Ne tražite krivca na pogrešnoj adresi

Verovatno najznačajnija životna veština koju sam dobio u detinjstvu od oca i majke jeste kako da prepoznam neiskrene i manipulativne ljude i kako da ih se klonim. Možda nekome danas deluje čudno, ali u ta davna vremena bilo je relativno lako uočiti i razlikovati dobro od lošeg, istinu od laži, pošteno od nepoštenog, belo od crnog… Poštujući taj nauk, odavno sam odlučio da se čuvam bilo kakve ozbiljne komunikacije sa pomenutom vrstom ljudi, pa ću, što se mene tiče, ostaviti neuslišenim poziv na polemiku oko moje karikature ili tumačenja njene poruke. Da bih ozbiljno odgovorio na neko ozbiljno pitanje očekujem da iza tog pitanja, pored ostalog, stoji i izvestan moralni kredibilitet. Nema nikakvog smisla objašnjavati bilo šta nekome ko se tako uporno i nadahnuto pravi lud i ne primećuje na kakvim razvalinama društva živimo i ko je glavni arhitekta te razvaljenosti. Mirne duše, inicijatoru razgovora na tu temu ostavljam slobodu da se bavi razumevanjem i procenom mojih ideja i namera sama sa sobom i sa sebi sličnima. A onima koji su manje ili više iskreno zabrinuti zbog moje „neukusne“ politizacije teme poručujem da su naivno naseli na prevaru, serviranu od uzurpatora na vlasti, da je bavljenje politikom isključivo njihov posao, a da nama ostavljaju strogo omeđen prostor da se bavimo manje važnim temama – silovanjem, kriminalom, ekologijom, spomenicima, parkovima, obrazovanjem i sličnim trivijalijama. Nijedan od tih problema ne može se rešiti izolovano, bez dramatične politizacije i odlučnog obračuna sa kreatorima opšteg užasa u kome živimo. Pravac kojim se razvija priča o silovanju i hrabrim devojkama već dovodi u pitanje svaku nadu u pravedan i pozitivan ishod. One će, devojke, zahvaljujući zakonskim nejasnoćama, i našem naglašenom rijaliti mentalitetu raspirivanom preko tabloidnih medija, bojim se, ostati jedine žrtve ove velike društvene sramote. Silovanja se, naravno, događaju u svim društvima. Ali u civilizovanim sredinama institucije odgovorno i efikasno rešavaju problem. Naše razoreno društvo nemoćno je da na hrabar i tačan način završi ovu dramu. Možda zvuči apsurdno, nelogično ili čak neskromno, ali politička karikatura je postala jedan od najozbiljnijih i najodgovornijih učesnika na našoj društvenoj i medijskoj sceni. I zato, ne tražite krivca na toj adresi. Prava adresa se tako očigledno, agresivno i beskrupulozno nameće sama, svakodnevno, preko svih javnih medija sa nacionalnom frekvencijom.