Sudovi pomogli otimačinu privatne firme

Slovenački investitor Janko Turnšek, doskorašnji vlasnik preduzeća Andama u čijem sastavu je i rudnik eruptivnog kamena andezita, koji služi za izgradnju puteva, udaljen 12 kilometara od Dimitrovgrada, tvrdi da mu je prvo blokiran rad, a onda i na nezakonit način sve oduzeto. Sudski postupak je za sada okončan, bez izjašnjavanja investitora pred sudom, a preduzeće i rudnik je izvršitelj prodao na licitaciji. Iz dokumenata, u koje je NIN imao uvid, vidi se da na prvostepenu presudu advokatica Marina Mišić, koju je Turnšek angažovao, nije uložila žalbu. Nakon toga, usledila je prodaja imovine preko izvršitelja. Ni tada, prema rečima samog izvršitelja, advokatica nije obavestila klijente da je pokrenut postupak izvršenja, a Marina Mišić je odbila da govori za NIN. Vlasnik Janko Turnšek kaže za NIN da je iz Slovenije došao u Srbiju krajem 2009. i tada uložio oko pet miliona evra u opremu, mehanizaciju, kupovinu firme i zemljišta. „Nisam tražio nikakvu podršku države Srbije, iako su to dobijali svi investitori, posebno iz EU. Imao sam nameru da poslujem u skladu sa zakonom Srbije kao savestan privrednik, ali nažalost, moje iskustvo je više nego razočaravajuće. Uz sve napore, ne da nisam uspeo ništa da zaradim već sam i na potpuno nezakonit način ostao bez imovine u sprezi pre svega srpskih sudova, a isto tako i saradnika, pre dolaska direktora Srboslava Vasiljevića. On se borio da obezbedi funkcionisanje firme i pokrene proizvodnju, što nažalost nije bilo dovoljno za odbranu od organizovanog kriminala koji me je opljačkao i otimanjem imovine me oterao iz Srbije kao okupatora“, priča Turnšek. Kaže i da želi da obavesti srpsku i stranu javnost o nepravdi koju je doživeo. „Stranu javnost obaveštavam da posle mog iskustva budu obazrivi u planovima za investiranje u Srbiju. Sve obaveze iz regularnog poslovanja Andama je izmirila prema državi, čak je ostala preplata PDV-a, a u znak zahvalnosti oteto mi je sve. Nadam se da će srpska javnost imati empatije prema meni i osuditi ponašanje svih koji su naneli ne samo meni nego i Srbiji ogromnu materijalnu i političku štetu. A za svoju imovinu ću se boriti i dalje kod svih i srpskih i evropskih institucija i sudova, što će, opet, biti šteta i teret nevinim građanima Srbije koji će plaćati nečiju neodgovornost i korupciju. Pravda i istina su na mojoj strani, one mogu u Srbiji biti nebitne, ali i Srbija je deo ostalog sveta. Nadam se da se ovako nešto nikada neće nekom drugom ponoviti“, ističe Turnšek. Srbislav Vasiljević, koji je bio direktor Andame od 2015. do pre neku nedelju, objašnjava za NIN šta se sve dešavalo. „Direktor pre mene i carina blokiraju preduzeće pet godina. Andami se pored PDV-a od 360.000 evra za uvoz novih mašina naplaćuje i carina od 105.000 evra, što je nonsens, jer je po carinskom zakonu i tada i sada za novu opremu, poreklom iz EU, koja se ne proizvodi u Srbiji, carina - nula. Andama je jedini pravni subjekat u bazi srpske Uprave carina koji je po tom osnovu platio punu carinu. Organizovanoj kriminalnoj grupi to nije dovoljno, već carina pokreće postupak za nepostojeći prekršaj i donosi rešenje o blokadi opreme. Sve zato da Andama ne bi mogla da organizuje proizvodnju i bude smetnja konkurenciji. A bila bi ozbiljna konkurencija, pre svega što je samo eksploataciono polje na 12 kilometara od istočnog kraka Koridora 10, što ima kvalitetnu sirovinu i vrhunsku opremu Metso