Obračun sa digitalnim nomadima

Obrazovanjem matematičar, a zanimanjem dizajner i administrator veb-sajtova, M. N. je jedan od oko 100.000 radnika na internetu kojima je ova 2021. godina, pored kovida, donela i novu neizvesnost - poziv Poreske uprave da sebi obračunaju i plate poreze i doprinose za posao koji trenutno obavljaju, ne samo za jednu, nego za prethodnih pet godina. On tvrdi da se i mnogo pre upućenih poziva raspitivao kod srpskih poreznika kako da utvrdi koliki porez treba da plati, ali je stalno dobijao isti odgovor - da njegove obaveze ne postoje, da radi i ne brine, da niko ništa ne zna i do sada nije plaćao bilo kakav porez na prihode od rada preko interneta. I tako je, kaže, bilo sve do prethodne godine, na čijem početku je u medijima počelo da provejava kako radnici na internetu moraju da plaćaju porez, da bi pred njen kraj poreznici učinili i konkretniji potez slanjem ovim potencijalnim poreskim obveznicama poziva da utvrde i plate poreske obaveze za prethodnih pet godina. Predstavnici države, odnosno Ministarstva finansija i Poreske uprave Srbije i predstavnici frilensera trenutno su za pregovaračkim stolom, pošto su na ovakav zahtev države digitalni nomadi, kako se još radnici na internetu nazivaju u medijima, odgovorili uličnim protestima. Dogovor još nije postignut, ali za početak se čini da frilenseri jesu izvojevali prvu bitku. Naime, iako to nije zvanično saopšteno nakon prvog sastanka, prošle nedelje, očigledno je postignut dogovor da Poreska uprava, makar i prećutno, povuče upućene pozive i obustavi ovaj postupak utvrđivanja njihovih obaveza, sve dok traju razgovori. Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu, kaže za NIN da oni neće odustati od svojih zahteva da se ti pozivi povuku i da se radnicima na internetu koji ostvaruju prihod iz inostranstva ne obračunavaju porezi i doprinosi za prošlo vreme. U protivnom, ako se ovo ne dogodi i Vlada, odnosno Poreska uprava, bude i dalje insistirala da naplati poreze i doprinose za prethodnih pet godina, oni će svoju borbu nastaviti. Pogačar, baš kao i matematičar s početka teksta, tvrdi da su pojedini frilenseri i ranije želeli da regulišu svoje poreske obaveze i u vezi sa tim se obraćali poreznicima, ali da su uveravani da bezbrižno nastave svoj posao i da za to ne moraju plaćati porez, odnosno da su ih poreznici ili namerno dezinformisali ili ni sami nisu znali šta da im odgovore, što je na kraju rezultiralo činjenicom da je više od 99 odsto ovih radnika ostvarivalo prihod, ali za to nije plaćalo nikakve obaveze prema državi. Država se očigledno u međuvremenu predomislila, a Pogačar navodi primer da su ukupni troškovi koje bi trebalo da plate frilenseri gotovo 15.000 evra za nekoga ko je u prethodnih pet godina zarađivao prosečno 300 evra mesečno, pošto su porezi i doprinosi nešto manje od 10.000 evra, a zatezna kamata još dodatnih 5.000 evra. Milica Bisić, profesor javnih finansija na FEFA i poreski savetnik konsultantske kuće KPMG, kaže za NIN da to što frilenseri nisu znali da moraju da plate porez ne može biti opravdanje za njih. „Zakon o porezu na dohodak građana je na snazi od 2001. i jasno propisuje da srpski rezidenti plaćaju porez na dohodak, gde god da je on ostvaren. I ovde nije reč o retroaktivnoj naplati, već o pravilu da pravo na utvrđivanje poreza ne zastareva pet godina“, kaže Bisić, ali i dodaje da ukoliko je tačna informacija da su neki frilenseri proteklih godina pokušavali da plate porez, ali da niko iz Poreske uprave nije s njima kontaktirao ili nije znao da im objasni kako to da urade, onda to govori da ni zaposleni u Poreskoj upravi nisu znali šta piše u zakonu. „Stiče se utisak da ni obveznici poreza, a ni poreznici nisu razumeli odredbe zakona koji postoji već dve decenije. Ako je sve ovo tačno, odgovornost poreskih službenika je veća, ali to ne opravdava neplaćanje poreza“, kaže NIN-ova sagovornica. Pogačar, međutim, odgovara da frilenserima nije u interesu da ne plaćaju porez, ali da smatraju duboko nepravednim da to čine za pet godina unazad. On navodi da je tačna činjenica da Zakon o porezu na dohodak građana propisuje ovaj namet, ali da je to zastarela odredba koja se odnosi na oporezivanje dodatnih prihoda stečenih u inostranstvu za ljude koji već imaju regularan radni odnos, poput nekih, na primer, profesora univerziteta. Za tih 20 godina, pak, koliko je zakon na snazi, situacija na tržištu rada značajno je promenjena, pa se osim onih koji prihoduju iz inostranstva igrajući igre na sreću, trgujući virtuelnim valutama ili radeći neki drugi posao, pojavila i čitava armija ljudi koji su preko neke od internet platformi na ovaj način našli