Ako ima volje, ima i načina

Mađarska i Poljska stavile su veto na predlog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije od 1.150 milijardi evra i na evropski fond za oporavak od posledica pandemije od 750 milijardi evra. Iako su ove dve zemlje najveći budžetski korisnici, njihove vlade odlučno se protive uslovljavanju pomoći poštovanjem vladavine prava, što je kriterijum koji je EU usvojila na zahtev Evropskog parlamenta. Te vlade su svesne da drastično narušavaju vladavinu prava, i ne žele da za to snose konsekvence. Nije samo relativno apstraktan koncept poput vladavine prava ono čemu se mađarski premijer Viktor Orban i - u manjoj meri - poljski de facto lider Jaroslav Kačinjski protive. Za njih vladavina prava predstavlja praktično ograničavanje personalne i političke korupcije. Ovaj veto je stoga očajničko kockanje dvojice serijskih prestupnika. NJihov postupak istovremeno je i potez bez presedana, koji je usledio u trenutku dramatičnog porasta broja slučajeva kovida-19 i druge članice EU doveo u konfuziju. Ali kad je početni šok prošao, detaljnija analiza pokazala je da postoji način da se veto zaobiđe. Pravila za poštovanje vladavine prava već su usvojena. U slučaju da nema saglasnosti oko novog sedmogodišnjeg budžeta, važenje aktuelnog budžeta, koji ističe na kraju ove godine, produžava se na jednogodišnjoj osnovi. Mađarska i Poljska na osnovu ovih isplata neće dobiti ništa, jer njihove vlade narušavaju vladavinu prava. Isto tako, sredstva iz fonda za oporavak od posledica pandemije mogla bi da budu stavljena na raspolaganje pribegavanjem proceduri koja omogućava proširenu saradnju ne manje od devet članica Unije u okviru evropskih struktura a bez obaveze da u nju budu uključene sve zemlje, kao što predlaže Gi Verhofštat (bivši belgijski premijer, prim.). Ako bi EU krenula ovim putem, veto Orbana i Kačinjskog bi bio zaobiđen. Pitanje je da li EU, možda s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u predvodničkoj ulozi, može da smogne dovoljno političke volje za tako nešto. Posvećeni sam pristalica EU kao modela otvorenog društva izgrađenog na vladavini prava. Budući da sam poreklom mađarski Jevrejin, posebno sam zabrinut zbog situacije u Mađarskoj, gde sam u svojstvu filantropa aktivan više od 30 godina. Orban je u Mađarskoj uspostavio razrađeni kleptokratski sistem kako bi zemlju opljačkao do gole kože. Koliki imetak su stekli njegova porodica i prijatelji teško je proceniti, ali mnogi od njih su postali ekstremno bogati. Orban sada koristi novi talas kovida-19 kako bi promenio ustav i (ponovo) izborni zakon kako bi sebe ustavnim sredstvima učvrstio kao doživotnog premijera. To je tragično po Mađare. Evo nekih primera na kakve načine Orban pljačka mađarski narod. On je ogromne sume javnih sredstava prebacio u jedan broj privatnih fondacija koje indirektno kontroliše. Lukavim ustavnim trikom Orban sada ta sredstva trajno izvlači iz javnog domena; bila bi potrebna dvotrećinska većina u parlamentu kako bi se taj novac vratio Mađarima. Iznos o kome je reč procenjuje se na blizu 2,8 milijardi dolara. Serijom nezakonitih transakcija kompanije bliske Orbanu su za skoro milijardu dolara pokupovale preko 16.000 respiratora, daleko više od broja kreveta na intenzivnoj nezi kojima Mađarska raspolaže i broja medicinskog personala potrebnog da bi se o tolikim pacijentima starao. Jedna analiza digitalne baze podataka o međunarodnoj trgovini pokazuje da je Mađarska za kineske respiratore platila najviše od svih zemalja u EU; u jednom trenutku ta izdvajanja su bila preko 50 puta veća nego u Nemačkoj. Jedna od kompanija umešanih u ove poslove obezbedila je i pošiljku iz Slovenije, čiji je premijer Janez Janša Orbanov bliski saveznik. Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF) moraće da sprovede istragu o tome da li je u ovom slučaju EU prevarena. Nedavni ugovor o nabavci ruske vakcine, koji će Mađarsku učiniti prvom evropskom zemljom koja će je koristiti, takođe bi trebalo istražiti. Istovremeno, Orban radi na tome da izbegne svaku odgovornost za ove poteze i preduzima mere kako bi se sprečilo ponavljanje situacije s lokalnih izbora 2019, kada je njegova partija Fides izgubila kontrolu nad Budimpeštom i drugim većim gradovima. Već se potrudio da Budimpešti uskrati izvore finansiranja, stavljajući veto na zahtev grada da mu Evropska investiciona banka odobri sredstva za nabavku obimne nove transportne opreme koja bi obezbedila fizičko distanciranje u javnom prevozu. Budimpešta se sada suočava s rupom od 290 miliona dolara u budžetu za iduću godinu. Slične su prilike i u drugim gradovima u kojima lokalne vlasti ne kontroliše Fides. Mađarske opozicione partije se Orbanu hrabro suprotstavljaju formiranjem zajedničke liste kandidata za parlamentarne izbore 2022. Ali njihovi izgledi za uspeh su ograničeni jer Orban može da u kratkom roku promeni pravila, kao što je to dosad već više puta činio. Prigodno sa stanovišta njegovih interesa, Orban sada nove izmene izbornog zakonodavstva planira u situaciji kad pandemija izmiče kontroli, u Budimpešti je na snazi policijski čas, a ulicama patrolira vojska. Povrh toga, Orban ima gotovo apsolutnu kontrolu nad unutrašnjošću zemlje, gde živi najveći deo stanovništva. On kontroliše informacije koje će do njih stići, a glasanje u mnogim mađarskim selima čak nije ni tajno. Praktično ne postoji način na koji bi opozicija mogla da odnese prevagu. Samo EU može da pomogne. Sredstva iz evropskih fondova bi, na primer, mogla da idu direktno lokalnim vlastima, budući da na tom nivou vlasti u Mađarskoj još postoji funkcionalna demokratija, za razliku od situacije na nacionalnom nivou. EU ne može sebi da priušti kompromis kad su u pitanju kriterijumi vladavine prava. Kako će Unija odgovoriti na izazov koji joj upućuju Orban i Kačinjski odlučiće o tome hoće li opstati kao otvoreno društvo odano vrednostima na čijim temeljima počiva.