Rodna (ne)ravnopravnost

Oni se, nažalost, ne mogu dodati svim imenicama. Uz trgovca, recimo, imamo i trgovkinju, ali kupac postoji samo u muškom rodu, iako su žene sigurno češći kupci od muškaraca. Za reč književnik imamo sinonim pisac, ali žena je samo književnica, sem ako ne želimo da upotrebimo pomalo arhaičnu reč spisateljica. Slično je i sa rečju rukovodilac, od koje imamo ženske izvedenice rukovoditeljka i rukovoditeljica, ali su obe pomalo glomazne, pa nam dođe prostije da kažemo da je gospođa ta i ta rukovodilac tog i tog odeljenja ili ustanove. Ako je u pitanju medicinska ustanova, u njoj će sigurno biti dosta lekarki odnosno doktorki, ali kako glasi ženski rod naziva specijalnosti kao anatom, osteopat(a), psihijatar, pedijatar, da i ne pominjemo virusološkinje, epidemiološkinje i sve one druge „loškinje“ za koje se jedan čitalac prošlog puta žalio da mu zvuče loše i da ga kinje? Gotovo da bismo mogli da zavidimo jezicima kao što su engleski ili mađarski, koji nemaju gramatički rod, pa mirno upotrebljavaju istu imenicu i za muškarca i za ženu. Jezici koji razlikuju rod imenica (a takvi čine većinu u indoevropskoj grupi) nisu baš prilagođeni današnjoj rodnoj ravnopravnosti, budući da se uvek ženski rod izvodi iz muškog, a nikada obrnuto ili od neke rodno neutralne osnove. O izvedenicama ovog tipa značajne radove napisala je jedna od naših najistaknutijih lingvista, dr Svenka Savić sa Novosadskog univerziteta. I u ovoj prethodnoj rečenici možemo videti kako se naš jezik teško snalazi sa rodom. Maločas smo za lekarku bez problema upotrebili sinonim doktorka, ali kad je reč o naučnoj tituli doktor, i ona i njena skraćenica dr imaju samo muški oblik. Uz to, „jedna od naših lingvista“ gramatički nije pravilno, jer je broj jedna u ženskom obliku, a imenica lingvist(a), na koju se broj odnosi, u muškom. Ipak, da smo rekli „lingvistkinja“, neki naivni čitalac bi mogao shvatiti da je dr Savić istaknuta samo među lingvistima ženama, ne i među muškarcima, a to sigurno nismo hteli da kažemo.