Organizovana kriminalna grupa čuvala - policiju

Vest dostojna satiričnog portala NJuznet glasila bi – dve privatne firme za fizičko i tehničko obezbeđenje, koje je pre tačno godinu dana, u februaru 2020. angažovalo Ministarstvo unutrašnjih poslova da čuvaju sedište policije u Ulici kneza Miloša u Beogradu, osumnjičene su, ni manje ni više nego za kriminalno udruživanje, pranje novca i utaju poreza! Privatne firme koje su plaćane javnim novcem svih poreskih obveznika terete se da su izbegavale da plate poreze i doprinose, a država ih je, kroz brojne javne nabavke, angažovala za obezbeđenje, održavanje i čišćenje ne samo MUP-a, već i brojnih javnih i komunalnih preduzeća i institucija. Problem je samo što to nije jedna od šala ekipe iz NJuzneta, već prava vest, koja se skoro „ubajatila“, s obzirom na to da je Tužilaštvo za organizovani kriminal još 25. januara pokrenulo istragu protiv „organizovane kriminalne grupe“ u kojoj se, kako je istraživanje NIN-a pokazalo, nalaze i vlasnici preduzeća koja su dobijala unosne poslove od države. U zahtevu za sprovođenje istrage, u koji je NIN imao uvid, osmoro okrivljenih tereti se za kriminalno udruživanje, pranje novca i poresku utaju. Iako je ovo jedna od retkih istraga za pranje novca, niko od zvaničnika javno o tome do sada nije rekao ni reč. Sve se svelo na kratku agencijsku vest od 25. januara u kojoj se prenosi saopštenje Tužilaštva da je „zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili više krivičnih dela, između ostalog, pranje novca i poreska utaja, uhapšeno osam osoba“ i da su „nakon višemesečnog predistražnog postupka policijski službenici MUP-a, Direkcije policije, Uprave kriminalističke policije i Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Ministarstvom finansija, Poreskom upravom, Sektorom Poreske policije Regionalnog centra Beograd, Odseka Beograd, lišili slobode osam lica: S. Z., S. M., M. M., B. D., R. R., M. G., M. P. i G. S.“ Iako ni prava imena i prezimena većini građana neće značiti mnogo više od inicijala, ova afera više je nego zanimljiva zbog brojnih poslovnih aranžmana osumnjičenih sa najvišim državnim organima. U zahtevu za pokretanje istrage, u koji je NIN imao uvid, Tužilaštvo iznosi sumnju da su vođe grupe Slobodan Zdravković i Slađan Milijašević. Za Zdravkovića se navodi da navodno kontroliše čak četiri preduzeća - Vip sekjuriti (Vip security), Emporio tim (Emporio team), Tajm partner (Time partner) i Tisten grupu (Tisten group), dok se za Milijaševića sumnja da kontroliše Medijana LDS grupu (Mediana LDS group), čiji je formalni vlasnik, prema podacima iz Agencije za privredne registre, Slađana Milijašević, koja nije obuhvaćena ovom istragom. Uz Zdravkovića i Milijaševića, Tužilaštvo je naložilo da se istraga pokrene i protiv Manojla Mandrape, Branka Divljaka, Radmile Radulović, Marine Gerginov, Miroslava Petrovića i Gojislava Savovića. NIN je pretragom podataka dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre utvrdio da su sve četiri firme, za koje Tužilaštvo sumnja da su pod kontrolom Zdravkovića, registrovane za fizičko i tehničko obezbeđenje ili održavanje objekata i čišćenje zgrada, s tim što je on formalno vlasnik samo Emporio tima. Zvanični vlasnici firme Vip sekjuriti su Bojana Ćorović i Gojislav Savović, koga je Tužilaštvo takođe stavilo na spisak osumnjičenih za pranje novca i utaju poreza. Pri tome je Savović polovinu udela u toj firmi kupio od Miroslava Micića u februaru 2015. I gle čuda, baš tada za Vip sekjuriti počinje „zlatno doba“, jer su te godine njeni prihodi bili samo 59,6 miliona dinara, a do 2019. su povećani čak 34 puta, na dve milijarde i 39,6 miliona. Sličnim tempom rasla je i neto dobit, koja je između 2016. i 2019. povećana sa nepunih šest na više od 142 miliona dinara. Tužilaštvo sumnja da Zdravković „kontroliše“ i Tisten grupu, koja je osnovana 2016. i imala je sličan „razvojni put“ kao i firma BPS sekjuriti, koju je Milena Vuković, bivša državna sekretarka u MUP-u i saradnica tadašnjeg ministra policije, aktuelnog ministra odbrane Nebojše Stefanovića, osnovala