Da se vidi istina

Da je čuveni dramski pisac Dušan Kovačević seriju tekstova u NIN-u, a onda i knjigu 20 srpskih podela pisao sada, a ne pre više od decenije, u te podele morao bi da uvrsti još jednu, koja društvo cepa po novoj liniji, na korisnike usluga državnog Telekoma i privatnog SBB-a. Čini se, međutim, da je ova linija razgraničenja na one koji imaju i nemaju N1 i biraju između Sport kluba i Arena sporta, mogla biti izbegnuta da svojevremeno medijskim zakonima nije omogućeno da kablovski operateri istovremeno mogu biti i proizvođači TV sadržaja. Da su se tada zakonopisci držali recepta primenjenog na štampane medije, koji ne mogu u isto vreme da budu i izdavači novina i vlasnici kioska, jer to otvara mogućnost favorizovanja sopstvenih izdanja na policama, sadašnji kablovski rat mogao je da izgleda drugačije. Potrošači bi imali veći pluralizam u ponudi, a bitke bi se više vodile na ekonomskom i tržišnom, a manje na političkom planu. Odluku o tome ko je u ovoj najnovijoj u pravu donosila bi regulatorna tela, a ne javnost i tviter-zajednica, a mediji bi umesto direktnog učesnika u okršaju ili zainteresovane strane u sporu bili nepristrasni arbitar, što i jeste njihova uloga. Poslednja bitka u kablovskom ratu otpočela je početkom prošle nedelje kada su mediji u vlasništvu Junajted grupe, koja je istovremeno i vlasnik SBB-a, objavili informaciju da se „Telekom i Telenor udružuju da bi uništili slobodne medije“, nazvavši to „paklenim planom“. Novinari N1 došli su do informacije da vlast Aleksandra Vučića preko državne kompanije Telekom namerava da zajedno sa Telenorom smanji tržišno učešće SBB-a na manje od 30 odsto, i time uništi i SBB i televizije u vlasništvu Junajted grupe - N1, Nova S, Sport klub... I njima je to bio jasan signal da postoji politički plan da se ukinu kanali koji vlastima smetaju. Na pitanje NIN-a kojim dokazima potkrepljuju ovu tezu, u Junajted grupi kažu: „Uništenje kompanije Junajted medija, u čijem vlasništvu su i slobodni mediji N1 i Nova S, kao i plan Telekoma i Telenora nije nikakva konstrukcija, već to proizlazi iz dokumenata koje su otkrili novinari. Nadzornom odboru Telekoma direktor Vladimir Lučić prezentovao je šta je prava namera uspostavljanja ove saradnje, a tamo jasno piše da se `stavi tačka na poslovanje Junajted medije i SBB-a u Srbiji`. U tim dokumentima koje Telekom nije demantovao, navodi se da će ulaskom Telenora na tržište, preko infrastrukture Telekoma, SBB pasti ispod 30 odsto, što će po mišljenju kreatora ove strategije, urušiti SBB i omogućiti da Telekom Srbija postane `jedini isporučilac sadržaja` i jedini koji će moći da stvara nove TV kanale. Telekom izričito navodi da korišćenje njihove infrastrukture podrazumeva i korišćenje njihovih sadržaja, što će voditi `potpunoj dominaciji` tog sadržaja. Telekom, dakle, saradnju vidi kao sredstvo uništenja SBB-a i medija u našem vlasništvu, odnosno sprečavanja njihove dostupnosti za građane“, kažu za NIN u Junajted grupi. Javnost u Srbiji mogla je da vidi deo dokumenata na koji se poziva Junajted grupa, ali upućeni u funkcionisanje ovog tržišta kažu da se iz tih papira ne može pročitati namera da se unište „slobodni mediji u Srbiji“. Neke rečenice iz tog dokumenta, pre svega one o stavljanju tačke na poslovanje konkurenta, nazivaju osionošću i nedostatkom korporativne kulture, ali ne i nedozvoljenim sredstvom u tržišnoj utakmici, u kojoj konkurenti uvek imaju za cilj da poraze onog drugog, poštujući pravila igre. Ne odbacuju, pritom, ni mogućnost da postoji politički motiv, jer je Telekom državna firma koja je u prošlosti donosila ekonomski sumnjive odluke, poput one da preplati kablovskog operatera Kopernikus, da bi onda vlasnik Kopernikusa za sličan iznos kupio televizije Prva i B92, ali se taj motiv iz ovih dokumenata, kažu, ne vidi. U Telekomu i Telenoru za NIN kažu da su tvrdnje Junajted grupe i njenih medija netačne i da je SBB politizovao standardan poslovni ugovor između dve kompanije. „Verujemo da ključni motiv serije laži leži u činjenici da je Srbija važna regija za Junajted grupu i zabrinutosti po bilo kom pitanju koje bi vodilo gubitku njihove stabilnosti i finansijske predvidivosti. Kategorično negiramo sve navode N1 emitovane od 25. januara nadalje“, kaže se u saopštenju Ladislava Bartoničeka, akcionara češke PPF grupe, vlasnika