Preduzeto je sve da ne bude neposlušnih

Kako su protekli izbori za Državno veće tužilaca (DVT)? Kako opisati proces izbora novih članova DVT, a da vam neko ne zameri da ste subjektivni i lični, imajući u vidu da sam kao jedan od kandidata učestvovala u izbornoj trci i nisam „pobedila“ na mojoj kandidacionoj listi. Neki zli jezici će sigurno reći da „onaj ko gubi ima pravo i da se ljuti“. Međutim, niti sam ljuta, niti sam subjektivna. Naprotiv, nakon svega što se desilo, lično sam ponosna što sam na čelu strukovnog udruženja, koje je izgleda toliko bitno da se, sada bivši, državni sekretar Ministarstva pravde (Radomir Ilić) uključio u izborni proces, lobiranjem za određene kandidate. Zašto su pojedini visoko pozicionirani javni tužioci rešili da prihvate njegove sugestije, u vidu liste „državnih kandidata“ i putem stroge hijerarhijske strukture izvrše pritisak na glasače, tužioce i zamenike javnih tužilaca, nešto je što je zabrinjavajuće, ne samo za struku, već i za građane. Još jedanput su se pokazale osnovanim primedbe struke da je tužilaštvo strogo hijerarhijski ustrojeni državni organ. Da li to znači da je ceo proces izbora obesmišljen? Ako struka bira svoje predstavnike, to treba da se uradi uz puno poštovanje biračke volje. Hijerarhija ne utiče samo na borbu protiv kriminala već i na kredibilitet izbornog procesa za DVT, koji je tu da štiti proklamovanu samostalnost tužilaca. Zabrinjavajuća je apatija zamenika javnih tužilaca i nedostatak volje da se izbore za svoja prava. Konstrukcija je krajnje jednostavna. Javne tužioce, po važećem Ustavu, bira Narodna skupština na predlog Vlade. DVT dostavlja Vladi predlog kandidata. Međutim, bili smo svedoci situacija kada Vlada predloge nikada nije dostavila Skupštini, ili je dostavila a Skupština nije odlučila. U ovom momentu u Srbiji, od ukupno 90 tužilaštava, 22 nemaju izabrane tužioce, već vršioce funkcije ili rukovodioce tužilaca. Nijedan javni tužilac ne može da bude izabran ukoliko vladajuća politička opcija to ne želi i taj sistem se ne menja već decenijama. Kada je 2. oktobra 2020. Izborna komisija objavila rokovnik izbornih radnji, postalo je očigledno da proces, iz meni nepoznatog razloga, mora da se obavi u roku od šest nedelja. Dan za glasanje je bio 12. novembar. U momentu raspisivanja izbora, Državno veće tužilaca se nije sastalo nešto više od sedam meseci. I dalje se nije sastalo, ako ne računamo telefonske sednice, koje po svojoj prirodi treba da budu izuzetak a ne pravilo. Čak i u vreme pandemije. Za to vreme VSS i u vreme pandemije funkcioniše i zakazuje sednice. Određeni broj kolega je bio bolestan u danu za glasanje i postupanje proširenih biračkih odbora nije bilo identično u sve četiri apelacije. Naime, prošireni birački odbor Apelacionog tužilaštva u Nišu nije od bolesnih kolega preuzeo kovertirane glasove. Zašto se žurilo sa izborima kada se zna da mandat sadašnjem sazivu traje do aprila 2021? Podsećam, ne ističe mandat samo sadašnjem sazivu DVT, ističe mandat i republičkom javnom tužiocu, ističu mandati većini javnih tužilaca na teritoriji Srbije, krajem sledeće godine. Razlog ćemo saznati u narednim mesecima. Šta ste preduzeli da zaštitite izborni proces? Udruženje javnih tužilaca je obavestilo Izbornu komisiju o pritiscima koji se vrše na kolege. Od nas je traženo da dostavimo dokaze. Odbili smo to da uradimo, svesni da u sadašnjem sistemu kolege nemaju efikasan mehanizam zaštite. Povereniku za samostalnost je istekao mandat. Pored toga, sam zakonodavni okvir pruža niz mogućnosti javnim tužiocima da zagorčaju život zamenicima. Pored pritiska za koga treba da se glasa, izvršen je i pritisak u pogledu broja kandidata. Onemogućena je tzv. disperzija glasova. Tek nakon upućenog obaveštenja Izbornoj komisiji i izostanka reakcije, obratili smo se javnosti. Na koje načine je doskorašnji državni sekretar Radomir Ilić vršio pritisak za izbor za DVT? Nezvanično smo čuli da je pojedinim tužiocima predočeno isticanje mandata krajem 2021. i da njihov izbor zavisi od većine u Narodnoj skupštini. Inače, sledeće godine ističu mandati većini tužilaca. Pretpostavljam da su