Beogradsku tvrđavu moramo odbraniti

Početkom 2021. godine, u jeku pandemije virusa kovid-19, u medijima je aktuelizovan projekat izgradnje „gondole“ na Beogradskoj tvrđavi. Nakon više od godinu dana zatišja, ponovo su probuđeni opravdani strahovi kod brojnih stručnjaka i građana. Eto prilike da se podsetimo iz kojih sve razloga moramo zajedno odbraniti Beogradsku tvrđavu, kulturno dobro koje se nalazi pod najvišim stepenom zakonske zaštite u Srbiji. Usled istaknutog značaja kulturne baštine za društvo, ekonomiju i životnu sredinu, donošenje odluka vezano za očuvanje i upravljanje baštinom zahteva puno učešće stručne i građanske javnosti. Nažalost, kontroverzni projekat izgradnje kabinske žičare - tzv. gondole na Beogradskoj tvrđavi je planiran upravo mimo struke i mimo građana. Šira javnost je saznala za projekat iz (društvenih) medija kada je u martu 2019. godine sečom velikog broja stabala na obalama Save označen početak pripremnih radova za izgradnju „gondole“. Tada se saznalo da se planira izgradnja žičare, koja bi povezivala Ušće sa Beogradskom tvrđavom, sa 30-35 kabina i kapacitetom od 3.000 osoba na sat. Projekat je predviđao izgradnju dve masivne betonske zgrade na oba kraja žičare veličine oko 1.000 m2 i 800 m2, kao i šest monumentalnih stubova visine do 42 m i širine 10 m koji bi nosili žičaru. Najavljeno je da visina planiranih ulaganja iznosi petnaest miliona evra iz budžeta Grada Beograda i Republike Srbije. Usledile su burne reakcije velikog broja strukovnih udruženja, grupa i pojedinaca koji su ukazivali da bi takav građevinski projekat imao ozbiljan negativan uticaj kako na Beogradsku tvrđavu tako i na još uvek dobro očuvani kulturni predeo i vizure Beogradske tvrđave i Ušća, koji su takođe zaštićeni zakonom. Upravo na poziv stručne i šire javnosti koja se usprotivila ovom projektu, evropska nevladina organizacija Evropa Nostra sa sedištem u Hagu i Briselu odlučila je da pošalje delegaciju stručnjaka u Beograd. Početkom maja 2019. evropski stručnjaci različitih disciplina obišli su Beogradsku tvrđavu i upoznali se sa brojnim problemima i izazovima u vezi sa predloženom izgradnjom žičare. Delegacija Evrope Nostre se sastala sa strukovnim organizacijama, udruženjima građana, javnim ustanovama, uključujući SANU, nadležnim ministarstvima i zavodima, kao i sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Krajem jula 2019. podrobni ekspertski izveštaj je prosleđen predsednici Vlade; ministru kulture i informisanja; ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; ministru trgovine, turizma i telekomunikacija; ministru za zaštitu životne sredine, kao i gradonačelniku Beograda, direktorki Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i predsedniku Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom. Do današnjeg dana, to jest godinu i po dana kasnije, Evropa Nostra ni od koga nije dobila komentar na poslati izveštaj. Ističući da je Beogradska tvrđava nasleđe od nacionalnog, evropskog i svetskog značaja, izveštaj Evrope Nostre naglašava da ona treba biti očuvana uz primenu najviših standarda, kao i da bi gradnja žičare nanela nenadoknadivu štetu autentičnosti i integritetu ovog kulturnog dobra. Time bi se ugrozila transnacionalna nominacija Beogradske tvrđave na Uneskovu Listu svetske baštine u okviru projekta Granica Rimskog carstva, koji je započet još 2015. godine. Na taj način propustila bi se izuzetna prilika za kvalitetno i dugoročno unapređenje i očuvanje ovog lokaliteta, kao i za razvoj održivog kulturnog i eko-turizma. Izveštaj Evrope Nostre ističe da bi gradnja žičare bila nekompatibilna sa zakonskim odredbama, kao i sa međunarodnim i evropskim konvencijama (uključujući i važnu Faro konvenciju) koje je Srbija ratifikovala. Naš izveštaj takođe upozorava da su usled neopravdanih pritisaka na ustanove zaštite kulturnog nasleđa, stručna tela ovih ustanova bila isključena iz