Telenora Srbija. U Telenoru za NIN kažu da netačno izveštavanje protiv Telenora i PPF grupe ne predstavlja ništa drugo sem toksičnih napada konkurenta. „SBB brani svoju dominantnu poziciju na tržištu pritiskom na nezavisna regulatorna tela sa ciljem da se Telenor i drugi konkurenti eliminišu sa tržišta. Mi nemamo drugi plan osim da proširimo svoje poslovanje, postanemo novi igrač na tržištu širokopojasnog interneta i distribucije TV sadržaja i ponudimo više izbora korisnicima. Naš ulazak rezultiraće promenama na tržištu i poremetiti dominaciju SBB-a, što je izgleda i pokrenulo ove lažne optužbe. Čvrsto verujemo u to da ova kampanja neće uticati na proces i da će Komisiji za zaštitu konkurencije biti omogućeno da ispuni svoju ulogu“. Oni dodaju da korisnici danas, uz izuzetak nekoliko malih provajdera, mogu da biraju samo između Telekoma i SBB-a i njihove ponude, te da je težnja Telenora da građanima ponudi svoju uslugu, a ne da ukloni već postojeću ponudu ili nekog igrača sa tržišta. „Mi želimo da ponudimo i kanale u vlasništvu Junajted grupe. Iako su oni odbili naš početni predlog za saradnju, nadamo se da će u budućnosti biti spremni da taj sadržaj podele po konkurentnim cenama“, kažu u Telenoru, negirajući navode da je PPF grupa i na drugim tržištima učestvovala u gašenju nezavisnih medija. Tvrdnje Junajted grupe da će Telenor nuditi samo sadržaj Telekoma za NIN negira i Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija. „Ono što možemo da čujemo u medijima Junajted grupe predstavlja klasičnu zamenu teza. Ugovor sa Telenorom nema nikakve elemente ekskluzivnosti, odnosno ne zabranjuje Telenoru da emituje sadržaje koje želi. Oni mogu da prave programsku šemu u skladu sa svojom strategijom. Podsećamo da SBB nije prihvatio razmenu kanala sa Telekomom koju smo im javno nudili. SBB je napravio EON pakete koji omogućavaju svim korisnicima interneta da gledaju njihove kanale, a Telekom je napravio Arena klaud. Samim tim, priča o gušenju slobode medija je besmislena i bez osnova“, kaže Lučić. On tvrdi da je predlog sporazuma između Telekoma i Telenora „u skladu sa svim zakonima i evropskom praksom“ i da će doprineti „liberalizaciji“ optičke infrastrukture Telekoma. „Po istom principu smo liberalizovali i bakarnu infrastrukturu koju koriste i drugi, uključujući i SBB. Najviše smo ulagali u nju i prirodno je da konkurenti od nas iznajmljuju kapacitete. To je najbolji primer evropske prakse i sprovodi se u 19 evropskih zemalja“, kaže Lučić. Upitani koji zakon Telekom krši ovim poslovnim potezom, u Junajted grupi kažu: „Za aktivnosti gde se dva dominantna učesnika na mobilnom tržištu dogovaraju da drugi dobije pristup infrastrukturi po netržišnim uslovima, kako bi ušao na tržište distribucije medijskog sadržaja, a prvi je dominantan i na brojnim telekomunikacionim tržištima i zloupotrebljava tu dominaciju, a sve da bi se `stavila tačka na poslovanje trećeg`, onda ne bi trebalo da bude dileme da li je to suprotno propisima iz oblasti zaštite konkurencije. Već duže vreme pozivamo RATEL da primeni zakonska ovlašćenja i istinski liberalizuje tržište i otvori infrastrukturu Telekoma za sve, ali on nažalost ignoriše ove zahteve i apele. Na kraju, ako državni operater, koji ne bi trebalo da bude vlasnik medija, izrazi ambiciju da postane jedini isporučilac sadržaja i monopolista u oblasti informisanja, onda je to suprotno i medijskom zakonodavstvu“, navode u Junajted grupi. Telekom i Telenor su dve vodeće kompanije na tržištu mobilne telefonije, ali prema poslednjim podacima RATEL-a, na tržištu distribucije medijskog sadržaja dominira SBB, sa udelom od 46,1 odsto, ispred Telekoma sa 28,7 odsto, dok Telenora na tom tržištu još uvek nema. NIN nije uspeo da proveri navode Junajted grupe da će Telekom iznajmiti Telenoru svoju infrastrukturu po netržišnim cenama, jer njihovi ugovori nisu dostupni javnosti. U međuvremenu, Komisija za zaštitu konkurencije, od koje dve kompanije čekaju odobrenje, obavestila je jasnost da se ne radi o spajanju Telekoma i Telenora, već o zahtevu za izuzeće od zabrane nekoliko ugovora, uz podsećanje da su slične upite imali i ranije, pa i od Telenora i SBB-a. NJima je Komisija odobrila da lansiraju zajednički paket Superset, koji je objedinjavao usluge Telenora i SBB-a, kao konkurentski paket upravo državnom Telekomu, jer SBB ne posluje u segmentu mobilne telefonije, dok Telenora još uvek nema na tržištu distribucije medijskog sadržaja. U Junajted grupi kažu da su neprijatno iznenađeni ovakvim stavom Komisije. „Ona je praktično stavila znak jednakosti između klasičnog lojalti programa, kakav je bio taj SBB-a i Telenora i sveobuhvatnog ustupanja infrastrukture i sadržaja jednom konkurentu (Telenoru) po povoljnim uslovima, a sve da bi se uništio drugi (SBB).