Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.10.2020. 04:23
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
IN MEMORIAM
Ђорђије Вуковић (1943-2020)

Одласком Ђорђија Вуковића српска књижевна сцена је осиромашена за врсног есејисту и историчара књижевности, који је у пензију отишао као професор Опште књижевности на Филолошком факултету у Београду. Његово критичко тумачење појединих токова савремене српске књижевности представља и ново читање неких модерних песника (Боре Радовића, Јована Христића, Бране Петровића и других). У знаменитој књизи Огледи о српској књижевности из 1985, оставио је драгоцена сагледавања новина које су у прозни и песнички поступак уносили Лаза Костић, Растко Петровић, Љубиша Јоцић, Јован Скерлић, Зоран Мишић... и тиме значајно мењали слику српске књижевности новијег времена.

Ђорђије Вуковић је завршио Филолошки факултет, групу за југословенску и општу књижевност у Београду, а докторирао је темом о синестезији у српској поезији. Био је главни уредник Студента у време славне 1968. године и један од предводника студентских демонстрација, затим асистент на Филозофском факултету у Новом Саду, истраживач у београдском Институту за књижевност и уметност. Значајно је било Вуковићево тумачењу историјског романа (Историјски роман, 2008) као и непрекинута посвећеност стилској фигури синестезији (Синестезија у поезији, 2010), коју је, како пише књижевни критичар Марко Недић, „посматрао у оквиру развоја српске поезије и у оквиру песничког опуса познатих српских песника ранијих и најновијих времена, и тиме суштински формирао целовит књижевноисторијски и херменеутички увид у најважније вредносне и поетичке тачке развоја целокупне српске поезије.“

Из биографије Ђорђија Вуковића, великог ауторитета кад је реч о српској науци о књижевности, важна је и чињеница да је за књигу Огледи о српској књижевности добио награде „Милош Црњански“ и „Ђорђе Јовановић“.

Са супругом Миром, преводиоцем са француског, Ђорђије је преживео велику трагедију када је пре три године изненада преминуо њихов син јединац, Иван Вуковић, филозоф, преводилац и музичар, професор Филозофског факултета у Београду.



Р. С.


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бранислав Тиодоровић епидемиолог

Обавезно да се славе славе, с тим да сваки домаћин процени који су то услови под којима ће безбедно славити… Тамјан је добро да користе, али тамјан није тај који ће сигурно дезинфиковати просторију… Српски обичај је да се слави у кући. А то модерно прослављање по кафанама, то није српски обичај. И подразумева се – без грљења и љубљења.

Прочитајте све мисли
bg