Oporavak kreće iz centra

Nijedan grad nije izbegao smrtonosno širenje kovida-19. Ali virus na različite grupe ljudi, čak i kada žive u istom gradu, ima vrlo neujednačen uticaj. U vreme kada je NJujork bio globalni epicentar pandemije, u centru Menhetna je na 100.000 ljudi bilo približno 925 inficiranih, a u Kvinsu 4.125. Razlog za taj jaz je krajnje jednostavan: najimućniji žitelji NJujorka imali su pristup širokom spektru zdravstvenih usluga i posao su obavljali na daljinu i u prostranim višespratnim zgradama. Kao i u svim velikim gradovima, nečija sudbina u velikoj meri zavisi od toga u kom delu grada živi. Menhetn i Kvins su, mereno trajanjem vožnje metroom, na manje od 25 minuta jedno od drugog, ali razlika između ova dva dela NJujorka kada je reč o godišnjem medijalnom prihodu je zapanjujućih 78.000 dolara, a varijacije kad je reč o očekivanoj dužini života od jedne gradske opštine do druge (ima ih ukupno pet - Menhetn, Bruklin, Kvins, Bronks i Stejtn Ajlend, prim.) mogu da idu i do 10 godina. Slična nejednakost kad je reč o prihodima, stanju zdravlja, obrazovanju i bukvalno svakom drugom parametru dobrostanja opstaje i u drugim metropolama širom sveta. Sada će kovid-19 te disparitete učiniti još većim. Nisu toliko gusto naseljeni gradovi, koliko prenaseljena, marginalizovana naselja ta koja, svuda u svetu, teško obuzdavaju širenje kovida-19. Stvar nije u geografiji kao takvoj, već u socioekonomskim faktorima koji su ključna determinanta rizika od zaraze, posebno u gusto naseljenim oblastima zemalja u razvoju. Procenjuje se, recimo, da skoro polovina od sedam miliona žitelja favela u Mumbaiju (nekad Bombaj, prim.) već ima kovid-19. I ne iznenađuje što je u Južnoj Africi - gde pet miliona domaćinstava nema frižider, jedva 46 odsto stanovništva u svojim domovima ima toalete s tekućom vodom, a jedna trećina toalete deli s drugim porodicama - uprkos drastičnim merama uvedenim da bi se zaustavilo širenje virusa, broj novoinficiranih naglo porastao. Pandemija kovida-19 posebnu veliku štetu nanosi žiteljima gradova koji rade u neformalnoj ekonomiji, u kojoj je većina poslova slabo plaćena i ne može se obavljati na daljinu. Dok je u julu 47 odsto onih s fakultetskom diplomom u SAD bilo u prilici da radi od kuće, tako nešto sebi je moglo da priušti samo četiri odsto onih bez srednjoškolske diplome. I mada ovakva dinamika svakako pogađa gradsku sirotinju u urbanim centrima kakav je NJujork, ona ostavlja još mnogo teže posledice na mestima poput Dake, gde preko 80 odsto radnika zavisi od neformalnog sektora: razvojna agencija BRAC saopštila je da je u junu zbog pandemije 62 odsto od ukupnog iznosa svih dnevnica jednostavno isparilo. Kao što pokazujemo u našoj novoj knjizi Terra Incognita: 100 Maps to Survive Next 100 Years, kovid-19 uvećava mnoge vidove nejednakosti kako između zemalja i gradova, tako i unutar njih, namećući tako fundamentalna pitanja o budućnosti života u urbanim sredinama. Veliki gradovi snose značajan deo pandemijskih gubitaka u ljudskim životima i ekonomskoj šteti - pri čemu najteže tek dolazi - zbog čega postoji zabrinutost da li će biti u stanju da opstanu kao čvorna uporišna tačke globalne ekonomije. Ali, iako je pandemija teško pogodila mnoge superstar gradove, neki od industrijskih sektora koji pokreću njihove privrede demonstrirali su veliku otpornost, čime bi moglo da se objasni to što su se svetske berze tako brzo oporavile. Već sada je jasno da će najveći dobitnici tekuće krize biti velike tehnološke kompanije. Istog onog dana kada je saopšteno da je američka ekonomija u drugom kvartalu zabeležila pad od 32,9 odsto projektovano na godišnji nivo, 31. jula Amazon je prijavio prihod od 5,2 milijarde dolara