“ S druge strane, Lučić odgovara da Telekomu nije smetala i neće smetati saradnja Telenora i SBB-a. „Ne razumem zašto SBB-u smeta naša saradnja, ako su sigurni u kvalitet usluga koje nude na tržištu“. Aleksandra Smiljanić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta i bivša ministarka za telekomunikacije, kaže da bi uslovi na tržištu morali biti jednaki za sve, odnosno da bi krajnjim korisnicima morali biti dostupni svi medijski sadržaji, bez obzira na to kog operatera izaberu, kao što bi se i višak telekomunikacione infrastrukture morao nuditi svim učesnicima na tržištu pod jednakim uslovima. „Logično je da Telekom, ako ima, izdaje višak infrastrukture, i na taj način zarađuje. Važno je da infrastrukturne kompanije u telekomunikacijama budu transparentne jer je u ovoj oblasti zapravo ograničena konkurencija na tržištu, bez obzira na to što se Telekom pravda da svoje poslovne podatke štiti od konkurencije. U tome ima istine, ali rešenje je da sve infrastrukturne kompanije, privatne i državne, pružaju potrebne informacije koje pokazuju da su cene usluga realne, odnosno da se novac troši ekonomično“, kaže Smiljanić i navode da u ovom sukobu sigurno ima politike, jer su u pitanju moćne kompanije i TV sadržaji, a osnovno pitanje je kakva bi politika bila dobra za građane. Na pitanje kako Telekom garantuje da će profitirati i da neće izgubiti deo korisnika koji mogu preći kod Telenora, Lučić kaže da se Telekom ne plaši konkurencije, već „sprovodi strategiju da i od konkurencije zarađuje“, misleći na saradnju sa Telenorom. On nije odgovorio konkretno na NIN-ovo pitanje na šta se odnosi rečenica „ovo je šansa da se situacija vrati kako je i trebalo da bude od 2001.“, koja se može pročitati u dokumentima do kojih su došli mediji. I dok Lučić umesto toga kaže „da Telekom jasno govori već dve godine da će biti lider i ne potcenjuje konkurenciju, a ona je njih izgleda potcenila“, dotle upućeni veruju da se ovo odnosi na poziciju koju je SBB imao u Srbiji na početku, kada je prvo besplatno, a nakon toga po simboličnoj ceni koristio infrastrukturu Telekoma, uz odobrenje tadašnjeg rukovodstva, što je rezultiralo njegovim usponom, dok je državna kompanija tavorila. Junajted grupa već se žalila Evropskoj komisiji i kažu da neće stati dok ne dokažu nameru da se ovako guše slobodni mediji, a čini se da se ni druga strana neće libiti da zatraži zaštitu, jer u Telekomu pominju kako su i sudovima i Antimonopolskoj komisiji već podnosili različite prijave. A kad smo već kod Evropske komisije, kako je 2014. otkrio SEE Media observatory, zakonsko rešenje s početka teksta vlast Aleksandra Vučića usvojila je na insistiranje iz Brisela, nakon lobiranja bivšeg većinskog vlasnika Junajted grupe, američkog fonda KKR kod nadležnih u EU institucijama. Naime, zakon je pre konačnog, imao nekoliko nacrta, a „sporna“ odredba najpre je bila uneta u nacrt, ali samo za sportske kanale, što je odgovaralo Telekomu zbog Arena sporta. U nekom sledećem češljanju predloženih rešenja radna grupa za njegovu izradu potpuno je zabranila ovu mogućnost, ali se nakon briselskog „usaglašavanja“ stvar promenila, pa je umesto zabrane da operateri imaju i medijski sadržaj, usvojen zakon koji to dozvoljava. Iste godine, u Srbiji je počeo da se emituje N1. Pojednostavljeno, u tom istraživanju tvrdi se da je usvojeni zakon rezultat lobiranja KKR-a u Briselu, na šta su vlasti Srbije pristale. S druge strane, bilo je i spekulacija da je Telekom, nezadovoljan tim rešenjem, kasnije pritiskao da se to promeni, da bi poslednjih godina, prihvatajući pravila igre, počeo da kupuje manje kablovske operatere i tako zahuktao tržišnu borbu. Koliko je ta igra „prljava“ sa stanovišta konkurentnosti trebalo bi da utvrdi Antimonopolska komisija, a o tome koliko je sve ovo uticalo na uplit politike i medijskih radnika u tržišne ratove, svedoci su trenutno svi korisnici ovih usluga.