Nova „Godina nulta“

Ova godina bi mogla biti istorijska - i to u pozitivnom smislu. Sedamdeset pet godina od izvorne „Godine nulte“ po završetku Drugog svetskog rata, ponovo imamo priliku da krenemo iznova. Proces koji je usledio nakon 1945. bio je u bukvalnom smislu proces obnove na ratnim ruševinama. Ovog puta fokus je i dalje na materijalnom svetu, ali i na mnogo čemu drugom. Moramo da stremimo višem stepenu društvene sofisticiranosti i postavimo solidne temelje za buduću dobrobit svih ljudi i čitave planete. Posle Drugog svetskog rata krenulo se od nove ekonomske filozofije utemeljene na saradnji i integraciji, gde je primarni cilj bilo materijalno dobrostanje. Taj projekt rezultirao je nastankom međunarodnih organizacija poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, te sklapanjem aranžmana koji će vremenom evoluirati u Svetsku trgovinsku organizaciju i Evropsku uniju. U zapadnom delu sveta je neoliberalizam - snažna posvećenost slobodnom tržištu i ograničavanju državne moći - postao dominantan koncept i obezbedio višedecenijski prosperitet i napredak. Ali taj model je krahirao. Mada je kovid-19 taj koji mu je naneo završni udarac, barem dve decenije je već jasno da posleratni model više nije održiv, kako u ekološkom, tako i u socijalnom smislu (o čemu, u potonjem slučaju, svedoči današnja dramatično velika nejednakost). Čuvena rečenica engleskog istoričara Tomasa Fulera kaže da je „noć najmračnija baš pred svitanje“. Ali ne možemo jednostavno da pretpostavimo kako će posle annus horribilis koja je za nama, a koja je dovela do najveće zdravstvene krize i najdublje recesije u poslednjih sto godina, svakako uslediti bolja godina. Moramo nešto i da preduzmemo da bi stvarno tako i bilo. Uočavam tri stuba na kojima bi trebalo graditi. Prvo, 2021. bi mogla da bude godina tokom koje ćemo kovid-19 staviti pod kontrolu. Ako se sadašnja predviđanja pokažu tačnim, na raspolaganju će nam biti čitav niz vakcina. Ako nam one omoguće da pobedimo pandemiju, morali bismo da spoznamo pouke ove krize. Iako vakcine mogu da donesu stabilnost, one nisu univerzalni lek. Kao što mirovni sporazum dovodi do okončanja sukoba, ali ne otklanja posledice razaranja do koga je rat doveo, tako je i zaustavljanje pandemije samo prvi korak. Najveći izazov biće otkloniti strukturne nedostatke naših sistema i institucija, od kojih su mnoge pale na ispitu kad je trebalo obezbediti neophodnu negu i usluge onima kojima je ona bila potrebna. Na nama je da osiguramo da naši sistemi socijalne zaštite i zdravstvene nege postanu otporniji za buduće generacije. Pandemija nas je podsetila da ne možemo da se fokusiramo samo na više stope bruto domaćeg proizvoda i profita, polazeći od pretpostavke da maksimiziranje ovih indikatora automatski doprinosi dobrobiti društva. Ne doprinosi, i to je razlog zbog koga ova godina mora da donese „veliko resetovanje“ kad je reč o načinu na koji prilazimo ekonomskom rastu i upravljanju. Drugo, 2021. će biti godina u kojoj će vlade svih vodećih zemalja, kao i široke koalicije u privatnom sektoru, biti posvećene dostizanju nultog nivoa emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte. To znači da će, umesto da budu zaglavljeni u trci ka dnu, i u strahu da će problem s onima koji će značajno smanjenje emisije u drugim zemljama nastojati da iskoriste kako ih sami ne bi smanjili postati stalan, svet moći da izvuče korist od začaranog kruga dekarbonizacije. Unutar Evropske unije je već postignut dogovor da se cilj postizanja karbonske neutralnosti do 2050. ugradi u zakone; Kina se obavezala da će do 2060. postati karbonski neutralna; a slično obećanje dao je i Japan, koji će to nastojati da postigne do 2050. Sada s DŽoom Bajdenom na čelu, SAD su se ponovo priključile Pariskom sporazumu o klimatskim promenama, i imaju ambiciju da do 2050. u potpunosti pređu na čiste izvore energije i dostignu nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Ove preuzete obaveze predstavljaju istorijski važan razvoj događaja. Na Kinu, Japan, SAD i Evropu ukupno otpada znatno više od polovine globalne emisije stakleničkih gasova i više od polovine svetskog BDP-a. Ciljevi postavljeni Pariskim sporazumom sada su evidentno dostižni na nacionalnom i regionalnom nivou. Osim toga, naporima koji ulažu vlade sada su komplementarne i obaveze koje preuzima čitav niz industrija i korporacija. Nikada ranije globalni pokret za borbu protiv klimatskih promena nije bio veći ni konkretniji. Konačno, 2021. će biti i godina kada će kompanije napraviti zaokret od striktno kratkoročne orijentacije na profit vlasnika ka strategijama fokusiranim na dugoročnu održivost njihovih biznisa, kao i na interese i doprinose svih zainteresovanih aktera. Istina, poslovni lideri su koncept kapitalizma zasnovanog na učešću svih zainteresovanih aktera (stakeholder capitalism) prihvatili još 2019, najpre na Poslovnom okruglom stolu a onda i u Manifestu iz Davosa 2020. Ali su im tada nedostajala sredstva kojima bi principe koje su prihvatili preveli u jasno merljive mete i transparentnost u smislu objavljivanja i nefinansijskih izveštaja o poslovanju. To danas više nije slučaj. Nakon što su prošle godine razvijene „Metrike stakeholder kapitalizma“, svim kompanijama su na raspolaganju alatke potrebne kako bi ekološke, društvene i upravljačke obaveze koje su preuzele prevele u aktivnosti čiji se efekti mogu izmeriti. I ovo predstavlja istorijski proboj koji će imati globalne efekte. Velika četvorka oditorskih agencija - Dilojt, Ernest i Jang, KPMG i Prajsvoterhaus Kupers - dala je svoj doprinos uspostavljanju nove metrike, i sada može da je inkorporira u svoje godišnje izveštaje o performansama pojedinačnih kompanija. A njima se pridružio i značajan broj velikih finansijskih institucija - od Banke Amerike do Blekroka - sve glasnijih u podršci stakeholder kapitalizmu. Ova tri važna razvoja događaja - obnovljeni fokus na javno zdravlje i otpornost društava, posvećenost karbonskoj neutralnosti i pojava „Metrike stakeholder kapitalizma“ - praktično garantuju da će 2021. biti nova Godina nulta. Kao u periodu neposredno posle Drugog svetskog rata, temelji su već postavljeni i oni obezbeđuju osnovu na kojoj bi trebalo izgraditi novu eru poboljšanog dobrostanja, inkluzivnog ekonomskog rasta i borbe protiv klimatskih promena.