minerals, koja je u rudarskoj branši ono što je Mercedes u automobilskoj industriji. Na početku mog mandata, sud poništava sve prekršajne prijave i postupke i donosi rešenje da oslobađa odgovornosti Andamu, ali se tada, 2015. na istočnom koridoru ulazi u finalne radove i nema puno posla“, navodi Vasiljević. Tvrdi da su i drugi pokušavali da blokiraju rad preduzeća, pa je isti građevinski inspektor, koji je Andami izdao dozvolu za trafostanicu 2005, pre nego što je slovenački investitor kupio preduzeće, deset godina kasnije doneo novo rešenje, kojim nalaže rušenje te trafostanice. „Podneo sam krivičnu prijavu protiv inspektora, a tužilaštvo ništa nije preduzelo. Poenta je bila u tome da su pre svega državne institucije sve vreme smetale i pravile štetu Andami, čime je i investitoru, i budžetu Srbije naneta šteta u milionima evra. Ne postoji ništa u ekonomskoj teoriji i praksi što može opravdati logiku da se ruda koja je na raspolaganju na 12 kilometara od asfaltne baze ne transportuje odatle, već se to radi sa udaljenosti veće od 300 kilometara. Cena ove rude je veoma zavisna od troškova transporta, tako da svakih 100 kilometara transporta duplira cenu“, kaže Vasiljević. On tvrdi da su nekadašnji vlasnik i direktori Andame, sedam godina posle prodaje slovenačkom investitoru, 2017. podneli tužbu pred sudom u Pirotu za naplatu izmišljenih dugovanja od novog vlasnika. „Tražili su privremenu meru zabrane rada i raspolaganja preduzećem. Sud umesto da odbije tužbu kao neosnovanu, odbija predlog za privremenu meru, ali prihvata tužbeni zahtev za izmišljeno potraživanje, pozivajući se na neke neformalne razgovore. Dve godine se vodi postupak u kome nas je zastupala advokatica Marina Mišić. Za sve vreme postupka samo smo jednom vlasnik i ja pozvani, i to na pripremno ročište. Naša advokatica daje nam lažne informacije i uverava nas da je sve u redu, da sud razume o čemu se radi, bez obzira na to što drugu stranu zastupa bivši predsednik suda u Pirotu, koji je zaposlio sudećeg sudiju i da treba da verujemo u zakon. Međutim, oni sa našom advokaticom prave dogovor da nam ne prosleđuje pozive na ročišta. Sudija koristi tu okolnost i odmah donosi rešenje zbog propuštanja. Advokatica Mišić ne opravdava izostanak, prima rešenje i propušta rok za žalbu“, tvrdi Vasiljević. On navodi da ga izvršitelj Saša Stanković umesto suda i advokata obaveštava Zaključkom o izvršenju, kada više nema mogućnost na prigovor. „Naša advokatica prekida svaki kontakt sa nama i ne obaveštava nas. Postupak prodaje je isto tako obavljen pod velom tajne. Naš novi advokat je stupio u kontakt sa izvršiteljem i tražio objašnjenje. Izvršitelj zakazuje licitaciju, a da niti mene, ni vlasnika ne obaveštava. Ima moj imejl, ima broj telefona, bili smo pre toga u komunikaciji. Angažuje advokata po službenoj dužnosti u naše ime i za naš račun, a ne obaveštava nas. Ni taj službeni advokat nas ne obaveštava. Sprovodi se licitacija bez našeg znanja, nikada nam nije dostavljena procena vrednosti firme, na koju imamo pravo prigovora, ne znamo na osnovu čega je određena početna cena i nismo imali prilike da koristimo pravo preče kupovine koju propisuje zakon. Tako je slovenačkom investitoru oteta firma vredna oko 40 miliona evra. Prodata je na tajnoj licitaciji za 900.000 evra“, naglašava Vasiljević. Izvršitelj Saša Stanković, kaže za NIN da je u ovom izvršnom predmetu, postupak pred Osnovnim sudom u Dimitrovgradu pokrenut