Bez državnog goriva Fijat u minusu

Uprava Fijat Krajsler automobila Srbija 18. septembra ponovo je poslala zaposlene na plaćeno odsustvo do kraja septembra, a zamenik predsednika Samostalnog sindikata fabrike u Kragujevcu Nebojša Mandarić je rekao agenciji Beta da je tu odluku rukovodstvo obrazložilo „usklađivanjem proizvodnje sa potrebama tržišta“. A kolike su „potrebe tržišta“ svedoči i podatak da su, pre nove pauze, zaposleni već bili na kolektivnom letnjem odmoru od 20. jula do 2. septembra. Istog dana, 18. septembra, Ministarstvo finansija saopštilo je rang-listu 15 najvećih izvoznika iz Srbije, na kojoj je Fijat skliznuo na četvrto mesto, sa deviznim prilivom od samo 186,7 miliona evra u prvih osam meseci ove godine. Poređenja radi, prošle godine do kraja jula izvoz Fijata bio je skoro duplo veći - 326,3 miliona evra. Ova dva podatka samo su logična posledica posrtanja koje je započelo još pre nekoliko godina, s obzirom na to da prihodi Fijata neprekidno padaju još od 2013, kada su iznosili rekordnih milijardu i 515 miliona evra, da bi prošle godine pali na 542 miliona, a i ove će se, po svemu sudeći, taj negativni trend nastaviti. Sve je počelo 14. oktobra 2008, kada je kompanija Fijat automobili Srbija upisana u APR, kao privredno društvo u kome italijanski Fijat ima 66,67 odsto, a Republika Srbija 33,33 odsto od 304,5 miliona evra kapitala, čemu su prethodili dogovori koje su predvodili tadašnji potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić i tadašnji predsednik Fijata Serđo Markione. Od starta su bile uočljive brojne slabosti, a domaća javnost bila je zaprepašćena kada je osnovni ugovor, zaključen 29. septembra 2008, objavljen, ali sa brojnim zacrnjenim delovima. Bio je to, sam po sebi, veliki skandal, neuobičajen u evropskom zakonodavstvu. Ali, uprkos tome što su od očiju javnosti sakriveni delovi međusobnog obligacionog odnosa, iz godišnjih finansijskih izveštaja i prateće dokumentacije mogu se utvrditi sva ulaganja Srbije i brojni državni podsticaji stranom partneru. Na stranu što i sam ugovor ima brojne manjkavosti, jer nije ugovoren maksimum i minimum broja proizvedenih automobila koje će proizvoditi zajedničko preduzeće; nije ugovorena obaveza stranog partnera u pogledu broja zaposlenih, u prvoj i narednim godinama trajanja ugovorenog posla; nije ugovorena obaveza minimalne ugradnje delova domaćih kooperanata, u prvoj, trećoj, petoj i narednim godinama trajanja ugovora; drugoj strani je prepuštena nabavka opreme i postrojenja, te utvrđivanja cena i liste inopartnera koji će izrađivati brojne i veoma skupe alate. Problematično je i što strani partner sam utvrđuje prodajne cene i uslove prodaje, a naročito zbog toga što Italijani svojim ino-povezanim licima prodaju više od 97 odsto proizvedenih automobila u Kragujevcu. S druge strane, Srbija se obavezala da će u zajedničku firmu uložiti 161 milion evra za zamenu krova, revitalizaciju životne sredine, spoljašnju infrastrukturu. Uz to, Srbija je preuzela i obavezu od maksimalno 75 miliona evra u vezi sa planom restrukturiranja imovine, a „odloženi prihod“ veći od četiri milijarde dinara odnosi se na 50 miliona evra bespovratnog gotovinskog davanja Vlade Srbije. Ispunjavajući svoj deo ugovornih obaveza, Vlada Srbije je nadoknadila sedam miliona evra troškova Fijatu za razvoj unutrašnje infrastrukture, a umesto Fijata je Evropskoj investicionoj banci, koja je sa kreditom od 500 miliona evra finansirala gradnju nove fabrike, dala državne garancije za dve tranše zajma vredne 169,9 miliona evra. Iz finansijskih izveštaja dostavljenim APR-u proizlazi da su prošlogodišnji prihodi Fijata od 542 