Разлике којих нема
Један читалац Курира послао ми је исечак из тог листа (број од 4. фебруара) с текстом под насловом Бизарна прича о девојчици из Србије која зна хрватски. Ту сазнајемо да је на Хрватској радио-телевизији „с невероватним дивљењем испричана прича о ученици Теи Лончар (17)“, чија је породица „прво живела у Хрватској, након чега се преселила у Крушевац, а пре три године вратили су се у Хрватску“. Најбоља ученица у школи, учествовала је и „на жупанијском такмичењу из хрватског језика“, где је постигла такав успех да њена наставница и разредни старешина каже: „То је фасцинантно како је она успјела савладати хрватски.“ Ову вест ХРТ-а комичар Иван Ивановић је коментарисао у емисији 4 и по мушкарца, седмог фебруара на Новој С, приметивши узгред да девојчица с породицом није ишла у Крушевац ради туризма, него да је својевремено, као и многи други Срби, морала да бежи из Хрватске.
Курир је, иначе, замолио за изјаву Владу Ђукановића (не онога из владајуће странке, него лингвисту), који је рекао: „Тужно је, није смешно, а свакодневно ширење оваквих бесмислица не доприноси томе да се ишта промени у правцу смисленог.“
С оваквим мишљењем колеге Ђукановића потпуно се слажем, с тим што мислим да је хрватски став истовремено тужан и смешан. Класификацију која је важила у доба Југославије (и била опште прихваћена у светској лингвистици), по којој је српскохрватски један језик са две варијанте, Хрвати нису нипошто хтели да признају, и зато им је и данас важно да што више нагласе разлике. Немогуће је да Србин разуме хрватски, или обрнуто, јер су то, кај не, два сасма различита језика.
Ако не верујете, ево вам један пример. Први члан хрватског устава гласи: „Republika Hrvatska jedinstvena je i nedjeljiva demokratska i socijalna država. U Republici Hrvatskoj vlast proizlazi iz naroda i pripada narodu kao zajednici slobodnih i ravnopravnih državljana. Narod ostvaruje vlast izborom svojih predstavnika i neposrednim odlučivanjem.“ Шта нисте разумели? Ако то преведете на српски, где су разлике? Једино у томе што код нас латиница није једино писмо (али је користимо и више него што треба) и што обично кажемо „недељив“ (али и ијекавски облик недјељив подједнако спада у српски стандард).
Иван Клајн
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Драган Марковић Палма
лидер Јединствене Србије
Уколико у року од пет дана премијер Кривокапић и црногорска влада не врате српског амбасадора у Подгорицу, ја ћу у Скупштини Србије позвати све грађане Србије да не иду на море у Црну Гору.
Прочитајте све мисли  |
|
|