iste godine. Te dve firme su često zajedno učestvovale i pobeđivale na tenderima. Tisten grupu osnovao je Aleksandar Filipović 4. aprila 2016. sa ulogom od 100 dinara. Na startu je imao samo tri radnika, dve godine kasnije već 75, a u 2019. na platnom spisku imao je 122 zaposlenih. U tom periodu prihodi su porasli sa 6,3 na 273,7 miliona, a neto profit sa 0,5 na 44,3 miliona dinara. Malo je firmi koje se mogu pohvaliti time da su za samo tri godine prihod uvećale 43 puta, a neto dobit fantastičnih 88 puta. Konačno, za Zdravkovića se sumnja da kontroliše i firmu Tajm partner, koju je 2014. osnovao Manojlo Mandrapa, u koga Tužilaštvo takođe upire prst zbog sumnje da je bio deo ekipe koja je navodno prala novac i izbegavala plaćanje poreza. Istraživanje NIN-a pokazuje da je i Tajm partneru prilično dobro išlo, kao i većini njihovih poslovnih partnera, jer je ta firma od 2016. do 2019. povećala prihode sa 166,5 na 964,8 miliona dinara, uz rast neto dobiti sa 7,3 na 44,8 miliona dinara. U međuvremenu ova firma, čija je osnovna delatnost „redovno čišćenje zgrada“, uspela je 2017. da registruje i svoj ogranak na graničnom prelazu Batrovci za „usluge pripremanja i posluživanja pića“. I ova firma je, i to u periodu za koji Tužilaštvo sumnja da je bila umešana u neke nezakonite radnje, sklopila brojne poslove sa državnim institucijama – u aprilu 2019. je zaključila 3,8 miliona dinara vredan jednogodišnji ugovor za održavanje Gradskog centra za fizičku kulturu iz Beograda, a pred kraj te godine i 10,2 miliona vredan posao čišćenja javnog preduzeća Sportski centar Novi Beograd... Pre toga, u julu 2018. firma registrovana za redovno čišćenje zgrada pobedila je kao jedini ponuđač na javnom „nadmetanju“ da za potrebe Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine nabavi preparate za suzbijanje komaraca na teritoriji Vojvodine. Za taj posao plaćena je 39,1 milion dinara. U martu prošle godine sličan ugovor – za nabavku preparata za suzbijanje larvi komaraca – kao deo konzorcijuma zaključila je šest puta vredniji ugovor na 247 miliona dinara i sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave. Kuriozitet je, svakako, i to što je firma osumnjičena za pranje novca i utaju poreza, sa DIPOS-om, preduzećem koje se bavi izdavanjem i upravlja brojnim nekretninama u vlasništvu države, dostavila zajedničku ponudu Upravi za zajedničke poslove republičkih organa za „usluge čišćenja zgrada u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova“. Dokumentacija iz te ponude nije objavljena na sajtu Uprave uz obrazloženje da je „ona izuzeta od objavljivanja u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti“. I dok su s jedne strane očito nabrojane firme imale širom otvorena vrata za brojne poslovne aranžmane sa državnim institucijama, javnim preduzećima i ustanovama, Tužilaštvo Zdravkovića i Milijaševića tereti da su organizovali grupu koja je od marta 2019. do 1. juna 2020. delovala u Srbiji sa ciljem da nezakonito, pranjem novca i poreskim utajama, stekne finansijsku korist. Igrom slučaja, nekako baš u tom periodu, od marta 2019. do sredine 2020, dve firme – Vip sekjuriti i Tisten grupu – koje se sumnjiče da su učestvovale u nezakonitim poslovima, MUP je kao deo većeg konzorcijuma početkom prošle godine angažovao da obezbeđuje sedište policije u Beogradu. Da podsetimo, NIN je pre godinu dana pisao da je taj posao tada poveren konzorcijumu, na čelu sa firmom BPS sekjuriti bivše državne sekretarke u MUP-u Milene Vuković. Upravo zbog te „sitnice“ da privatna firma bivše državne sekretarke MUP-a čuva zgradu čuvara javnog reda i mira, pre godinu dana se i podigla velika prašina. Istraživanje NIN-a je, međutim, pokazalo da je to bio samo vrh ledenog brega, jer su firme koje je angažovao MUP, dok je na njegovom čelu bio Nebojša Stefanović, sklapale brojne unosne poslove i sa drugim državnim institucijama, javnim i komunalnim preduzećima i ustanovama. Dobri poznavaoci ovog biznisa tvrde da je nepisano pravilo da svi oni za poslove obezbeđenja najčešće angažuju kompanije čiji vlasnici imaju