Direktna pogodba u inat svim zakonima

Možda je Beograd svet, kako su to tvrdili Miloševićevi protivnici devedesetih. Možda je to i Srbija, kako nas već tri pune godine uveravaju iz jedne ambasade. Možda bi, da nije bilo jednog od nas, ceo taj svet koji i mi jesmo škiljio uz slabašnu i treperavu struju i već u sumrak, ne bi li sačuvao makar malo vida, odlazio na spavanje. Tih, takvih i ko zna kakvih možda može se ređati unedogled, a ono što je izvesno i sigurno može stati u samo jednu reč – Prokop. Izvesnost i sigurnost Prokopa zasnivaju se na jedinstvenoj, neponovljivoj i lako proverljivoj činjenici da se na ovom objektu, a u pitanju je „nova“ glavna železnička stanica u Beogradu, punih 50 godina ne može uraditi ništa što nije skopčano sa kontroverzama, zloupotrebama, korupcijom i prevarama. Dakle, ništa ljudski i pošteno. Kontroverze i podele u javnosti počele su već sa prvim planovima i projektnim rešenjem koje je 1971. usvojio Savet za urbanizam grada Beograda. Konačan projekat usvojen je 1974, a sa izgradnjom se krenulo 1977. Ulazak prvog voza u stanicu planiran za 1. maj 1979. nije se dogodio. Ni tog, ni bilo kog 1. maja u narednih nekoliko decenija. U međuvremenu su radovi prekidani i nastavljani, pa ponovo prekidani, i tako sve do 2014, kada je započeta rekonstrukcija kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd centar – faza I. Ovoj fazi radova, najavljivanoj i kao prvoj etapi realizacije Beograda na vodi, centralnog političkog, poslovnog i marketinškog projekta vladajuće stranke i njenog predsednika, prethodila je javna nabavka koja, u oštroj konkurenciji, po drskosti, stepenu zloupotreba i kršenja zakona i dalje zauzima počasno mesto u analima korupcije u Srbiji. Gde je Prokop 2021? Oni vozovi, najavljivani za 1. maj 1979. sada prolaze kroz stanicu koja nema staničnu zgradu. Kako je opštepoznato da stanica bez stanične zgrade i nije neka stanica, Vlada Republike Srbije je odlučila da pristupi izgradnji ovog objekta. Pristup, kao što se i moglo očekivati imajući u vidu prošlost Prokopa, a još više sadašnjost Vlade, nije mogao biti gori niti udaljeniji od zakona. Dobre poslovne običaje, iz razumljivih razloga, ovde ne treba ni pominjati. Da se bilo šta vezano za izgradnju stanične zgrade na Prokopu dešava javnost je saznala isključivo zahvaljujući potrebi rukovodstva firme Railway City Beograd da se pohvali kako je upravo ovo preduzeće privatni partner državi u gradnji nedostajućih sadržaja na novoj železničkoj stanici. Građane, dakle, nije našla za shodno da o ovom važnom poslu obavesti Vlada, već privatni partner za koga će se, vrlo brzo, ustanoviti da to zapravo i nije. Makar ne u smislu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Šta se, u stvari, dešavalo, i kako se nešto što je trebalo i moralo da bude transparentan postupak za izbor privatnog partnera pretvorilo u klasično bezakonje i direktnu pogodbu, počelo je da se raspliće krajem januara ove godine. U dnevnom listu Politika 21. januara 2021. objavljen je tekst sa naslovom Gradnja stanične zgrade na Prokopu počinje na jesen, u kome su iznete informacije o tome da će radovi na glavnoj prestoničkoj železničkoj stanici Beograd centar početi u toku jeseni ove godine, a da bi prva faza, koja podrazumeva završetak ovog najvažnijeg objekta na Prokopu trebalo da bude završena do kraja 2022. Tu informaciju je za Politiku potvrdila kompanija Railway City Beograd. Ta kompanija osnovana je u aprilu 2019, samo tri meseca pre nego što je Republička direkcija u julu iste godine raspisala javni poziv „potencijalnim partnerima“. Osnivački kapital kompanije je nešto manji od 6.000 dinara ili oko 50 evra, a kao osnovnu delatnost navodi „razradu građevinskih projekata“. NJen direktor je Dejan Dedijer, a prema podacima Agencije za privredne registre, njen vlasnik je istoimena firma Railway sa Kipra, čiji su stvarni vlasnici Branislav Grujić i  Arkadij Zelmanovič Blank sa po 50 odsto udela. Branislav Grujić, poznati srpski privrednik, jedan je od osnivača i kopredsednik kompanije PSP Farman holding, koja je predstavljena kao multinacionalna i multifunkcionalna kompanija za ulaganja u nekretnine. Na zvaničnoj internet prezentaciji PSP Farman holdinga, u poruci predsednika, koju zajednički potpisuju Branislav Grujić i Arkadij Blank, ističe se da taj holding uključuje „nekoliko ruskih i evropskih preduzeća sa svojim jedinstvenim znanjem, iskustvom i reputacijom“, koje od prvog dana žele da budu lider u građevinskim operacijama na tržištu nekretnina. Sve je počelo nekih godinu i po dana ranije, javnim pozivom za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice