knjiga. Ali, bez argumenata je uzaludno umanjivati rezultat složenog i stručnog posla izrade Strategije razvoja kulture, koji je na predlog Ministarstva kulture usvojila Vlada Srbije, posla koji niko ranije nije uspeo da uradi. Na kraju, gospođa Mojović ne samo da izmišlja delove Strategije, već i nekakve zamišljene timove. Za razliku od nje, koja je vršila značajne funkcije u doba jednopartijskog sistema, nikada se nisam bavio određivanjem bilo čije podobnosti, niti etiketiranjem. I nemam slične planove, što želim i gospođi Mojović.