zato pojedini tužioci zvali svoje zamenike sve do dana za glasanje govoreći im za koga treba da glasaju. Kakvi su sve pritisci na tužilaštvo kada nisu izbori za DVT i kako se manifestuju? Pritisci su počeli da se manifestuju na različite načine. Struka godinama ističe da političari više ne zovu telefonom. I to se zaista nije dešavalo. Mediji su preuzeli ulogu telefonske centrale. Tabloidi su zaduženi za naručene napade na svakoga ko nije po volji. Društvene mreže su postale novi mehanizam posrednog pritiska. Najbitnije, nema potrebe da vas zovu telefonom, izbor starešina tužilaštava zavisi od političke većine. Zato je za ove izbore bilo neobično da predstavnik izvršne vlasti obilazi tužilaštva i govori za koga treba da se glasa. Preduzeto je sve da se ne desi rezultat izbora za DVT iz 2016, kada su prošla četiri kandidata strukovnog udruženja, koji su bili spremni da imaju drugačije mišljenje od republičkog tužioca i predstavnika izvršne vlasti. Sada je prošao samo jedan kandidat strukovnog udruženja? Na kraju, mora da se poštuje izborna volja javnih tužilaca i zamenika. Celokupna javnotužilačka organizacija snosiće blagodeti, kao i eventualne negativne posledice izbora. Pogotovu kad se zna da je proces izmene ustavnih amandmana u ovom momentu zakopan i miruje u Narodnoj skupštini. Sadašnji saziv DVT je istakao primedbe na nacrt koji je izradilo Ministarstvo pravde. Da li će i novi saziv imati primedbe? Odgovor na ovo pitanje ostaviću vašim čitaocima. U prošlosti, monolitni sazivi DVT nisu donosili ništa dobro. Jedan je bio poznat po katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009, drugi iz 2011. godine je ostao poznat po postupku preispitivanja i ukinutim odlukama od strane Ustavnog suda, koje su budžetu Republike Srbije nanele milionsku štetu, na ime naknade neizabranim nosiocima javnotužilačke funkcije. U čemu je značaj Državnog veća tužilaca (DVT)? DVT je Ustavom uspostavljen kao samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Slobodan prevod: To je organ koji vedri i oblači javnotužilačkom organizacijom. Posebno je interesantno za javnost da zna da DVT bira i razrešava zamenike javnih tužilaca, predlaže Vladi kandidate za tužioce, između ostalog i kandidate za republičkog javnog tužioca, odlučuje o udaljenju republičkog tužioca, postavlja vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca, upravlja budžetskim sredstvima, donosi Etički kodeks, imenuje i razrešava disciplinskog tužioca itd. Većinu u DVT-u ima struka. Šest članova iz redova tužilaca i zamenika bira se na izborima, na kojima pravo glasa imaju tužioci i zamenici na stalnoj funkciji. Kad se uzmu u obzir prethodno navedene nadležnosti DVT, proces izbora članova iz redova struke mora da bude obavljen na način da ne ostane ni promil sumnje u kredibilitet i integritet izbornog procesa. Kako se odražava na tužilaštvo kada predsednik države kaže na primer da je Marjanović ubio svoju ženu, da je Kosmajac narko-diler, da okrivljeni iz Jovanjice prebacuju odgovornost? Lično smatram da na tužilaštvo izjave pojedinih državnih funkcionera ne bi trebalo da imaju bilo kakav uticaj, ko god da je izjavu dao. Više mislim da te izjave imaju uticaj na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje nakon toga dosta brzo reaguje. Obično i ishitreno bez dovoljno dokaza. Tužilaštvo u mnogim slučajevima nema izbora nego da prihvati rad u takvim predmetima. Zato su bitni odnos policije i tužilaštva i „rukovodeća“ uloga tužilaštva, koja je u takvim predmetima obično mrtvo slovo na papiru. Za to vreme imate konstantni medijski pritisak, tako što se o pojedinim predmetima danima priča, organizuju se emisije, razmatraju se dokazi, pojavljuju se razni eksperti... A za sve to povod je bila određena izjava, obično populistička, a cilj je prikupiti određene političke poene i poboljšati rejting. Za to vreme imate tužilaštvo koje nije u dovoljnoj meri otvoreno prema javnosti, što smatram da je greška. Smatram da bi blagovremeno, pa makar i šturo obraćanje tužilaštva, sprečilo mnoge predrasude koje se javljaju u javnosti u pogledu rada tužilaštva u navedenim predmetima.