Skinite oznaku tajnosti i sve će vam biti jasno

Nakon intervjua koji je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić dao NIN-u 28. februara 2019, ni dve godine nisu bile potrebne da Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu izda zahtev „za prikupljanje potrebnih obaveštenja“ Službi za borbu protiv organizovanog kriminala u vezi sa nekoliko tvrdnji koje je tom prilikom izrekao dr Panić. Deo koji ih je posebno zainteresovao, uz njegove navode da Zakon o transplantaciji organa nije dobar (u međuvremenu je povučen u tom obliku, tako da priča više nije aktuelna) i da postoji bojazan da se u Srbiji preprodaje krv dobrovoljnih davalaca, bio je sledeći: „Da li treba da kažem da većinu aparata za anesteziju u Srbiji kontroliše firma sa sedištem u Surčinu? Da akt o proceni rizika na radnom mestu radi firma iz Pančeva? I da ih zovu ’ministarskim firmama’? Dakle, kada bi bilo koji ozbiljan inspektor ili tužilac ušao u zdravstvene ustanove, nisam siguran koliko bi nam trebalo vremena da pročitamo šta su sve otkrili, koliko je situacija loša.“ Pa, nisu baš ušli u zdravstvene institucije, ali su 27. novembra 2020. u prostorijama Uprave kriminalističke policije prvi put „u svojstvu građanina“ uzeli iskaz od dr Panića, a sve je okončano 21. januara 2021, kada im je Panić samoinicijativno dostavio saznanja do kojih je u međuvremenu došao. „Dva meseca je trajao moj kontakt sa njima, dva puta sam bio na davanju iskaza i smatram da su bili veoma profesionalni, ljubazni i da su sve radili po zakonu. I mislim da su bili iznenađeni dužinom mog iskaza jer sam, kada sam već dobio priliku, ispričao sve što znam. Takođe su me sačekali dok nisam prikupio celokupnu dokumentaciju, jer je intervju bio skoro dve godine ranije. Treći put sam otišao samoinicijativno sa ciljem da istina o postupanju nadležnih tokom pandemije dopre do građana. Imao sam te podatke, a svi inspektori sa kojima sam se susreo ulivali su mi poverenje, mada sam bio skeptičan kada sam dobio poziv. Prvo sam mislio da možda neko želi nešto da mi namesti, da postoji raskol unutar vladajuće koalicije ili samog SNS-a, a onda sam pomislio da ipak postoji mogućnost da u tužilaštvu ima neko ko zbilja želi da radi svoj posao. Samo ono što sam izneo u intervjuu bi moralo da napuni ceo jedan zatvor. Odlučio sam da tome pristupim kao prilici da se uvede red u to kako lečimo pacijente, a i zakon je jasan - kad god posedujemo podatke koji mogu da ugroze život i zdravlje građana ili neko opšte dobro, dužni smo da to dostavimo nadležnim organima. Dajući im nove dokaze, delom u šali a delom i što to zbilja mislim, rekao sam - da me ne biste sledeći put zvali posle intervjua u NIN-u, bolje da vam odmah dam. Tada mi je jasno predočeno da od toga neće biti ništa ukoliko tužilaštvo ne bude pokrenulo dalju istragu“, kaže Panić. Nažalost, ni mesec dana nakon poslednjeg kontakta tužilaštvo se nije oglasilo. Gostujući na televiziji N1 11. februara Panić je najavio da će uskoro biti ekskluzivnih informacija povodom dokaza koje je dostavio bezbednosnim službama, i tom prilikom istakao: „U Sindikatu lekara i farmaceuta trenutno pokušavamo da istina koju znamo sa terena dopre do građana, a to radimo vrlo zvaničnim putevima, preko službi koje se bave bezbednošću i prikupljanjem takvih informacija, a nadam se da će javno tužilaštvo reagovati, ako ne, naći ćemo način da izvršimo pritisak, građani su oni koji se pitaju u Srbiji.