u istom periodu, te rast prodaje od 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Slično tome, Gugl, Epl i Fejsbuk su tokom pandemije beležili daleko bolje poslovne rezultate nego američka privreda u celini. U situaciji kad Siti banka procenjuje da će 80 odsto poslova u sektoru finansijskih usluga biti moguće obavljati na daljinu, jedan trajni efekt kovida-19 mogla bi da bude eliminacija odlaska na posao u slučaju velikog broja, ako ne i većine zaposlenih u ekonomiji znanja. Jedno nedavno obavljeno istraživanje Galupa pokazuje da bi troje od petoro Amerikanaca volelo da i nadalje što je više moguće radi na daljinu. A jedna Blumbergova anketa pokazala je da 97 odsto finansijskih analitičara, 94 odsto menadžera finansijskih fondova i 80 odsto berzanskih trgovaca planira da u budućnosti makar deo radnog vremena provodi kod kuće. Čak i u slučaju da vakcina bude razvijena i distribuirana već početkom naredne godine, kovid-19 će se ispostaviti kao faktor koji je temeljno poremetio funkcionisanje gradova. Nikolas Blum sa Stenford univerziteta predviđa da bi, ako gradovi izgube poslovni prostor koji su dosad koristili zaposleni u ekonomiji znanja, ukupna potrošnja u urbanim centrima mogla da opadne za trećinu. Dramatičan pad poreza na imovinu i drugih izvora prihoda teško će ugroziti sposobnost opštinskih uprava da obezbede funkcionisanje osnovnih javnih servisa. Egzodus zaposlenih s visokim zaradama imaće opasan domino efekt na stanovnike gradova - od kelnera i glumaca do piljara i vlasnika malih radnji. To su ljudi i usluge koji gradovima u velikoj meri daju karakter, i gubitak njihovih radnih mesta i prihoda bi dodatno ubrzao silaznu spiralu. Pa ipak, iako su mnogi veliki gradovi uzdrmani, daleko od toga da su poraženi. Smrt superstar gradova predviđana je i ranije, ali su urbane oblasti uvek demonstrirale izvanrednu sposobnost da se oporave, pa i u slučajevima kad su bile pogođene pandemijama i boleštinama. Čak i u najnepovoljnijim uslovima, veliki gradovi, oni srednje veličine, te oni mali, ostaju najpoželjnija mesta za život, rad i zabavu - kao što su, u proseku, žitelji gradova zdraviji i imućniji od onih koji žive na selu. Nije verovatno da će se to promeniti, uprkos ubrzanom prelasku na rad na daljinu. Gradovi će ostati mesta inovativnosti, eksperimentisanja i invencije. U okolnostima u kojima se mnoge zemlje sada suočavaju s drugim talasom kovida-19 (ili se još nose s prvim), gradonačelnici preispituju svoje strategije kako bi poboljšali dostupnost, promovisali čiste tehnologije, osigurali stabilne lance snabdevanja, proizvodili energiju i smanjili zagušenja. Upravo zato što se gradovi suočavaju s ogromnim finansijskim ograničenjima i naraslim opterećenjima, moraće da se oslone na svoju izuzetnu kreativnost kako bi s manje postigli više. Umesto da bude egzistencijalna pretnja po gradove, kovid-19 bi u nekim delovima sveta mogao da vodi naprednijem i inkluzivnijem urbanizmu. Na jedan ili drugi način, naša budućnost je u gradovima. To je razlog zbog koga je Svetski ekonomski forum svoju inicijativu Veliko resetovanje fokusirao na urbane centre, i zašto je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš otporne i inkluzivne gradove postavio u središte planova za ispunjavanje Ciljeva održivog razvoja. Čelni ljudi u gradovima imaju zadatak da počnu s investiranjem u mikromobilnost i proširenje pešačkih zona, uz istovremeno testiranje novih modela urbanog dizajna, uključujući adaptaciju zgrada i javnih prostora u skladu s zdravijim, obnovljivim alternativama. Pandemija nam je pokazala da je, kako bi se osiguralo zdravlje populacije, potrebno preoblikovati društva. Gradovi su mesta na kojima će taj proces započeti.