procesa donošenja odluka o dozvolama i merama zaštite. Iz svih ovih razloga, Beogradska tvrđava je jednoglasno uvrštena na listu „7 najugroženijih“ spomenika kulture Evrope za 2020. godinu koju je Evropa Nostra objavila marta 2020. godine u saradnji sa Institutom Evropske investicione banke i koja je dobila veliki publicitet širom Evrope. Važno je dodati da je danas Evropska unija kojoj Srbija teži, strateški okrenuta zelenim politikama u sklopu, tzv. European Green Deal-a (Evropski zeleni dogovor) koji treba da sadrži i važnu kulturnu i estetsku dimenziju u vidu tzv. New European Bauhaus-a (Novi evropski Bauhaus). Takva zelena i kulturna strategija je u potpunoj suprotnosti sa izgradnjom invazivne i rogobatne konstrukcije jedne žičare u samom istorijskom jezgru grada starog više hiljada godina. Imajući u vidu veoma malu razliku u visini koju treba savladati između obale reke i Beogradske tvrđave (na koju se može bez ikakvih prepreka popeti sa strane reke ili prići iz centra grada), dodatno povezivanje dve obale reke Save bi moralo biti realizovano adekvatnijim, jeftinijim i pre svega manje invazivnim alternativama, poput pešačkih/biciklističkih mostova ili još bolje putem sistema eko-čamaca. Ako Srbija želi da bude primer za ugled drugima u Evropi i svetu, zaista nema razloga zašto bi u oblasti kulturne baštine trebalo da zaostaje u odnosu na već prihvaćene i obavezujuće evropske i svetske standarde. Među važnim principima dobre prakse nalazi se i zahtev za uspostavljanjem konstruktivnog dijaloga između različitih stručnih i građanskih aktera i odgovornih institucija prilikom donošenja važnih odluka koje se tiču urbanog planiranja grada. U tom procesu, kulturno nasleđe mora biti tretirano kao ključni resurs za održivi razvoj i dobrobit svih članova zajednice koja ovo nasleđe doživljava kao sastavni deo svog istorijskog i kulturnog identiteta. Glomazni i skupi građevinski projekti poput izgradnje „gondole“ na tako važnom istorijskom, kulturnom i prirodnom lokalitetu kao što je Beogradska tvrđava ne bi smeli da se realizuju jer se dragoceno kulturno nasleđe Srbije i njenog glavnog grada ne sme žrtvovati zarad nepromišljenih i nepotrebnih investicija i kratkoročnih profita. Stoga Evropa Nostra i dalje očekuje da će nova Vlada Srbije ozbiljno preispitati odluke koje je donela prethodna vlada i poslušati glas stručne i građanske javnosti. Takođe sa nestrpljenjem očekujemo ishod argumentovanih tužbi koje su podnete kako Upravnom sudu, tako i Ustavnom Sudu Srbije. Osim toga, nadu nam daje činjenica da nedavno izmenjeni Plan generalne regulacije (PGR) Beograda izričito stavlja van snage odredbe koje su predviđale izgradnju stanice „gondole“ na Beogradskoj tvrđavi. Čvrsto smo ubeđeni da još uvek nije kasno za otvaranje pravog dijaloga u cilju donošenja ispravnih odluka u skladu sa zakonom i na dobrobit svih građana Srbije. Umesto da se po svaku cenu gradi žičara na Beogradskoj tvrđavi, treba po svaku cenu sačuvati autentičnost i integritet ovog lokaliteta. Jer, najviši stepen zaštite Beogradske tvrđave i njen upis na Listu svetske kulturne i prirodne baštine treba da bude zajednički cilj svih građana Srbije, svih stručnjaka i svih organa vlasti čija je dužnost i odgovornost da štite javne interese i javna dobra Srbije i njen ugled u Evropi i svetu. Srbija ima dragocenu i raznovrsnu kulturnu i prirodnu baštinu koja pripada evropskom kulturnom prostoru. Beogradska tvrđava je jedinstven i neprocenjiv dragulj u toj bogatoj riznici, kojim se građani Beograda i Srbije ponose. Ne smemo ga pretvoriti u jeftinu i površnu turističku atrakciju već ga moramo zajedno sačuvati i kvalitetno unaprediti iz poštovanja prema sadašnjim i budućim pokolenjima. Da, odbrana Beogradske tvrđave je važan zadatak i dužnost svih nas, kako u Srbiji tako i u Evropi. Od ishoda te „bitke“ će zavisiti da li ćemo svi biti gubitnici ili svi zajedno pobednici.