dobre veze sa ljudima iz vrha vlasti i da je slučaj bivše državne sekretarke Milene Vuković samo jedan od primera koji potvrđuju to pravilo. No, koliko god to bilo uobičajeno, mora se priznati da je krajnje neuobičajeno da se za takve poslove angažuju i firme koje se, kako sumnja Tužilaštvo za organizovani kriminal, bave i nezakonitim poslovima. Još čudnije je što su i Vip sekjuriti i Tisten grupa maltene već postali deo šire „porodice“, koja je poslednjih godina i meseci dobijala brojne unosne poslove i to uglavnom od državnih institucija. Uz to, za razliku od nekih drugih preduzeća, koja se bave istim poslovima, ove dve firme su relativno „mlade“, još nisu napunile ni pet godina od osnivanja, a njihovi poslovi, promet i profit rastu tako brzo da im na tom tempu zavide i najbrže rastuće IT kompanije iz centralne i istočne Evrope. Nekima iz ove grupe, očito, ni skoro neverovatan rast prihoda i profita nije bio dovoljan, pa su hteli i preko hleba pogače. Prema navodima Tužilaštva, grupa je osmislila prilično jednostavan recept za izvlačenje keša i izbegavanje poreza. Nadležni, naime, sumnjaju da su firme koje je kontrolisao Zdravković, svom navodnom dobavljaču, firmi koju je kontrolisao Milijašević, na osnovu lažnih faktura (za robu koja nije ni bila isporučena, ili kako Tužilaštvo navodi „po osnovu poslovne dokumentacije neistinite sadržine o prometu robe“) uplaćivale novac, koji je potom sa novca firme uplaćivan na privatne račune ostalih pojedinaca iz osumnjičene grupe. Oni su, potom, podizali novac sa svojih računa, za sebe zadržavali proviziju „ne manju od osam odsto“, a ostatak, kako tvrdi Tužilaštvo, u kešu vraćali Zdravkoviću. Konkretno, osumnjičeni se terete da su po nalogu Zdravkovića od marta 2019. do juna 2020. sa računa firmi koje on kontroliše uplatili najmanje 80 miliona dinara Milijaševićevoj Medijana LDS grupi na osnovu fiktivnih faktura. Potom je sa računa te firme novac prebačen preduzeću Mareks (Marex USM) iz Novog Sada pod kontrolom Branka Divljaka i Remiks Aleks (Re Mix Alex) i Gold SBI (Gold SBI) iz Sremske Kamenice, koje kontroliše Radmila Radulović. U trećem koraku ove firme su deo novca prebacile na račun firme Gerginov promet 021, takođe iz Sremske Kamenice. Sve učesnike u ovom lancu Tužilaštvo sumnjiči za neistinitu poslovnu dokumentaciju, kojom su njihova preduzeća prikazana kao dobavljači robe koju je navodno Milijaševićeva Medijana LDS prodala firmama koje kontroliše Zdravković. Potom su, sumnja Tužilaštvo, preko svojih firmi Branko Divljak i Radmila Radulović na osnovu neistinite dokumentacije o otkupu poljoprivrednih proizvoda sa njihovih poljoprivrednih gazdinstava novac uplatili na račune Miroslava Petrovića i Marine Gerginov. NJih dvoje su podizali novac i predavali ga Divljaku i Radulovićevoj, oni su ga prosleđivali Milijaševiću, a on Zdravkoviću lično ili preko okrivljenog Mandrape. Nakon što je na ovaj način zatvoren „pun krug“, delu osumnjičenih pripala je provizija od osam odsto ili oko 6,4 miliona dinara, a ostatak od 73,6 miliona je u kešu isplaćen Zdravkoviću. Gojislava Savovića Tužilaštvo tereti da je kao direktor Vip sekjuritija od 1. aprila 2019. do 31. januara 2020. davao lažne podatke da bi izbegao plaćanje poreza. U zahtevu za pokretanje istrage se ističe da je Savović poslovne knjige svog preduzeća opteretio neosnovanim obavezama od 19,2 miliona dinara prema Medijana LDS grupi, koja je bila deo razrađene šeme, i na taj način je izbegao plaćanje 3,2 miliona dinara PDV-a. Uz to, Poreskoj upravi dostavio je lažne podatke o ostvarenoj dobiti Vip sekjuritija za 2019. Tužilaštvo ga sumnjiči i da je veštački umanjio dobit svoje firme sa 19 lažnih računa navodnog dobavljača Medijana LDS, te da je samim tim izbegao da obračuna, iskaže i plati 3,2 miliona dinara poreza na dobit. Zajedno sa dugom za PDV, Tužilaštvo ga tereti za poresku utaju 6,4 miliona dinara ili oko 54.000 evra. Direktora i vlasnika Tajm partnera Manojla Mandrapu Tužilaštvo tereti da je od 1. maja do 30. septembra 2019. dao lažne podatke, jer je u poslovnim knjigama neosnovano