Krizni izbori

Predsedavajuća skupštine privremenih kosovskih institucija i v. d. predsednika Vjosa Osmani, raspisala je vanredne parlamentarne izbore za 14. februar, tek oko godinu dana nakon prethodnih, takođe vanrednih. Konstantnu političku krizu sistema podgrejala je najpre ostavka i odlazak Hašima Tačija u Hag pred Specijalni sud za zločine OVK, kada je Osmani, bivša članica Demokratskog saveza, bliska Samoopredeljenju, preuzela i njegovu funkciju. Vlada Avdulaha Hotija osporena je odlukom Ustavnog suda da je glas Etema Arifija, poslanika Aškalijske partije, neustavan, jer je u tom trenutku bio osuđen na 15 meseci zatvora zbog finansijskih prevara. Takvo osporavanje mandata i presudnog glasa podrške (za Hotijevu vladu glasao je tačno 61 poslanik) omogućile su izmene krivičnog zakonika iz 2019. Zato, prema tumačenju Samoopredeljenja, iste posledice neće važiti i za Aljbina Kurtija, lidera tog pokreta koji je pred Ustavnim sudom inicirao slučaj, niti za njegove stranačke kolege koji su 2018. uslovno kažnjeni za bacanje suzavca u skupštini 2015. O tome da li oni imaju pravo na kandidaturu će odlučiti Centralna izborna komisija, ali ne konačno ako se naknadno i one budu osporavale pred Ustavnim sudom. Tamošnji predsednik se bira posredno, u skupštini, pa je Osmani imala malo izbora da i za sebe izbegne pravno problematičnu situaciju. Ako prema najavama osnuje građansku inicijativu i kandiduje se na izborima prekršiće ustavne odredbe prema kojima predsednik ne sme da obavlja druge dužnosti, pa ni one u partiji. V. d. predsednika, nakon raspuštanja skupštine, jedini organ vlasti u Prištini, najavljuje preispitivanje Vašingtonskog i Briselskog sporazuma i megalomanski otpočinje kampanju, a veruje se da ima širu političku podršku od tri odsto, koliko joj daju istraživanja. Najvećim favoritom na izborima ponovo se smatra Samoopredeljenje, kome se prognozira preko 40 odsto glasova, a značajno više od rezultata na prethodnim izborima na kojima je ta stranka sa oko 27 odsto podrške, takođe, bila prvoplasirana.