Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.10.2020. 04:01
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Саучесници

Свашта ће се и у наредних 1.000 дана причати и писати о Оливеровом убиству. Једино је сигурно да у њега није пуцао слободни стрелац или ситни криминалац. Била је то професионално изведена политичка ликвидација

Постоји најмање неколико датума у години које би српска власт најрадије прескочила. Једноставно, реч је о упадању у замку двоструких добошара, с једне стране оних који су долазећи на власт пре скоро деценију обећали све, и с друге стране оних који нису испунили готово ништа. Отуда би власт да је нико не подсећа на то да се, рецимо, 11. октобра навршило 1.000 дана од убиства Оливера Ивановића. И да никакви помаци у откривању починилаца и наручиоца овог злочина нису учињени. Или макар ми за њих не знамо. А није да председник Александар Вучић није обећавао, па је тако јула прошле године поручио: „Мислим да имамо име убице, извршиоца. Албанци га немају, појма немају. Ми се трудимо да дођемо до материјалних доказа и да изађемо у јавност. То што су мислили да ће у Београду неко да заташкава, то неће успети...“ .

Годину дана касније, августа ове године, обећао је да ће се српске службе за 15 дана обратити јавности по питању убиства Оливера Ивановића и рећи шта су сазнале и шта су могле да сазнају. И још је поручио да ће се изненадити они који су кривца знали унапред.

Сад, ако Вучић мисли да је за њега олакшавајућа околност чињеница да и косовско специјално тужилаштво води аљкаву истрагу и то што је у једном тренутку оптужило криминалну групу на чијем челу су његови преторијанци Милан Радоичић и Звонко Веселиновић, да би септембра ове године оптужница била враћена на почетак на основу одлуке Апелационог суда Косова, у опасној је заблуди. То га, у најбољем случају, чини саучесником Приштине у ћутању о злочину о коме постоје бројни материјални докази.

У горем сценарију, говоримо о ликвидацији човека кога Вучић није третирао као политичког противника, већ га је кроз бестијалну режимску кампању таргетирао као издајника. А не можеш бити више у праву него кад викнеш - издајник! Јер, у српској политичкој баштини, по правилу, издаја је проклетство које се преноси генерацијама, и она се никада накнадно не може демантовати. Невоља је у томе што они који је цикну, много чешће испадају клеветници него праведници.

Логично, та малигна прљавштина клеветничке тактике тек је врх леденог брега деценијама грађеног наратива о непријатним сведоцима као националним издајницима јер не пристају да буду део криминалне игре, која наказно верује да је Ивановићево убиство некакво решење. Свеједно да ли је оно планирано у Београду или у Приштини. Или на оба места истовремено. Јер и Албанци су се својски, кроз оптужбе за ратне злочине и Ивановићево заточеништво, потрудили да га криминализују. Овакав редослед ствари, скоро невидљиво, плете консензус дела политичких елита на обе стране, политичког подземља, регионалних феудалаца и класичног криминалног миљеа да постоји само једна солуција. А сви би они, наводно, да спасавају Косово, само што је оно у њиховим очима вредно спасавања једино ако нема „издајника и ратног злочинца“ Ивановића.

Само што та дрека коју су подигли превиђа једну ствар. Трагови се лако читају, од запаљеног Оливеровог аутомобила, камера које покривају ту малу улицу, до чаура које завршавају у полицијском џепу... И све то је прецизно исписана оптужница. Макар никада званично и не била подигнута. И сав тај криминални олош који се месецима туда мувао и коме је Ивановић очигледно стао у тањир. Па макар сто пута накнадно прошао полиграф у српској полицији. А оно што читаву ствар чини посебно одвратном је сагласје да није довољно да Оливер Ивановић буде убијен, неопходно је да буде убијен као издајник и криминалац.

И да, не треба имати илузију да ће овај злочин икада бити разрешен, као што нисмо сазнали ни ко је четири године раније у Косовској Митровици убио кандидата за градоначелника и Ивановићевог личног пријатеља и саборца Димитрија Јанићијевића. Свашта ће се и у наредних 1.000 дана причати и писати о Оливеровом убиству. Једино је сигурно да у њега није пуцао слободни стрелац, мало је вероватно да су то чак биле групе радикализованих Срба или Албанаца или ситни криминалци. Била је то професионално изведена политичка ликвидација.

Трагедија је, осим личне Ивановићеве, што су хици у најутицајнијег Србина на Косову недвосмислено показали да аргументи дијалога у косовском расплету никада нису ни постојали и да њихово место одувек заузимају аргументи фаталног насиља.

А то је оно што никакви споразуми, па ни онај из Вашингтона, неће променити.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бранислав Тиодоровић епидемиолог

Обавезно да се славе славе, с тим да сваки домаћин процени који су то услови под којима ће безбедно славити… Тамјан је добро да користе, али тамјан није тај који ће сигурно дезинфиковати просторију… Српски обичај је да се слави у кући. А то модерно прослављање по кафанама, то није српски обичај. И подразумева се – без грљења и љубљења.

Прочитајте све мисли
bg