Provetravanje

Vetar promena zaduvao je regionom svom silinom. Oduvao je najpre Mila Đukanovića, a sada ozbiljno zaljuljao i Milorada Dodika. Kako ga je zaljuljao, tako je i iz Milorada ispalo svašta. Baš svašta. Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) održao je konferenciju za medije nakon koje su svi bili u čudu, čak i pored činjenice da je to - Dodik. A počelo je relativno pristojno. Veče pre toga, kada je saznao da je izgubio Banjaluku, Milorad Dodik je delovao relativno pristojno i razumno, gotovo neverovatno za njega. Priznao je poraz, obratio se bez nekih teških reči i ispada, bez incidenata. Iskusnima je već tada bilo jasno da stvar neće izaći na dobro. Dok kod većine ljudi važi izreka „jutro je pametnije od večeri“, kod Dodika je obrnuto, jutro je neizmerno gluplje od večeri. Još ako se sačeka do popodnevnih sati sledećeg dana, eto katastrofe u najavi. Kada se Dodik na novoj konferenciji latio mikrofona, poželeli smo da se vrate oni stari, dobri dani kada je zatvorenih usta pevao „Ne može nam niko ništa“. I ne priča ništa. U svojoj postizbornoj ljutnji, Milorad Dodik je potpuno zaboravio šta sme, a šta ne sme da kaže javno. Nikad Milorad nije bio preterano taktičan, ali je ranije svoj - „ja sam vlasnik svega ovoga ovde, pa i ljudskih života“ - manir nevešto prikrivao makar nekom šalom i pošalicom. Ovog puta mu do šale nije bilo uopšte, štaviše bio je vrlo besan. Niz njegovih izjava toliko je neverovatan da bi komotno mogle da se nađu u nekoj satiričnoj priči u kojoj pisac preterivanjem ocrtava karikaturalnog političara, junaka priče. Ovde, međutim, nema ni traga od satire, što celu situaciju pretvara u čist horor. Dodik je najpre otvoreno rekao da će koalicione partnere iz Socijalističke partije Srpske, koji su ga izdali, kazniti tako što će eliminisati njihove kadrove sa svih pozicija na kojima se nalaze. Rekao je da neće sarađivati sa novoizabranim gradonačelnicima Banjaluke i Bijeljine, Draškom Stanivukovićem i LJubišom Petrovićem, te da će upotrebiti sva sredstva koja ima da mimo njih sprovodi svoju volju u tim gradovima. Potom je ozlojeđeno poručio da nijedan Stanivukovićev predlog neće prihvatiti, a zapretio je i građanima Banjaluke da će ih kazniti zato što su glasali za opoziciju, poručivši da će blokirati sve subvencije i investicije sa republičkog nivoa. On je građanima Banjaluke doslovno poručio da je „velika greška svih onih koji su smatrali da imaju samo svoje pravo“ (valjda da glasaju, šta li) i da im „neće oprostiti za ono što su uradili“. Takođe je izjavio i da će pregledati sve biračke spiskove sa biračkih mesta i tamo gde utvrdi da su ljudi glasali za Stanivukovića, biće im ukinuta svaka državna pomoć. Svoje spektakularno izlaganje, dostojno možda eventualno Severne Koreje, mada bi i Kim DŽong Un bio u fazonu „Okej, ovo je možda malo previše“, Dodik je završio rečenicom: „Demokratija, šta ćeš…“, pokazujući da je tu reč možda tek nekad negde načuo, ali se nije baš mnogo udubljivao da sazna šta ona znači, nego mu, eto, samo zvuči moderno i trendi. Koliko Dodik ne razume ništa u vezi sa demokratijom, ali i sa vlašću, državom i tome čemu služe institucije, izlišno je analizirati. Iz navedenih rečenica sve se vidi. Biće da je i u Republici Srpskoj, kao i u Crnoj Gori, najzad došlo vreme da malo „osvježi“. Zagušljivo je bilo odavno, ali sad već baš zaudara, onako ozbiljno.