Zašto je Navaljni potreban i Putinu i Zapadu

Svi za jednog, jedan za sve. Snaga je istina. Sloboda za Navaljnog i Putine, odlazi – samo su neke od parola koje su ove subote snažno odjekivale od Moskve do Vladivostoka. Desetine hiljada revoltiranih građana izašlo je da iskaže svoje nezadovoljstvo i zahteva između ostalog i puštanje zatvorenog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. Procena novinske agencije Rojters jeste da je najmanje 40.000 ljudi izašlo u centru Moskve. Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova demantovalo je tu cifru, ističući da je broj demonstranata bio deset puta manji. Da je doteralo cara do duvara pokazuje i činjenica da ni niske temperature na Dalekom istoku i u Sibiru nisu ohladile velike strasti, te su besni i gnevni građani izašli na ulice, sve sa injem na licu. Snimci i fotografije, koji kruže društvenim mrežama, a koje su mnogi mediji preneli, pokazuju brutalni obračun demonstranata i policije, po principu: za jednu grudvu snega, jedno dobro pendrečenje. „Ovaj skup nije dozvoljen, molim da se raziđete“, čulo se sa policijskih zvučnika. Molbe nisu uslišene niti su oterale okupljene koji su nastavili da traže oslobađanje Navaljnog i Putinov odlazak. Ruski mediji obaveštavaju da je uhapšeno više od 3.500 ljudi, u čak 125 gradova, među kojima je veliki broj maloletnih lica, bliski saradnici Navaljnog i oko 49 novinara. Među pritvorenima našla se i njegova supruga koja je svoje hapšenje podelila na Instagramu. Maloletne osobe su, pak, puštene, kako je Olga Jaroslavska, predstavnica za dečja prava, potvrdila za TASS. Izlazak građana na ulice prelazi okvire i podele na osi Putin – Navaljni, što potvrđuje i izjava jednog od demonstranata koji je agenciji Rojters rekao da u ovoj državi nema više budućnosti. „Umoran sam od osećaja straha“, rekao je srednjovečni Sergej Radčenko. Borba za budućnost razlog je i zbog koga su se dvojica tridesetogodišnjaka priključila protestu, objasnili su, za Dojče vele. „Došli smo do tačke kada se ide na sve ili ništa. Borimo se prvenstveno za svoju budućnost. To nam je jedini cilj.“ Solidarnost sa ruskim narodom pokazali su između ostalog i građani u Nemačkoj i nizu američkih gradova, a novi protesti širom Rusije zakazani su za sledeću subotu. Aleksej Navaljni uhapšen je po povratku iz Nemačke gde se oporavljao nakon trovanja za šta je direktno okrivio Vladimira Putina, što je Kremlj kategorički negirao. On je na društvenim mrežama iz zatvorske ćelije pozvao svoje pristalice da izađu na ulice, a epilog su najmasovniji protesti u poslednjih nekoliko godina. Pride, ovo nije prvi put da se našao iza rešetaka. Razlog njegovog zatvaranja vlasti pravdaju argumentom da je prekršio uslovnu kaznu koja mu je izrečena pre šest godina, kada je osuđen na tri i po godine zatvora, za prevaru i pranje novca, što je negirao, smatrajući da je to politički motivisan čin. Novo saslušanje očekuje ga početkom februara. Nemile događaje na ulicama ruskih gradova osudila je međunarodna zajednica, osim Kine, koja i povodom ove situacije vodi svoju nemu diplomatiju i mudro ćuti. Nova američka administracija pohitala je da osudi „oštre metode“ kojima su se vodile ruske snage bezbednosti zatraživši „bezuslovno puštanje“ Navaljnog na slobodu. Pojedini glasovi vide simptomatičnost u poklapanju trenutka njegovog vraćanja i dolaska novog američkog predsednika DŽoa Bajdena, dajući na značaju tezi da je u pitanju zapadni igrač