Potcenjena palata

Reakcije vlasti i opozicije na nedavnu prodaju Palate Beograd, popularne Beograđanke, a u duhu kultne emisije Duška Radovića emitovane na Studiju B, mogle bi se sažeti u naslove Beograde, dobro jutro ili Beograde, laku noć. Jer, za jedne je prodaja oko 20.000 kvadratnih metara poslovne zgrade, nekada zaista moderne i elitne poslovne palate u centru grada, a danas oronulog gradskog simbola, odličan potez koji će doprineti njenoj rekonstrukciji i, kako se to obično kaže, povratu starog sjaja, dok je za druge to izdaja interesa Beograda, odnosno sumnjiva prodaja jednog od statusnih simbola koji nikako nije smeo dopasti u privatne ruke, a naročito ne pod ovakvim okolnostima. Okolnosti su, pak, takve da je Beograđanka prošle nedelje prodata za 16,5 miliona evra, odnosno nešto iznad 800 evra po kvadratnom metru i to jedinom ponuđaču na javnom nadmetanju, firmi MPP NJu prodžekt. Ovo je bila i početna cena na drugom organizovanom javnom nadmetanju, pošto je onaj prethodni, organizovan u julu, kada se za Palatu Beograd tražilo najmanje 20,6 miliona evra, propao jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Novi vlasnik, od koga se osim isplate kupoprodajne cene očekuje i da u naredne tri godine uloži još osam miliona evra u rekonstrukciju zgrade koju je projektovao arhitekta Branko Pešić krajem 60-ih godina prošlog veka, novo je ime na srpskom poslovnom nebu. Firma je, naime, osnovana krajem avgusta ove godine, samo petnaestak dana pre organizovanja nadmetanja za kupovinu Beograđanke, sa očiglednom namerom da učestvuje u ovoj kupovini, za koju protivnici privatizacije sumnjaju da je unapred smišljena za jednog kupca. Ipak, ni ta registracija firme uoči samog nadmetanja za sticanje vlasništva nad prostorom Beograđanke, kao ni činjenica da je MPP NJu prodžekt osnovan sa samo 100 dinara upisanog kapitala, nije ni sporna, a ni protivna postojećim propisima o osnivanju preduzeća u Srbiji, niti ove dve činjenice novog vlasnika na bilo koji način diskvalifikuju, niti dokazuju da je posao namešten. Dalje, kao jedini i stoodstotni vlasnik ove novoosnovane firme upisan je Marera propertis, koja u Srbiji postoji već 11 godina i bavi se nekretninama, a u vlasništvu je kiparske ofšor kompanije Marera ril estejt, registrovane u Nikoziji. I ona, ali i novoosnovana ćerka firma, u čijem je vlasništvu odnedavno i Beograđanka, imaju istu direktorku i istu poslovnu adresu, ali i samo jednog zaposlenog, bez obzira na to što Marera propertis posluje ovde već više od decenije, a najpoznatija je po rekonstrukciji nekadašnje fabrike Beko, na Kalemegdanu. Osim prodaje zgrade koja, među retkima, simbolizuje novi, posleratni Beograd i mizerne cene od samo 800 evra po kvadratnom metru, što ne odgovara tržišnoj ceni kvadrata u centralnom jezgru grada, protivnici ove najnovije odluke gradskih vlasti, oličenih u zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću, ukazuju i na činjenicu da se u poslovima registracije novog vlasnika pominje i ime Igora Isailovića, javnosti poznatog konsultanta i saradnika aktuelnog ministra finansija Siniše Malog u poslovima osnivanja više firmi, povezivanog i sa poslovima prodaje Bekove imovine na Kalemegdanu, a koje je rekonstruisala upravo Marera, ali i sa Anom Brnabić, još uvek premijerkom, sa kojom je pre pet godina osnivao zajedničko preduzeće. Osim saopštenja o sumnji u nameštanje prodaje Beograđanke dogovorenom kupcu, protivnici za sada nisu uspeli da ponude konkretne dokaze o nameštenoj licitaciji za unapred poznatog novog vlasnika, baš kao što ni zagovornici prodaje nisu dokazali šta će to biti konkretna korist za Beograđane, osim tih 16,5 miliona evra u gradskom budžetu. U međuvremenu, grad se, prema navodima nekih medija, sprema za prodaju i preostalih simbola prestonice poput Sava centra ili čuvenih Geneks kula, a pominje se i zgrada BIGZ-a.