Nečastivi iz Nemanjine 11

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je za austrijske medije da je u Vladi Srbije bilo korupcije, da je bilo onih koji su radili loše ili nisu radili uopšte i da će biti mnogo promena u sastavu nove vlade. Na stranu pitanje otkud on uopšte zna da li će i kolikih promena biti, jer se kao predsednik pita samo za izbor mandatara, ali ne i za izbor ministara, ali u citiranoj izjavi postoji baš dosta nejasnoća. Navikli smo, naravno, da predsednik bude dramatičan, nedorečen, tajnovit, da pravi famu tamo gde je nema i da najavljuje razne bombastične stvari od kojih na kraju ispadne samo neko stidljivo „puf“, poput zvuka felerične petarde. Navikli smo i da se pred stranim medijima uprepodobi i priča im ono što misli da oni žele da čuju, ali pošto je ovo ipak era interneta - koji predsednik, jelte, ne razume jer je odveć star - nekako do nas uvek dođe sve što on priča tamo negde napolju, a što nas natera da uzviknemo: „Heeeeej, čekaj malo! Imamo par pitanja u vezi sa ovim!“ Prvo, ako je predsednik znao da u vladi ima korupcije, zašto nije reagovao ranije? Zašto je dopustio da korupcija buja? Pa čak je, kao građanin i predsednik ove zemlje, po zakonu dužan da prijavi krivično delo, ako zna da se ono dešava. Drugo, kakav je to država poslodavac ako uporno na pozicijama drži one koji rade loše ili ne rade nikako, dok na biroima posao čekaju hiljade mladih, pametnih i ambicioznih ljudi željnih da pokažu šta znaju? Treće, zašto se predsednik silno iznervira kad mu mi ovde skrenemo pažnju na to da u vladi ima korupcije i da ima mnogo onih koji rade loše ili ne rade nikako - a nije nam teško, nema na čemu - a onda ode negde u inostranstvo i priča to isto strancima? Neko bi iz ovih pitanja još mogao krivo da pomisli da je predsednik prikrivao krivična dela, tolerisao nerad koji inače prezire i priznao da su kritizeri iz toplih fotelja bili u pravu, ali nije tako. Možda čovek jednostavno nije znao šta se dešava. Ma kako to zvučalo nemoguće, moguće je. Pritiskaju ga sa svih strana. Napadaju ga Albanci, stiskaju Amerikanci, gnjave Rusi, Kinezi golicaju po tabanima, Hrvati već standardno ono njihovo, a ni mi Srbi nismo bolji, nerviramo ga non-stop. Mora nešto da mu promakne, pa taman ga imalo koliko ima vulina. A nema ga. Neko kraduckanje i neraduckanje mora da prođe ispod radara, naročito kad on nije tu. U poslednje vreme često nije bio u Srbiji, a izgleda da situaciju tada ne koristi samo opozicija već i ovi njegovi. Ako se ovako nastavi, ni od korone više neće moći da nas brani. Krizni štab kao i da nemamo, na konferencijama pričaju jedno, na Pinku drugo, na N1 treće, a na Fejsbuku Predrag Kon nešto sasvim četvrto, za one malobrojne pratioce koje još nije blokirao. Jasno je da je predsednik poslednja efikasna mera odbrane koju imamo na raspolaganju. Da ga makar ima sedam miliona, pa da ga svi stavimo na lica umesto maski, ali avaj! Zato svi moramo malo da se saberemo i prestanemo da ga sekiramo. Ne smemo ni da pomislimo šta bi se desilo ako se iznervira i odluči da zauvek ode u Ameriku. Ključ od Bele kuće ima, a i drugar Marko Đurić će biti tamo. Bože nas sačuvaj, da nema ko ni vanredno stanje da nam uvede.