koji će pomrsiti konce aktuelnoj vlasti, što je ruskom političkom vrhu dalo šlagvort da uperi prst u Ameriku i optuži je da se „indirektno meša u unutrašnje poslove Rusije i podržava neodobrene proteste“. Zabrinutost je pokazao i prvi čovek evropske diplomatije Đozep Borelj najavljujući sastanak ministara spoljnih poslova EU kako bi se raspravljalo o daljim koracima prema Rusiji. Manfred Veber, lider Evropske narodne partije, ide korak dalje insistirajući da se „udari Putinov režim gde ga najviše boli – po novcu“. Čini se da zvanična Moskva ne bere brigu povodom najavljenih sankcija, sigurna u podršku koju uživa među građanima. Prema istraživanju analitičko-istraživačkog centra „Levada“ sprovedenom u novembru prošle godine, samo dva odsto ispitanika glasalo bi za Navaljnog kada bi izbori bili kroz nedelju dana, dok bi svoj glas aktuelnom predsedniku Rusije poverilo oko 55 odsto, što je osetni pad u poređenju sa prethodnim rezultatima istraživanja javnog mnjenja. Anketa pokazuje da je Putin jak među pripadnicima srednje klase, s tim što je trećina stanovnika glavnog grada protiv aktuelne vlasti. Sledbenici Navaljnog uglavnom su mladi koji su i najviše bili na ulicama. Porast omladinske podrške prepisuje se društvenoj mreži TikTok, čiji izveštaj pokazuje da trećina korisnika upravo dolazi iz grupe mlađih od 24 godine. To nije prošlo ispod radara vlasti, te je nekoliko dana pre održavanja protesta ruski zvanični nadzorni organ Roskomnadzor zahtevao da se uklone sve informacije kojim se mladi podstiču na kršenje zakona, implicirajući na potencijalne novčane penale. Istini na volji, Navaljni nikada nije ni uživao popularnost epskih razmera, kako se to prikazuje u izveštajima zapadnih medija. Dobio je vetar u leđa u poslednjih nekoliko meseci, nakon trovanja. Dodatne poene pokupio je objavljivanjem video-snimka pošto je uhapšen. U spornom materijalu prikazuje rezultate istrage i tvrdi da je aktuelni ruski predsednik izgradio velelepnu vilu kod Crnog mora uz pomoć novca stečenog korupcionaškim malverzacijama. „To je mala država za sebe u okviru Rusije. A u toj državi je jedan jedini nezamenljivi car. Putin“, izričit je Navaljni. Kremlj je navode iz videa negirao, dodajući da je u pitanju „čista glupost“. Od sporne palate ogradio se i sam Putin obraćajući se studentima na video-konferenciji. „Ništa što je tamo navedeno kao moja imovina ne pripada meni ili mojoj bliskoj rodbini, a nikada nije ni pripadalo.“ Ukoliko je podrška Alekseju Navaljnom zanemarljiva kao što pokazuju istraživanja javnog mnjenja, zašto je Kremlju toliki trn u oku? Otkud onda tolika bojazan i hitne reakcije oličene u trovanju i hapšenju po povratku na rusko tlo? Da li je to strah od ukrajinskog i beloruskog scenarija? Izgledi da će se tako nešto dogoditi u skorije vreme svedeni su na minimum. Politikolog Mihail Vinodragov mišljenja je da do velikih promena može doći ukoliko dođe do raskola u političkoj eliti, što, kako on ocenjuje, nije ni na vidiku. Ako je prvi čovek Rusije siguran u svoju popularnost i moć, podupretu nedavno usvojenim reformama ustava, koje bi mu omogućile ostanak na vlasti sve do 2036. godine, zašto ne uživa u plodovima, baveći se svojim omiljenim sportom – hokejom? Možda ne želi ništa da prepusti slučaju pa brže-bolje guši i minimalne varnice. Ili se pak vodi rečenicom koju je davno zapisao DŽordž Orvel - da biste preživeli neophodno je boriti se, a da biste se borili morate se uprljati.