Biće gondole, znam čoveka

Iako je prvi čovek Čajetine Milan Stamatović dozvolio Vučiću da otvori žičaru sa kojom nema baš nikakve veze, mnogo fotografisanja, udvaranja i kićenja tuđim perjem, nije mu bila dovoljna porcija za sujetu. Čim se vratio u Beograd, predsednik se prisetio da želi i jednu lično svoju, pa makar zbog nje morao da sruši i Kalemegan. Ili, baš zbog toga – da bi srušio Kalemegdan, izbrisao „jedinstvenu priču o istorijskim granicama Evrope kroz period od preko osamnaest vekova“ (istoričar Herman Parcinger) i započeo jedinu „pravu istoriju“ koja počinje od naprednjaka i njihove apsolutne krize kriterijuma u estetskom smislu. Ma ne, objasnila je Suzana Vasiljević u epicentru današnje kulture – Hit tvitu na Pinku, nije u pitanju nikakvo duboko oranje svetske baštine, već obična dečačka razigranost, a poznato je da deca nikada ne pitaju za cenu. Preciznije: „Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, raduje se i gondoli i na Kalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči. Niko ga neće sprečiti da i taj projekat završi. Znam čoveka.“ Pa šta ako se Beogradska tvrđava sa antičkim Singidunumom nalazi na Tentativnoj listi za upis na Uneskovu Listu svetske baštine u okviru najveće panevropske nominacije u istoriji – nominacije granice Rimskog carstva i da će sa nje biti skinuta ukoliko „znam čoveka“ pobode betonske stubove u arheološko nalazište? Ili, kako je to u svom izveštaju objasnila Evropa Nostra, vodeća evropska organizacija posvećena očuvanju kulturne baštine, koja je Beogradsku tvrđavu sa okruženjem stavila na listu sedam najugroženijih spomenika kulture: „Posebno invazivne će biti aktivnosti kopanja za spuštanje žičare i seče stabala. Masivni betonski zidovi i betonski šipovi koji su potrebni da bi se obezbedio čvrst oslonac za kablove, postaće tužno svedočanstvo nedoličnog odnosa prema kulturnom nasleđu. Činjenica da će ove betonske konstrukcije biti sahranjene ispod površine ne smanjuje njihovu invazivnost, jer će postavljanje 75 betonskih stubova, dužine 11 m i prečnika 60 cm, prouzrokovati trenutni i nenadoknadivi gubitak arheološke baštine.“ Nebitno. Uostalom, zar svima njima već nisu odbrusili naprednjački stručnjaci i autori studija uticaja na životnu sredinu, kada su na pitanje da li znaju koliko je veliki arheološki značaj dela koji će da devastiraju, odgovorili da se tu „verovatno ne nalazi ništa vredno“. A ako se nalazi, šta se može. „To je uobičajena denuncijacija načina rada na koji predsednik države funkcioniše. Neverovatno je da ga njegova savetnica podržava u tome da ne poštuje zakone, ne poštuje volju naroda, ne poštuje odluke međunarodnih i pre svega domaćih organizacija, stručnih, nevladinih i svih onih koje brinu o gradu. Kalemegdan je uvršten u sedam najugroženijih spomenika kulture, ugroženih u smislu da im preti opasnost i na to je veoma malo ljudi reagovalo što svedoči da im nije stalo ni do evropskog ni do svetskog mišljenja. Uz to je takva izjava sasvim sigurno pritisak na sud koji bi početkom februara trebalo da donese svoju definitivnu odluku da je to nezakonit posao“, kaže predsednica Evropa Nostra Srbije i istoričarka umetnosti Irina Subotić. Da se radi o nezakonitom poslu bilo je jasno čim je projekat otpočeo - Generalni urbanistički plan Beograda zabranjuju gradnju na tom lokalitetu, a Plan generalne regulacije to precizira: „U okviru Beogradske tvrđave izričito je zabranjeno postavljati dalekovode i žičane sajle za alternativni prevoz i rekreaciju.“ Međutim, Ministarstvo građevinarstva je izdalo dozvolu za gradnju, što je bio razlog da Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) podnese tužbu Upravnom sudu i da traži obustavu svih radnji do okončanja procesa. U aprilu 2019. Upravni sud je zaključio da je zahtev za odlaganje izvršenja rešenja osnovan i da bi „izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli mogla bila naneta šteta širim interesima javnosti, koja bi se teško mogla nadoknaditi“. Iako je Ministarstvo građevinarstva izjavilo da se neće žaliti i da će poštovati svaku odluku, ipak je pokušalo da preko Vrhovnog kasacionog suda ospori ovu odluku, što se pokazalo kao elementarno pravno neznanje i besmisleno pritiskanje suda - VKS je nadležan da reaguje samo na pravosnažne odluke, a radi se o sporu koji je i dalje u toku. Da se istup predsednikove savetnice Suzane Vasiljević može smatrati takođe pritiskom na pravosuđe, stav je i RERI-a. Oni podsećaju da se nastavak gradnje najavljuje tokom sudskog postupka i odluke da se izričito zabrane bilo kakve građevinske aktivnosti kad je u pitanju realizacija ovog projekta do konačne odluke suda. „Dodatno je simptomatičan i momenat u kojem gospođa Vasiljević daje ovu izjavu, imajući u vidu da je za 9. februar zakazano ročište pred Upravnim sudom na kojem će se raspravljati o zakonitosti izdate građevinske dozvole, nakon čega bi trebalo da bude doneta i konačna prvostepena odluka. Sve i da ne postoji privremena mera, izjava Suzane Vasiljević predstavlja opasan pritisak na nezavisno pravosuđe i prejudiciranje sudskog postupka koji je u toku, ali, imajući u vidu postojanje pravosnažnog rešenja o privremenoj meri, ona se može oceniti kao pretnja celokupnom pravnom poretku Republike Srbije i gaženje osnovnih principa vladavine prava i uzimanja zakona u svoje (predsednikove) ruke“, navodi RERI u saopštenju. Savetnica i savetovani nisu imali šta dalje da kažu tim povodom, za to im služi Goran Vesić. A on je uglavnom potvrdio to što RERI kaže – kakva vladavina prava, kakvo pravosuđe, mi imamo moć da radimo sa tvrđavom šta god hoćemo i bahatost da završimo žičaru zvanu gondola. „Pokazaće se da oni koji napadaju projekat nisu bili u pravu“, proročki je zaključio Vesić, uz najavu – gradimo i završićemo je! I šta ćemo dobiti kada je završe? Mimo činjenice koja se već zna – da će uništiti istinsku vrednost zarad besmislenog prevoznog sredstava koje će povezivati dva tržna centra i praviti enormne gubitke. I još važnije – šta ćemo izgubiti? „Gubimo autoritet, nećemo moći da budemo u onim telima koja donose zaključke i bićemo civilizacijski udaljeni od odluka sveta. I naravno da postoji ozbiljna opasnost da se nećemo naći pod zaštitom Uneska, a to je šansa da se Beograd razvija i da zaista postane grad koji ceni, poštuje i neguje kulturu. Bez toga ćemo otići u balkanske selendre“, kaže Irina Subotić. Dakle, ništa bitno. Šta je civilizacijski sunovrat u odnosu na savetničin krunski argument – predsednik će se radovati.