Kriv zbog slobode mišljenja

Otkaz Rodoljubu Kubatu, profesoru Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, šokirao je deo javnosti koja smatra da blagoslov Crkve ne sme da kreira fakultetsku politiku zapošljavanja, te da i na ovoj visokoškolskoj ustanovi, u „duhovnom okrilju“ SPC, treba da važe svetovni zakoni i Statut Beogradskog univerziteta, kome PBF zvanično pripada. U razlog za povlačenje blagoslova Kubatu niko ne sumnja, ali se pokretanje važnih pitanja o situaciji u koju je sama sebe dovela i fakultetska uprava, i SPC, raznoliko tumači – kao sasvim umesna kritika ili udar na pravoslavlje, kao, uostalom i u slučaju vladike Maksima i Marka Vilotića. Sloboda govora, zapravo spočitana Kubatu, nije bila prepreka za unapređenje u status redovnog profesora Mladena Čudanova, člana Etičke komisije FON-a, koja je u doktoratu Siniše Malog utvrdila tek neznatna poklapanja sa tuđim radovima i osudila ga javnom opomenom, da bi se docnije dokazalo posvećenije prepisivanje. Istovremenim „crvenim kartonom“ nepodobnom, i lovorikama politički uticajnom, poklekla je poslednja linija odbrane univerzitetske zakonotvornosti, budući da je u Pravilnik BU uneta odredba da oni koji se izjašnjavaju o tome da li je jedan rad plagiran, ne mogu biti pozvani na odgovornost zbog datog mišljenja. Ali, u Srbiji, zakoni i slični akti samo su dekoracija opšteg haosa u kom dominira sprega Crkve i države, pa je Mali, i sa poništenim doktoratom, dobio Orden Svetog Save, kao i ministar kulture Vladan Vukosavljević, isti onaj što je poistovetio napade huligana na izložbu u Staroj kapetaniji, i „devijantnu i patološku“ izloženu umetnost. Nekog tu napretka ipak ima: jedan ražalovan na tri unapređena. Neće se Kubat tek tako predati – obratiće se prosvetnoj inspekciji i sudu, možda i naivno očekujući pravdu. Jer, ona je odavde pobegla, skupa sa desetinama hiljada odbeglih mozgova godišnje. Pa, neka tamo vršljaju i drugom kvare dilove.