Nije još sve završeno

Početkom septembra sve novine, televizije, blogovi, sajtovi, portali i drugi prenosioci informacija obavestili su zainteresovanu javnost da košutnjačka šuma neće biti uništena. „Grad Beograd je odbacio projekat i neće biti seče 20 hektara šume u Košutnjaku“ piše Kurir. Gradski urbanista Marko Stojčić rekao je na RTS-u da „neće biti seče šume na Košutnjaku“. „Nema seče šume na Košutnjaku (jer je) Grad odbacio projekat“ stoji na B92. Energetski portal saopštava da je „odlučeno da neće biti seče šume na Košutnjaku“ jer „Grad neće dozvoliti seču šume na Košutnjaku“ i tako dalje. Velika strepnja koju su imali Beograđani da bi ipak neko mogao da bude alav na paru i poseče 20 hektara kako bi češka firma Sebre izgradila 600.000 kvadrata zgrada i to prodala radi profita, ovime je, reklo bi se, uklonjena. Stojčić, gradonačelnik Radojičić i njegov zamenik Vesić, govorili su građanima još u avgustu da seče šume na Košutnjaku neće biti. Gradski urbanista je još i upozoravao građane da ne nasedaju na „jeftine političke trikove“ opozicije, kako prenosi Danas 30. jula. LJudima iz gradske uprave tada je malo ko verovao, a evo pokazalo se da je Grad Beograd odbacio projekat sumnjivog ekološkog morala koji je bio na ranom javnom uvidu od 29. juna do 13. jula 2020. Kažete lepo, a da li je odbacio? Sve što su prenela brojna glasila, zasniva se na zaključku Komisije za planove Skupštine grada Beograda „da se neće sprovoditi dalje aktivnosti vezane za plan detaljne regulacije Košutnjaka“. Drugačije formulisano, Komisija za planove je preko Stojčića napisala obrađivaču da više ne radi na ovom dokumentu. RTS je 4. septembra izvestio da „prema (Stojčićevim) rečima to automatski znači da rešenje koje podrazumeva sečenje šume na Košutnjaku neće biti usvojeno. Dodaje da je jedinstven stav komisije, koja ima sedam članova, da se neće dozvoliti sečenje i da se neće usvojiti odluka koja podrazumeva raskrčivanje šume“. Ovde bi mogli da postavimo više pitanja. Recimo, da li je Komisija za planove koja ovako energično staje u odbranu javnog i prirodnog dobra Beograda, ista komisija koja je 29. juna pustila u javnost Elaborat za rani javni uvid PDR „Avala filma“ (u kome se predlaže seča 20 hektara košutnjačke šume zbog privatne izgradnje 600.000 m2), ili je možda tu brljotinu uradila neka druga komisija? Da li je NJena ekselencija Ivana Hlavsova, ambasadorka Češke, znala kada je pozitivno govorila o Sebre investiciji za oživljavanje filmske industrije u Srbiji – što čitamo na RTV-u koji vest donosi 21. jula, prema Tanjugu – da taj projekat podrazumeva i izgradnju stanova za 8.000 ljudi i brojnu komercijalnu i drugu opremu, što zahteva seču oko 20 hektara šume? Ili, mogli bismo da diskutujemo o pitanju čitaoca Novosti koji se potpisuje sa Palitreks „A što češka firma ne proba da u Pragu dobije ’plan’ da gradi 600.000 m2 tako što će poseći 20 ha gradske šume i parka?“ O tome bismo mogli da raspravljamo sa etičke pozicije, imajući u vidu opšti poslovni cilj sa sajta Sebre: „Naš cilj je da posao uvek obavljamo pošteno, uz osećaj odgovornosti prema svojoj okolini, istoriji, prirodi i ljudima...“ Ali ni o jednom od ovih pitanja, a ima ih još, nećemo raspravljati. Pitanje o kome ćemo govoriti tiče se političko-upravne moći Komisije za planove Skupštine grada Beograda. Da li ova komisija može da zaustavi izradu nekog urbanističkog plana, u ovom slučaju Košutnjaka? Može, to je nedavno učinila i sa PDR-om Kosančićevog venca zbog nekih problema sa vizuelizacijom rešenja. A sada i sa rešenjem za Košutnjak. A da li je time urbanističko rešenje, sumnjivih namera, skinuto sa nejakih pleća gradske vlasti? Nije. Jer, zaustaviti plan ne znači i definitivno, apsolutno, bespogovorno odustati od njega i potpuno ga odbaciti. „U ovom trenutku pravno gledano (plan je) zaustavljen“, kaže Stojčić za B92. Ali, dodajmo, da 80.000 potpisnika peticije protiv uništavanja košutnjačke šume treba da bude svesno da time urbanističko rešenje pravno uopšte nije odbačeno. To vam je kao sa automobilom: jedno je da ga zaustavite dok skoknete po kovertu, a drugo je da ga odjavite vraćanjem registarskih tablica policijskoj upravi i oterate na otpad jer je postao opasan za vožnju. Pogledajmo