Državna tajna od 23 metra i 68 tona

Za sredu, 27. januara najavljeno je svečano otkrivanje spomenika Stefanu Nemanji. Od samog začetka, ceo ovaj projekat prati čitav niz kontroverzi. Mnogi su upozoravali na spornu proceduru odlučivanja zbog čega je žiri za izbor spomenika napustio vajar Miodrag Živković, izvesno najstručniji član žirija. Arhitekte su upozoravale da spomenik takve veličine ne odgovara Savskom trgu i da zaklanja zgradu nekadašnje Železničke stanice. Istoričari umetnosti su pisali da spomenik nije usklađen sa savremenom estetikom, kao i da se radi o faraonskoj spomeničkoj arhitekturi. Takođe su govorili o neumerenoj visini spomenika od 23 metra, koja daleko nadmašuje sve spomenike u gradu, pa je i šest metara viši od simbola grada - Pobednika na Kalemegdanu. Ukazivalo se i na neadekvatnu ikonografiju, od napuklog vizantijskog šlema do mača u ruci, koji bi trebalo da znače da je Srbija pobedila Vizantiju. Istoričari su upozoravali da Stefan Nemanja nije, kao što se neprekidno ponavlja da bi se opravdalo podizanje ovako megalomanskog spomenika, osnivač srpske države. Osnivač je prva srpska dinastija Višeslavića, ona koju je utemeljio knez Višeslav oko 780. godine, dakle, puna četiri veka pre Nemanjića. Najzad, nije jasno zbog čega se ovaj spomenik otvara na dan Svetog Save, kada je već 26. februara dan Svetog Simeona Mirotočivog, odnosno Stefana Nemanje. I pored svih ovih kontroverzi, odlučili smo da ne ulazimo u takvu vrstu rasprave. Naime, nas zanima samo jedna prosta informacija: koliko ovaj poduhvat košta građane Srbije? Stoga smo, početkom septembra ove godine, od Sekretarijata za kulturu Gradske uprave Beograda zatražili podatke o ceni spomenika Stefanu Nemanji i svim finansijerima tog projekta. Odgovor nismo dobili, zbog čega smo se žalili povereniku za informacije od javnog značaja. Na njegovu intervenciju dobili smo odgovor od Sekretarijata da nam tražene informacije ne mogu biti dostavljene jer su proglašene tajnim podatkom sve do 2023. godine. Uvereni smo da su ovim činom prekršeni brojni zakoni Republike Srbije. Na prvom mestu, prekršen je Ustav Srbije, član 51. stav 2. u kome se navodi da „svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom“. Povređen je zatim Zakon o budžetskom sistemu, član 27a. stav1, koji glasi: „Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.“ Jedan od osnovnih principa upravljanja javnim finansijama je princip transparentosti određen članom 27b. (stav 1. podtačka 5.) koji nalaže „...da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Republike Srbije.“ Suvišno je naglasiti da u svemu ovome ne vidimo kako bi dostupnost informacije o ceni jednog spomenika i njegovim finansijerima nanela „značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Republike Srbije“. Pored toga, član 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja precizira: „Informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.“ Članom 4. istog zakona utvrđuje se da opravdani interes „...postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna... ... postoji, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.“ Drugim rečima, mi kao tražioci informacije nismo dužni da dokazujemo da postoji javni interes, jer Ustav i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sadrže pretpostavku postojanja javnog interesa, osim kada organ vlasti dokaže suprotno. Organ vlasti to nikada nije dokazao, ali nam je uskratio pristup traženim informacijama. Članom 9. istog zakona su predviđene situacije u kojima organ vlasti neće omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama. Konkretno, stav 1. podtačka 5. ovog člana glasi: „Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time... učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugu lica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.“ Dakle, da bi uskraćivanje neke informacije bilo zakonito, potrebno je da ona ima status tajne, a potrebna je i procena da bi zbog njenog odavanja nastupile teške pravne ili druge posledice zbog čega je uskraćivanje prava javnosti na traženu informaciju opravdano. Mi, naravno, ne shvatamo kako cena jednog spomenika i podatak o svim njegovim finansijerima može na bilo koji način da ugrozi „interese zaštićene zakonom“ koji pretežu nad javnim interesom. Najzad, da bi neka informacija bila proglašena tajnom, preduslov je prethodno donošenje dva akta predviđena Zakonom o tajnosti podataka. Prvi akt određen je članom 10. stav 3: „Pri određivanju tajnosti podatka, ovlašćeno lice procenjuje moguću štetu po interes Republike Srbije.“ Drugi akt određen je članom 11, kojim se utvrđuje stepen tajnosti informacije, prema gradaciji: interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna. Ova dva akta očigledno jesu donesena. Informacije o ceni koštanja spomenika i svim njegovim finansijerima su proglašene tajnom, i to, sudeći prema odgovoru Sekretarijata, sa stepenom tajnosti „POVERLJIVO“. Ipak, ostaje nejasno na koji način polaganje računa o trošenju javnog novca može naštetiti interesima Republike Srbije. Zbog toga i dalje nastojimo da Vlada Srbije skine odredbu tajnosti sa dokumenta o ceni ovog spomenika i pokaže minimalnu, zakonom propisanu odgovornost u upravljanju novcem građana Srbije.