jedino zaposlenje. Kako objašnjava naš sagovornik iz Udruženja radnika na internetu, oni uglavnom predaju neki strani jezik i za to su plaćeni na mesečnom ili polumesečnom nivou prosečno između 60.000 i 80.000 dinara u bruto iznosu. Pošto do sada gotovo niko od njih nije plaćao poreze i doprinose, oni su, ako izuzmemo bankarsku naknadu, ovaj iznos i zaista prihodovali. „Suština je da su to ljudi koji rade nesiguran posao, bez ikakvih prava koja proističu iz radnog odnosa i većina njih jeste zainteresovana da se to promeni, jer od toga neće korist imati samo država naplatom poreza, nego i oni sami pošto će plaćajući poreze i doprinose steći ne samo obaveze nego i neka prava, ali to ne može na način na koji je država želela sada da uradi“, ističe Pogačar. Država je već neko vreme imala uvid u to koliko ljudi radi ovakav posao, jer postoji obaveza banaka da šalju podatke o uplatama iz inostranstva, ali se odlučila da naplatu pokuša tek nedavno. Zanimljivo je i to što je nakon završetka prvog sastanka sa frilenserima, premijerka Ana Brnabić izjavila, između ostalog, kako se ne sme dozvoliti urušavanje poreskog sistema Srbije, iako je jasno da se ovim on ne urušava, pošto ova kategorija ljudi, više nego očigledno, do sada nikada i nije plaćala porez. I odgovornost za to, nedvosmisleno, preteže na stranu poreznika koji frilensere nisu od početka oporezivali, iako su za to imali zakonsko pokriće. Upućeni upozoravaju da je još analiza Svetske banke od pre nekoliko godina ukazivala da Srbija, očigledno zbog niskog životnog standarda, ali i neplaćanja poreskih obaveza, ima konkurentne radnike na internetu, i spada u grupu zemalja iz kojih se ovi radnici najčešće angažuju preko svetskih internet platformi koje služe kao posrednici između digitalnih nomada i korisnika njihovih usluga. Da bi stvar bila još komplikovanija, a što moguće nudi deo odgovora na pitanje zbog čega je troma, slabo efikasna i nedovoljno kvalifikovana srpska poreska administracija godinama ignorisala ovaj problem, pojam frilenser podrazumeva najrazličitija moguća zanimanja, ali i načine obavljanja posla i sticanja nekih prihoda. Frilenseri mogu obavljati najrazličitije delatnosti, bilo u zemlji ili inostranstvu, bilo putem interneta ili ne. Istraživanje koje je NALED sprovodio u jesen 2020. i to zajedno sa Republičkim sekretarijatom za javne politike o fleksibilnim oblicima zapošljavanja u Srbiji, pa i radom onlajn frilensera, pokazala je da su to uglavnom fakultetski obrazovani ljudi, starosti između 20 i 40 godina, koji se dominantno bave onlajn podučavanjem, programiranjem, grafičkim ili veb dizajnom, montažom... Takođe, više od trećine njih ima status nezaposlenog lica, dok četvrtina ispitanika ovo radi kao dodatni posao, pored već postojećeg. I Miran Pogačar, upravo insistirajući da frilensing podrazumeva svakakva zanimanja, kao i oblike zapošljavanja koje evidentno domaći zakonski propisi, pa i Zakon o radu, ne prepoznaju u dovoljnoj meri, pa samim tim i ne regulišu, kaže da oni moraju da se menjaju, baš kao što, kako kaže, i njihovi pregovori sa državom nisu samo kako bi se obustavilo slanje poziva i poreskih rešenja, nego pre svega kako bi se ovaj problem sistemski rešio. „Nama je rešavanje problema sa ovim poreskim pozivima urgentno i o tome ćemo pokušati da se dogovorimo sa Poreskom upravom i Vladom na narednim sastancima, jer većina ovih ljudi nema od čega da plati poreze i doprinose za poslednjih pet godina, a na šta su se do pre neki dan pozivali. Ali, dugoročno nama su potrebni razgovori o novim zakonskim rešenjima koji bi bili upodobljeni sa stvarnim stanjem na tržištu rada. I ovde govorim i o Zakonu o radu, a onda i o poreskim zakonima. I nama i državi je u interesu da zajedno pronađemo rešenje koje bi onda počelo da se primenjuje i koje bi omogućilo da se mi oporezujemo i legalno radimo svoj posao“, kaže Pogačar. Taj, ključni, a možda samo prvi u nizu ključnih, sastanaka sa Vladom i Ministarstvom finansija, trebalo bi da se desi u petak, kada ovaj broj NIN-a već bude pred čitaocima, a o očekivanjima Pogačar kaže sledeće: „Ne mogu da tvrdim da ćemo uspeti da se dogovorimo. Još uvek se čuju poruke kako će država videti kako da sve ne oporezuje isto, odnosno kako da u poreskim obavezama jednako ne tretira one egzistencijalno ugrožene i one koji ostvaruju velike prihode iz inostranstva, ali nije jasno još hoće li i kakvo rešenje ponuditi. A što se nas tiče, stvar je više nego jasna. Nećemo pristati da plaćamo poreze i doprinose sve dok se ova stvar ne reši sistemski i donese zakon koji je u skladu sa stvarnim stanjem“, zaključuje trenutno glavni pregovarač u ime radnika na internetu.