na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Višeg suda u Pirotu. „Koliko je meni poznato, protiv iste presude nije korišćen pravni lek (advokatica Mišić nije podnela žalbu na presudu - prim. a.). Kao sredstvo i predmet izvršenja u izvršnom postupku u kome je predloženo da ja sprovedem izvršenje, predložen je popis, procena i prodaja udela izvršnih dužnika preduzeću Andama u Dimitrovgradu, odnosno ukupno 100 odsto udela. Takav predlog za izvršenje usvojio je Osnovni sud u Dimitrovgradu. O pokrenutom izvršnom postupku obavešten je punomoćnik izvršnih dužnika (advokatica Mišić – prim. a.) koji je odbio da učestvuje u izvršnom postupku, kao i da obavesti svog vlastodavca da je nakon izgubljenog spora pred sudom pokrenuto izvršenje. Takođe, o pokretanju izvršnog postupka i upisu založnog prava u Agenciji za privredne registre na udelima privrednog društva Andama Dimitrovgrad obavešten je i direktor tog preduzeća koji je, takođe, ostao pasivan u izvršnom postupku. Procenu vrednosti udela je uradila licencirana proceniteljska kuća iz Niša. Kako Zakon o izvršenju i obezbeđenju upućuje na primenu odredbi Zakona o parničnom postupku - ukoliko bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu štetne posledice za jednu ili obe stranke, postaviće se privremeni zastupnik odnosno advokat po službenoj dužnosti sa spiska advokatske komore. Štetne posledice su se u ovom slučaju ogledale u visokom iznosu zakonske zatezne kamate čak i na dnevnom nivou, s obzirom na veliku vrednost potraživanja izvršnih poverilaca, u propadanju imovine preduzeća, uz probleme prouzrokovane epidemiološkom situacijom. Advokatska komora iz Niša je izvršnim dužnicima postavila privremenog zastupnika koji se starao o interesima izvršnih dužnika sa kojim je vršena korespondencija. Što se tiče postupanja ovih lica, javni izvršitelj ne može biti odgovoran niti uticati na postupanje kako punomoćnika izvršnih dužnika, zakonskog zastupnika preduzeća koje je bilo predmet prodaje tako ni advokata po službenoj dužnosti, već je dužan da dosledno primeni Zakon o izvršenju i obezbeđenju, što je i učinjeno. Inače, Višem sudu u Pirotu je, od strane novoangažovanog punomoćnika izvršnih dužnika, upućen predlog za ponavljanje parničnog postupka na osnovu kog je pokrenuto izvršenje, a taj postupak je u toku“, tvrdi izvršitelj Stanković. Vasiljević pak kaže da je o svim dešavanjima obaveštavao pismima ministre i resorna ministarstva građevine i infrastrukture, finansija, rudarstva i policije. „Kako nije bilo nikakvih reakcija - osim što su sve primedbe prosleđivane unutrašnjim kontrolama i tužilaštvu koje je na kraju sve odbacilo sa obrazloženjem da nisu u pitanju dela koja se procesuiraju po službenoj dužnosti – o svemu sam pismeno obavestio i predsednika Srbije. Generalni sekretarijat Predsedništva je prosledio Ministarstvu pravde zahtev da preispita osnovanost naznačenih nepravilnosti. Ministarstvo pravde je pokrenulo postupak unutrašnje kontrole i tražilo informaciju od Apelacionog suda. Još uvek nema nikakvog odgovora, a videćemo da li će ga i kada biti. S obzirom na iskustvo, nisam optimista, kao što nisam optimista da će sud u Pirotu prihvatiti zahtev za ponavljanje postupka, jer će se o njemu izjašnjavati sudija koji je učestvovao i sprovodio prethodni postupak“, kaže Vasiljević. Sudeći po iskustvu slovenačkog investitora, Srbija izgleda i nije baš raj za investitore, kako je više puta isticao predsednik Aleksandar Vučić.