Председавајућа скупштине привремених косовских институција и в. д. председника Вјоса Османи, расписала је ванредне парламентарне изборе за 14. фебруар, тек око годину дана након претходних, такође ванредних. Константну политичку кризу система подгрејала је најпре оставка и одлазак Хашима Тачија у Хаг пред Специјални суд за злочине ОВК, када је Османи, бивша чланица Демократског савеза, блиска Самоопредељењу, преузела и његову функцију. Влада Авдулаха Хотија оспорена је одлуком Уставног суда да је глас Етема Арифија, посланика Ашкалијске партије, неуставан, јер је у том тренутку био осуђен на 15 месеци затвора због финансијских превара. Такво оспоравање мандата и пресудног гласа подршке (за Хотијеву владу гласао је тачно 61 посланик) омогућиле су измене кривичног законика из 2019. Зато, према тумачењу Самоопредељења, исте последице неће важити и за Аљбина Куртија, лидера тог покрета који је пред Уставним судом иницирао случај, нити за његове страначке колеге који су 2018. условно кажњени за бацање сузавца у скупштини 2015. О томе да ли они имају право на кандидатуру ће одлучити Централна изборна комисија, али не коначно ако се накнадно и оне буду оспоравале пред Уставним судом.