Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   30.11.2020. 02:48
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
ЈЕЗИК
Он, Вања, и она, Вања

Наталија је студенткиња шесте године Економског факултета, а испите често спрема у друштву свог колеге Зорана. Док су заједно учили и преслишавали се, њихова мајка (од које сам ову причу чуо) и нехотице је чула шта разговарају, па је забележила неке детаље који се не односе на садржај испита, али могу бити језички занимљиви. У једном тренутку Зоран је рекао: „Читам скрипта... Је ли то правилно? Зашто не кажемо ’читам скрипту’ или ’читам скрипте?“ Одговор је да је латинско scripta, дословно ’оно што је написано’, трпни придев од scribere, писати, а уједно и именица средњег рода у множини (plurale tantum) и да јој је акузатив једнак номинативу, баш као и у нашем „Јаја су укусна“ (ном.) – „Много волим јаја“ (ак.). Правилно је, дакле, Требају ми скрипта и Ово су добра скрипта, Учим из скрипата, Служим се скриптима (не „скриптама“). После, у разговору, поменули су неке пријатеље који се зову Сара, Саша, Ива и Вања. Прва је несумњиво девојка, друго двоје би правим именом могли бити Александар или Александра, односно Иван или Иван(к) а. Мало је необичнија ствар са Вањом: у руском би то био хипокористик од имена Иван, али је на западу, пре свега захваљујући преводима руских класика, постало врло популарно „Vanya“, „Vannia“ , „Wanya“, „Wanja“, „Wania“ и слично – као име за девојчице. То се преноси и у наше крајеве. На једном сајту о значењу имена може се прочитати да је „женско лично име Вања у земљама региона, а према подацима за календарску 2016. и 2017. годину, на листама најпопуларнијих сто женских имена на 38. месту у Републици Србији, као и на 53. месту у Републици Српској.“ Нешто касније, гласно размишљајући, Наталија је рекла: „Мене кад у школи прозивају, кажу ’Наталија’, а у породици ми се обраћају са ’Нато’. И ти ми кажеш ’Нато’. То је вокатив, је л’ тако?“. „Јесте, пети падеж“, рекао је Зоран. „А зашто су различити завршеци, кад су и једна и друга именице на -а?“ упитала је она. Зоран није знао одговор. Да је код себе имао граматику, видео би да је код личних имеца на -а, женских али и мушких, вокатив такође на -а (Марија, Јелена, Ивана, Илија, Никола...), осим код двосложних с дугоузлазним акцентом, које имају вокатив на -о (Като, Миро, Ружо, Гоцо, Ацо, Јово, Мићо и томе слично).



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић, премијерка Србије

Потпуно отворено ћу вам рећи – то је била моја идеја, прилично глупа зато што ја тада нисам разумела да ви у Србији када затворите један град сви оду у други. И кад затворите кафиће и клубове у једном граду у ком је била лоша ситуација, као што је то било Краљево, сви оду у други град и тако се зараза шири.

Прочитајте све мисли
bg