Antibiotici spašavaju život, ali lekari savetuju oprez!

Sa dr Miodragom Krstićem iz Kliničkog centra Srbije, profesorom gastroenterologije i hepatologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i predsednikom Udruženja gastroenterologa Srbije, razgovarali smo o primeni antibiotika, njihovom značaju, ali i brojnim neželjenim efektima. Suočeni smo sa situacijom koju početkom godine niko nije mogao ni da zamisli, ni da predvidi. Pandemija kovida-19, koja i dalje traje, podsetila nas je na činjenicu da je zdravlje naše najveće bogatstvo, a prevencija najbolji lek. Tako smo u prethodnom periodu naučili da je jačanje imuniteta i pojačani unos vitamina D od izuzetne važnosti za odbranu organizma. „Antibiotici su, tokom pandemije, postali važan deo terapijskih protokola i spasili su ogroman broj ljudskih života. Primenjivali su se za terapiju čestih upala pluća uzrokovanih bakterijama, koje su se nadovezivale na početna virusna oštećenja“, ističe na početku razgovora prof. Miodrag Krstić. „Ono što svakako znamo jeste da antibiotici nisu `pametni lekovi` koji bi mogli da razlikuju loše od dobrih bakterija. Bez obzira na to iz kog razloga ih pijemo, oni izazivaju neravnotežu u crevnoj flori koja može dovesti do brojnih stomačnih tegoba. Danas se smatra da svaki treći pacijent na terapiji antibioticima, bez obzira na pol i uzrast, pati od dijareje, grčeva, nadimanja, mučnine, što neprijatno komplikuje i produžava postojeću infekciju koju želimo da savladamo. Dakle, antibiotici leče, ali imaju i čitav niz neželjenih efekata, pa uvek moramo voditi računa da sprečimo nastanak takvih stanja. Osim toga, dugogodišnja, nekritična primena antibiotika, dovela je do toga da mnoge loše bakterije postanu rezistentne, odnosno otporne na njihovo delovanje. Tako se sve češće dešava da i za neke obične, banalne infekcije, moramo koristiti jače antibiotike ili njihove kombinacije.“ Zato danas svetski vodiči ističu da se uz svaki antibiotik mora uzimati i probiotski preparat. „U našim apotekama može se naći mnogo različitih probiotika. Ipak, među brojnim probioticima, postoji samo jedna probiotska gljivica pod nazivom Saccharomyces boulardii. Ono što je za ovaj oblik probiotika važno znati je da je, kao gljivica, otporan na sve vrste antibiotika. Samo Bulardi se može uzimati u isto vreme sa antibiotikom. Svi drugi probiotici nisu uvek u potpunosti bezbedni za primenu tokom antibiotske terapije. Naime, većina probiotskih preparata u svom sastavu sadrži dobre bakterije, koje su osetljive na delovanje antibiotika“, kaže dr Krstić. Kada uzmete probiotske preparate koji su sastavljeni iz dobrih bakterija, često se savetuje da napravite razmak od dva ili tri sata, jer u suprotnom postoji veliki rizik da će antibiotik delovati i na probiotske dobre bakterije, i time smanjiti efikasnost preparata koji pijete da biste sprečili stomačne tegobe, ističe profesor Krstić. „Pored velike mogućnosti da antibiotik uništi korisne probiotske bakterije, postoji i mogućnost da one razmene rezistentne gene sa patogenima, čime bi loše bakterije mogle postati otporne na antibiotik. Da li možete zamisliti situaciju da svi antibiotici izgube svoju efikasnost? To bi izazvalo katastrofu ogromnih razmera, a zbog česte nekritične primene antibiotika već postoji mnogo sojeva loših bakterija otpornih na njihovo delovanje.“ Upravo zbog svega navedenog važno je da budemo svesni da samo pravilnom upotrebom možemo sačuvati antibiotike za situacije kada će oni zaista biti potrebni. Istovremena primena probiotske gljivice, uz sve ostale mere koje se preporučuju, pomoći će da se uspešno suprotstavimo rastućoj otpornosti bakterija na antibiotike, navodi na kraju razgovora profesor gastroenterologije i hepatologije, dr Miodrag Krstić.