prikazao obaveze od 20,3 miliona dinara prema dobavljaču Medijana LDS grup i tako izbegao plaćanje 3,4 miliona dinara PDV-a. Zaista je neshvatljivo da firma koja je za samo dve godine, zbog povećanog obima posla, broj zaposlenih povećala sa 305 na 417 i čiji su se ukupni prihodi približili granici od milijardu dinara, toliko rizikovala da bi utajila porez manji od 30.000 evra. Tim pre što je i zvanično neto dobit te firme za 2019. bila veća od 100.000 evra, a njen vlasnik je doneo odluku da ona ostane neraspoređena, kao i dobit iz 2018, 2017… I kad već pominjemo iskazanu neto dobit, Mandrapa se sumnjiči da je i on veštački smanjio profit svoje firme za 2019, jer je rashode uvećao za 26,1 milion dinara na osnovu 25 faktura Medijana LDS grupe, koje ničim nisu dokumentovane. U suštini, da je taj novac ostao na računu Tajm partnera, umesto što je bez ikakvog pravnog osnova uplaćen lažnom dobavljaču, dobit Mandrapine firme bila bi veća nego što je zvanično iskazana, a on bi po tom osnovu morao da plati dodatni porez od 3,9 miliona dinara. Zbog toga ga Tužilaštvo tereti za krivično delo utaje poreza od ukupno 7,3 miliona dinara ili 62.000 evra. Slobodanu Zdravkoviću, koga Tužilaštvo sumnjiči da je jedan od dvojice organizatora, na teret se stavlja da kao direktor Emporio tima, firme čiji je i jedini vlasnik, nije prikazao stvarnu dobit za 2019, već je, kao i svi ostali iz ekipe, veštački uvećao rashode za 11,1 milion dinara iako te troškove nije mogao da potkrepi validnom dokumentacijom. I njemu je dobavljač bila Medijana LDS grupa, koja mu je ispostavila devet, po svemu sudeći, fiktivnih računa, a zahvaljujući tome Zdravković je izbegao da plati 1,7 miliona dinara poreza na dobit. Ove činjenice bacaju sasvim novo svetlo na informacije da su Vip sekjuriti i Tisten grupa, po pravilu bile deo uigrane ekipe koja je sklapala brojne poslove sa raznim državnim institucijama. Obezbeđenje sedišta policije nije bio jedini zajednički posao ove dve i firme bivše državne sekretarke MUP-a. BPS i Tisten su 2017. od Uprave za zajedničke poslove republičkih organa dobile posao vredan 41,4 miliona dinara, a iste godine Tisten je u tandemu sa Strabagom sklopio nekoliko ugovora i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje - ukupna vrednost te javne nabavke bila je 3,8 miliona dinara. Firme za koje Tužilaštvo navodi da su pod kontrolom Zdravkovića, zajedno sa još nekim privatnim preduzećima iz iste branše, u martu 2018. ugovorile su posao sa EPS-om od četiri miliona, a nedugo potom još jedan od 6,5 miliona evra. Dva meseca ranije konzorcijum u čijem je sastavu bio i Vip sekjuriti, dobio je i 550.000 evra vredan posao od JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. U novembru 2019. Vip i Tisten angažovalo je i javno preduzeće Infrastruktura železnice Srbije, a vrednost ugovora je bila skoro milion evra. Tisten je sklopio ugovore i sa Poreskom upravom na 580.000 evra, sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje na 550.000 evra… U skoro svakoj od tih ekipa bio je i BPS sekjuriti bivše državne sekretarke u MUP-u. Po sličnom receptu, Zdravkovićev Emporio tim je kao deo konzorcijuma pobedio na čak 22 od 24 tendera za ugradnju LED svetiljki u isto toliko mesta širom Srbije. BIRN je objavio da je vrednost svih tih ugovora oko 50 miliona evra, a poslove su dobijale firme čiji su vlasnici povezani sa ljudima „bliskim vrhovima vlasti Mađarske i Srbije“. Uz to, Emporio tim je u oktobru 2018. angažovan za čišćenje zgrade Uprave za trezor Ministarstva finansija, što je njegovom vlasniku obezbedilo prihod od oko 200.000 evra, a pre toga za oko 280.000 evra bio je angažovan i za čišćenje 14 kancelarija u isto toliko gradova Nacionalne službe za zapošljavanje. Ako Tužilaštvo uspe da dokaže svoje sumnje, ispostaviće se da Zdravkovićeve firme nisu čistile samo službene kancelarije, već su „počistile“ i srpski budžet. I da su, dok su njihovi radnici obezbeđivali državne objekte, vlasnici tih firmi gledali kako da obezbede lične interese, pa i po cenu da državu zakinu za desetine miliona dinara.