sada dalje. Urbanistički plan Košutnjaka nije započet na osnovu zapisnika Komisije za planove, već na osnovu Odluke o izradi Plana detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“, koju je na osnovu člana 46 Zakona o planiranju i građenju i člana 31 Statuta grada Beograda donela Skupštine grada Beograda 21. decembra 2017. Ta odluka iako decidirano ne nalaže koliko hektara zemljišta za koje svrhe treba planirati, ipak kaže, u članu 4, da je cilj izrade plana „multifunkcionalni gradski centar u kome će biti zastupljeni sadržaji kulture, obrazovanja, sporta, komercijalnog poslovanja, stambeni i ostali prateći sadržaji“. Nema pomena zelenila, šuma, parka, biotopa, fitocenoza, biljnih asocijacija, svekolike vegetacije i drugih zelenih pojmova. Tu odluku je potpisao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević, ali je on nije izradio, a nije ni neko skupštinsko telo. Bližimo se otkriću. Odluku o izradi PDR kompleksa „Avala film“, ceneći prema sajtu Gradska vlast – Gradska uprava – Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, mogao je da sastavi samo Sekretarijat jer on „obavlja izvorne poslove koji se odnose na razmatranje inicijative za izradu planskih dokumenata, pripremanje odluke o izradi dokumenata...“ i tako dalje. Obratili ste pažnju na reči „pripremanje odluke“. Dobro je da znamo iz koje kuhinje je potekla Odluka koja će dovesti do letnjeg uzbunjivanja građana. Iz Sekretarijata. Znači, u njemu je napisan taj nesrećni član 4. Ipak, administracija i politika nisu tako jednostavne stvari. Odluku nisu mogli da napišu činovnici Odeljenja za urbanističko planiranje koje ovakve poslove radi u Sekretarijatu. Oni su mogli samo da joj daju tehničko-pravni kaputić, a ono što je u njega bilo umotano nastalo je u drugim sobama. Pripremanje Odluke nije jednostavan posao. Ne, ovome su morali da prethode razgovori vrhova gradskih vlasti i potencijalnog investitora, a koji su verovatno imali neformalni karakter. Zapisnici i pisma sigurno negde postoje. Termin „neformalno“ ne treba nikoga da uznemiri. U mnogim zemljama sveta sa razvijenim sistemom planiranja ovakva praksa postoji i ona je bez obzira na to što je neformalna ipak legitimna. Ovaj postupak, engleskog naziva bottomup, smatra se poželjnim jer uključuje veliki broj aktera van vlasti, građanske grupe, inicijatore, ljude od mašte, a akcije obogaćuju grad novim ambijentima, sadržajima, najzad fizičkim strukturama. Ali sve to može jedino ako nije suprotno javnom interesu i ako nije na račun poreskih prihoda od građana. Evo anegdote: u velikom gradu u Australiji čoveku umre tata. Čovek poželi da u znak sećanja podigne nešto veliko i lepo. Ode u opštinu i kaže kako stoji stvar i da bi on da izgradi oblakoder od sto spratova. Oni mu kažu da dođe iduće nedelje i da će dotle imati odgovor. Dođe čovek i ovi mu objasne: može da podigne za uspomenu na tatu samo pedeset spratova jer to ne remeti panoramu grada, a panorama grada je najveće javno gradsko dobro, a da za novac od drugih pedeset spratova može da obnovi čitav okolni kvart jer je on ionako propao, što je isto tako uspomena na pokojnika. I tako se čovek svojim parama odužio tati, a gradska vlast tog grada je sačuvala gradsko javno dobro. Da li je to učinjeno i u slučaju Košutnjaka i zone Avala filma? Apsolutno ne. Odluka o izradi plana je tako sročena da je prosto nudila, mamila, na uništavanje javnog dobra. Inicijalno nepočinstvo je u samoj Odluci, a sva ostala dešavanja – uključujući i zapisnike komisije, i novinska prepucavanja i Elaborat za rani javni uvid su samo logični nastavci. Komisija nije predložila Skupštini da Odluku, a time i urbanističko rešenje odbaci, tako da Skupština ovo nije odbacila, znači, pretnja seče šume u Košutnjaku i dalje postoji. Stojčićev potpis nije jači od Nikodijevićevog. U pravu je onaj građanin, od onih 80.000, koji kaže da je zaključak Komisije za planove „samo pola pobede, da predstoji još mnogo teške borbe da se kroz pravno korektnu proceduru ukine Odluka o izradi plana za kompleks Avala filma, time i bilo kakav štetan projekat.“ Tek tada se može reći da „nema seče šume na Košutnjaku jer je Grad odbacio projekat“. Drugo poluvreme dolazi, ekipa od 80.000 treba da je spremna.