Šta vlogeri „bustuju“

O temi „jezik i internet“ moglo bi dosta da se priča: da se upitamo, recimo, da li našu ćirilicu ugrožava činjenica da su sve „www“ adrese na latinici, zašto većina naših kompjuteraša piše latinicom, ili koliko je internet doprineo sve većem širenju anglicizama. Ili zašto znakovi interpunkcije na tastaturi mog laptopa važe samo za „English“, dok ih za „Serbian (Cyrillic)“ treba tražiti na drugim dirkama, na kojima nije označeno ništa slično. Ja za tu priču, nažalost, nisam kompetentan. U doba kad su kod nas kompjuteri ušli u širu upotrebu već sam bio mator čovek, pa se nikad nisam dovoljno izveštio da bih mogao da se „šetkam“ po mrežama kao drugi. Srećom, tu je jedan od mojih najvrednijih čitalaca, Slobodan Kozarčić, koji mi je poslao mnoštvo primera i jezičkih grešaka s različitih sajtova, pa i iz novina koje ne pratim i televizijskih emisija koje sam propustio. Kad rekosmo anglicizmi, evo šta piše na sajtu www.blic.rs/zabava: „Priče iz svakodnevice Lee Stanković na Instagramu prati više od 500.000 ljudi, dok na Jutjubu ova mlada influenserka ima više od 600.000 sabskrajbera.“ Ukoliko slučajno ne znate ko je dotična, piše vam da je ona „srpska jutjuberka, vlogerka i influenserka koja važi za jednu od najvećih tinejdž zvezda u Srbiji“. Slično je bilo i na sajtu televizije Nova S, gde se govorilo o lažnim opozicionim strankama koje služe samo da bi SNS pokazao da ima opoziciju u Skupštini. Jedan od učesnika razgovora rekao je tada da „te stranke bustuje Vučić“. Glagol „bustovati“ uzalud biste tražili u bilo kom srpskom rečniku, ali ako imate englesko-srpski rečnik, naći ćete glagol boost sa prevodom „gurati naviše“ ili „pojačavati“, a odatle i „podsticati, podržavati“. Menadžerka za odnose s javnošću jedne poznate beogradske banke piše na svom sajtu: „Ugledah na bilbordu reklamu za izvesnu ’Biznis akademiju’ koja se promoviše pod sloganom ’Ili vodiš ili slediš’... Nemam za cilj da ulazim u suštinu ove akademije, trigerovao me je isključivo slogan. Evo o čemu razmišljam...“ itd. Zaista je čudno da „slogan“ (kod nas poznatiji kao parola, deviza ili lozinka) nije mogao da je navede, podstakne ili da joj pruži povod, nego samo da je „trigeruje“ (od engleskog glagola izvedenog iz imenice trigger, okidač). Još neke primere sa interneta videćemo u idućem broju.