miliona evra bili za 27,64 odsto manji nego 2018, a za čak 60 odsto manji nego 2015. I sa tako smanjenim poslovnim prihodom, sa 2.069 zaposlenih, Fijat je iskazao neto dobit od 1,3 miliona evra, tako da je stopa prinosa na kapital bila samo 0,43 odsto. „Kvaka“ je, međutim, u tome da su Fijatu u 2019. odobrene državne subvencije od 21,1 milion evra. Dakle, da nije bilo tih subvencija države, Fijat bi iskazao veoma visoki neto gubitak. O značaju državnih subvencija svedoči i podatak da su one dostigle 3,89 odsto ukupnih prihoda zajedničke kompanije. Drugim rečima, svaki dvadeset peti dinar koji je lane legao na račun Fijata, uplatila je država u vidu subvencija. Pri tome, iz Kragujevca se na domaće tržište plasira samo dva-tri odsto od ukupno proizvedenih automobila, a svi ostali prodaju se stranim kupcima, i to uglavnom preko povezanih pravnih lica u Italiji, Španiji i Francuskoj. Ove godine je plasman automobila u te zemlje skoro prepolovljen, pa će biti dobro ako se umesto 100.000 u Kragujevcu proizvede i 50.000 automobila. Subvencije iz budžeta, koje odobrava Vlada Srbije su prekomerne i prelaze sve razumne okvire. Po tom osnovu je, naime, u 2019. kompaniji u većinskom vlasništvu italijanskog Fijata isplaćen 21,1 milion evra, a u toj godini ukupno je za bruto zarade svih 2.195 zaposlenih isplaćeno 19,4 miliona evra. Bruto troškovi zarada zaposlenih bili su, dakle, za čitavih osam odsto manji od novca koji je toj kompaniji isplaćen iz budžeta. U proteklih devet godina, od početka 2011. do kraja 2019. država je za subvencije Fijatu izdvojila ukupno 168,5 miliona evra, a bruto isplaćene zarade svih zaposlenih bile su 200,4 miliona evra. Praktično, u tom periodu od devet godina ovo privredno društvo nije imalo nikakve rashode za zaposlene. Ono u svojim rashodima knjiži i izdatke za poreze i doprinose na zarade i iz zarada, a kada u roku od narednih deset dana Vlada izvrši povraćaj, taj iznos se knjiži kao subvencija. S druge strane, ako se ima u vidu da je, nakon pokrivenog kumuliranog gubitka sa početka rada društva, koji je bio nešto veći od 50 miliona evra, ukupna neto dobit fabrike od početka operativnog rada, zaključno sa prošlom godinom, iznosila 57,4 miliona evra, jasno se vidi da je ona bila značajno manja od državnih podsticaja, koji su definisani odredbama dopunjenog i izmenjenog ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju, zaključenog 23. decembra 2009. između Vlade Srbije i italijanskog Fijata i Protokola od 29. decembra iste godine. Zajedničko preduzeće u skladu sa tim dokumentima ima pravo na različite podsticajne mere i izuzeća od plaćanja poreza: na nadoknadu doprinosa koji se plaćaju za sve zaposlene; na desetogodišnje oslobađanje od plaćanja poreza na dobit, počev od prve godine u kojoj je ostvarena neto dobit; na poresko oslobađanje po osnovu lokalnih zakona (porez na nekretnine za sprovođenje urbanističkog plana, porez na prikazivanje zaštitnog znaka itd); subvencije za investicije; uštede na kreditu odobrenom od strane vlasnika udela; pomoć za obuku; izuzeće od plaćanja poreza na lična primanja; podsticajne subvencije odobrene po principu „staro za novo“; niža cena energenata… Pri svemu tome, matično društvo iz Torina isporučuje gotovo u celosti kompletne delove za montažu putničkih vozila. Utrošak tih delova i ostalog materijala dostiže čak 87 odsto prodajne vrednosti, dok na amortizaciju otpada najveći deo ostatka ostvarene razlike u ceni. Sve u svemu, proizvođač putničkih automobila iz Kragujevca samo simbolično doprinosi uvećanju bruto društvenog proizvoda Srbije i većem deviznom prilivu, s obzirom na visok udeo uvoznih komponenti.