Beograd centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja, koji je objavila Republička direkcija za imovinu Republike Srbije 16. jula 2019, a rok za podnošenje ponuda bio je 30. avgust iste godine. Sva zainteresovana domaća i strana pravna lica pozvana su da upute pismene ponude za zajedničku izgradnju stanične zgrade železničke stanice Beograd centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja. Prevedeno na lako razumljiv jezik, Republika Srbija će u konkretnom slučaju uložiti zemljište i omogućiti gradnju na već izgrađenim objektima na parcelama u vlasništvu države na lokaciji Prokop u Beogradu, a druga strana – privatni partner će pribaviti svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansiraće izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja na toj lokaciji. Nakon izgradnje, zgrada železničke stanice i pripadajući parking će biti u isključivoj svojini Republike Srbije, dok će privatni partner steći svojinu na objektima komercijalnog sadržaja. Uz to privatni partner će i finansirati kompletan posao. Šta je u ovom poslu po državu loše, pitaće se mnogi. Privatni partner finansira i gradi, a država mu zauzvrat ustupa zemljište na prilično neatraktivnoj lokaciji. Idemo dalje. Za analizu primljenih ponuda, prema odredbama iz javnog poziva, bila je zadužena Mešovita radna grupa, koju je obrazovala Vlada Srbije. Po analizi primljenih ponuda, kako je navedeno u tom pozivu, nadležni organi Republike Srbije će pokrenuti „odgovarajući postupak“ za izbor partnera radi zajedničke izgradnje zgrade železničke stanice, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja. Dakle, postupak za izbor privatnog partnera tek treba da usledi. A hoće li se to dogoditi? Nakon ovako sačinjenog javnog poziva, krajem 2019. u Politici su se pojavili tekstovi o tome da je potencijalni partner državi Srbiji u izgradnji zgrade železničke stanice Beograd centar (Prokop), parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja kompanija Railway City Beograd. Ona je, prema navodima medija, jedina dostavila pismo o zainteresovanosti za taj posao, a Vlada se u oktobru 2019. saglasila da pristupi pregovorima sa njom. Dakle, ništa od „odgovarajućeg postupka“, već direktna pogodba. Ona je, uostalom, uvek odgovarajuća. Svršenom poslu, kaže jedna pravna izreka, mane nema. No, biće da ipak ponekad ima. Na protivzakonitost ovako sklopljenog ugovora, čiji je sadržaj za građane i dalje tajna, ukazale su Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentost Srbija, koje su dan nakon objavljivanja teksta u Politici, 22. januara 2021. obavestile javnost o novim nezakonitostima na Prokopu, a početkom februara Republičkom javnom tužilaštvu uputile Inicijativu za podnošenje tužbe za utvrđenje ništavnosti ovog ugovora. Suština problema na koji su ukazale dve antikorupcijske organizacije je što je za realizaciju ovog projekta, Republička direkcija za imovinu, koja nastupa u ime države, imala dve pravne mogućnosti. Prva je da ga realizuje kroz postupak javno-privatnog partnerstva. Primena ovog zakona podrazumeva jasne i transparentne procedure i odobrenje projekta od strane Komisije za javno privatno partnerstvo. Druga mogućnost podrazumevala je sprovođenje više odvojenih postupaka koji su uređeni zakonima Srbije - jedan za nabavku radova za izgradnju železničke stanice i drugi za prodaju građevinskog zemljišta za izgradnju komercijalnih objekata. Dakle, u oba slučaja se podrazumeva nadmetanje iz kojeg bi kao pobednik izašao onaj ko da najbolju ponudu. Umesto toga, država se opredelila za to da sprovede postupak koji nije uređen nijednim pravnim aktom i koji ne obezbeđuje adekvatan nivo transparentnosti, precizne kriterijume za odabir najpovoljnije ponude i mogućnost zaštite prava zainteresovanih partnera. Postupak koji u srpskom zakonodavstvu jednostavno ne postoji i nije moguć. Prednost ovakvog izbora za one koji su se za njega odlučili je sasvim očigledna. Kršenje zakona, čak i sa njihovog stanovišta, možda i nije najispravnije, ali je sasvim sigurno najprofitabilnije. Uz to, jedino takav pristup omogućava sklapanje ugovora sa pouzdanim partnerom, koji ima razumevanja za koruptivna očekivanja vrha vlasti i spreman je da im bez ustezanja izađe u susret. A ako je to cena za još jednu epizodu u serijalu „Bezakonje na Prokopu: 50 sjajnih godina“, ona zaista nije visoka.Isti čovek zastupao i Železnice Srbije, naručioca posla i konzorcijum koji je dobio posao za prvu fazu Prokopa Kad država časti sa šest miliona evra U prvoj polovini 2014. javno preduzeće Železnice Srbije a.d. sprovelo je postupak javne nabavke radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd centar – faza I, u javnosti poznatijoj kao Prokop. Rešenjem Uprave za javne nabavke broj 119–01–20/13– 01 od 14. juna 2013. za građanskog nadzornika u ovom postupku imenovan je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja. Pre ovog postupka javne nabavke i u toku njegove realizacije, od tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića, u više navrata se moglo čuti da je Prokop „prva faza realizacije projekta Beograd na vodi“. Ukupna procenjena vrednost nabavke iznosila je tri milijarde dinara, što je u odnosu na procenjenu vrednost iz Plana nabavki (20,25 miliona evra), prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja Odluke, bilo više za 5.924.767,17 evra, odnosno za 29,25 odsto. Naručilac je za navedeni iznos uvećao procenjenu vrednost javne nabavke bez promene plana nabavki i finansijskog plana, što je bilo u suprotnosti sa članom 51. stav 4. i 5. Zakona o javnim nabavkama Na pitanje građanskog nadzornika kako je došlo do promene procenjene vrednosti javne nabavke bez promene plana nabavki i finansijskog plana, usledilo je nekoliko kontradiktornih odgovora članova Komisije za javnu nabavku, na osnovu kojih se nije moglo nedvosmisleno zaključiti zbog čega se ova promena dogodila. Objašnjenja su se kretala od toga da je Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj zahtevao da se prilikom uzimanja kredita na osnovni iznos doda još 10 odsto zbog mogućih pomeranja cena na tržištu (podsećamo da je procenjena vrednost uvećana za čak 29,25 odsto), preko toga da je iznos od 26 miliona evra ekvivalentan iznosu od 10 miliona kuvajtskih dinara (ovo implicira da se krediti mogu podizati samo u okruglim iznosima, što je vrlo zanimljivo, kreativno i naravno, netačno obrazloženje), do objašnjenja da je u pitanju politička odluka i da odgovor treba tražiti ne od njih, članova Komisije, „već od direktora preduzeća, a najbolje od političara“?! Pored protivzakonitog uvećanja procenjene vrednosti, ovu javnu nabavku je obeležio i očigledan nedostatak konkurencije. Za javnu nabavku vrednu 26 miliona evra dostavljena je praktično jedna ponuda, s obzirom na to da se ponude ponuđača Sitimont d.o.o. Zemun i grupe ponuđača Bauwesen d.o.o. Lazarevac, koje su ocenjene kao neprihvatljive, suštinski nisu ni mogle smatrati ponudama, zbog toga što uz njih nisu dostavljeni svi prilozi i obrasci definisani konkursnom dokumentacijom. Odluka naručioca da se nabavka ne oblikuje po partijama, odigrala je presudnu ulogu u ograničavanju konkurencije u predmetnom postupku javne nabavke. Da je nabavka sprovedena na način kako je bilo predviđeno prethodnim obaveštenjem, daleko veći broj ponuđača bi mogao da ispuni uslove za učešće u nadgledanom postupku javne nabavke, što bi, izvesno je, obezbedilo i veću konkurenciju. U kontekstu konkurencije bila je upadljiva i zanimljiva „samouverenost“ grupe ponuđača okupljene oko firme Energoprojekt oprema a. d., čija je pobednička ponuda iznosila 25.773.840,76 EUR bez PDV-a, što je za svega za 0,87 odsto manje od procenjene vrednosti javne nabavke! U oštroj konkurenciji, verovatno najozbiljniji problem predstavljala je činjenica da je ugovor dodeljen uz grubo kršenje antikorupcijskih odredbi Zakona o javnim nabavkama. Konkretno, utvrđeno je da se osoba koja je u svojstu direktora Sektora za elektrotehničke poslove u Železnicama Srbije a. d. učestvovala u pripremi i verifikaciji glavnog projekta koji je sastavni deo konkursne dokumentacije, pojavila na otvaranju ponuda kao predstavnik AŽD Praha d.o.o, člana grupe ponuđača Energoprojekt oprema, dakle pobedničkog konzorcijuma. Okolnost da se ista osoba u toku istog postupka javne nabavke pojavila i na strani naručioca i na strani ponuđača nije nimalo smetala Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je donela skandaloznu odluku kojom je odbila Zahtev za zaštitu prava koji je podneo građanski nadzornik. Nakon ovakve odluke, građanski nadzornik je pokrenuo postupak pred Upravnim sudom koji je u više navrata donosio presude kojima je Republičkoj komisiji nalagao da svoja rešenja usaglasi sa zakonom i sudskim odlukama, što se nije dogodilo. Zanimljivo je da postupak pred Upravnim sudom ovim povodom i dalje traje, iako je prošlo gotovo pet godina od okončanja radova. U izveštaju koji je podneo Odboru za finansije Skupštine Srbije, građanski nadzornik je ukazao na sve nezakonitosti i probleme u realizaciji postupka javne nabavke, a nadležne institucije i javnost upozorio na neophodnost praćenja realizacije radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici Beograd centar - faza I sa najvećom mogućom pažnjom.