“ S obzirom na to da ekskluzivna informacija nije stigla od tužilaštva, a da se niko od nadležnih organa nije ni osvrnuo na najavu da postoje dokazi o malverzacijama tokom postupanja države u vreme pandemije, i ovoga puta će, baš kao i u pomenutom intervjuu, biti prezentovani u NIN-u. Konkretno, Panić je službi za organizovani kriminal predao potvrde o smrti i otpusne liste 150 građana preminulih od kovida-19 (do kojih je došao preko informacionog sistema Opšte bolnice Studenica u Kraljevu) u periodu od početka novembra do kraja decembra prošle godine, iako je po podacima Zavoda za javno zdravlje Kraljevo u tom periodu preminulo 93 pacijenata, čime je dokazao da je i u trećem talasu nastavljeno sa manipulacijama u vezi sa brojem umrlih. U dopisu upućenom UKP-SBPOK se između ostalog navodi i zbog čega je to bitno: „Propisivanje epidemioloških mera koje se sprovodi od strane države, a u cilju sprečavanja širenja epidemije i zaštite stanovništva, direktno je zavisno od broja novoobolelih (a broj preminulih je najsigurniji kriterijum jer neki novooboleli nisu otkriveni iz raznih razloga). Ako lekari u Kriznom štabu dobijaju pogrešne podatke o broju novoobolelih, mere koje predlažu će biti pogrešne.“ A kada su odstupanja baš velika, to i te kako može biti ozbiljno:„Radi se o razlici koja je bitna, na okvirno javljenih 100 preminulih realni zbir je za 60 veći, što je i 60 odsto više.“ Iako je Službi za organizovani kriminal predao 160 potvrda o smrti (svu dokumentaciju je takođe predao i NIN-u), naknadno je ustanovljeno da se radi o 150 lica jer su neke potvrde bile duplirane. „Na uvid smo dobili potvrde o smrti i otpusne liste pacijenata koji su preminuli, što i piše u dokumentaciji, ali nema potvrde o smrti. Ta dokumentacija nije baš najurednije vođena, što se i može razumeti – veliki su bili pritisci i više smo se bavili pacijentima nego papirologijom, ali i uz takvu dokumentaciju ne postoji dilema – to su pacijenti koji su ležali u kovid-jedinici u Kraljevu i koji su preminuli tu ili u Merkuru u Vrnjačkoj Banji, mada je predviđeno da tamo idu samo lakši pacijenti. Tu nisu oni koji su umrli na ostalim odeljenjima sa potvrđenim kovidom i nisu pacijenti koji su umrli kod kuće ili pacijenti koje je zbrinjavala hitna, ako bismo i do njihovih imena uspeli da dođemo taj broj bi bio mnogo veći. Dakle, moji podaci su ono minimalno koliko je ’sasečeno’ i to ne može nikako da se pobije. Dugo sam razmišljao da li da izađem u javnost sa tim jer su mi u kriminalističkoj policiji rekli da će me obavestiti kada dokazi budu prosleđeni tužilaštvu, ali su se mnogo puta ogradili – oni ne znaju da li će tužilac da pokrene postupak ili ne. Međutim, niko ne reaguje, a već 10 meseci pričamo o lažiranju podataka, i nikom ništa. Pritom čak ni moji podaci nisu potrebni tužilaštvu da bi radilo svoj posao. Potvrde o smrti koje sam prikupio su dokument bez koga ne možete da sahranite pokojnika, on postoji u elektronskoj dokumentaciji, mi ga izdajemo u tri primerka i on stiže i do zdravstvenog i do državnog sistema. Dakle, sistem poseduje potvrdu za svakog preminulog od kovida, nalazi se na tri i više mesta i državno javno tužilaštvo uvek može da dođe do podatka koliko je to zbilja ljudi preminulo od kovida i da uporedi sa ciframa koje se objavljuju zvanično“, kaže Panić. Ipak je u materijalu koji je dostavio nadležnim službama podsetio i na sve izvore iz kojih mogu da se informišu – počevši od baze koju je objavio BIRN iz koje je jasno da se izvorni podaci o broju umrlih ne podudaraju sa onima koji su objavljeni na konferencijama za štampu (u to vreme ih je još bilo), preko istraživanja NIN-a u kom su poređeni podaci o broju umrlih dobijeni od instituta i lokalnih zavoda za javno zdravlje iz kojih se vidi da je broj preminulih bio skoro duplo veći od onog koji je objavljivao Batut, do dokumentacije o kojoj je govorio prof. Zoran Radovanović a koja se odnosi na skrivanje broja preminulih u Nišu. „Ovo je bitno jer se vidi na kojim se sve nivoima krešu podaci. NIN je presreo podatke iz lokalnih zavoda i dokazao da se oni drastično smanjuju u Batutu, a naša dokumentacija dokazuje da je to već drugo ’sečenje’ jer se prvo obavlja još na nivou od zdravstvene ustanove do lokalnog zavoda. U samoj zdravstvenoj ustanovi je nemoguće sakriti podatke, može da se napiše, recimo, da je smrt nastupila usled nekovid pneumonije, ali ne i da neko nije umro. I to se radi, stalno se umanjuje istina – i u ovim umrlicama koje sam vam dao videćete da je kovid uglavnom sporedna dijagnoza, što ne znači ništa: kada imate pacijenta sa kovidom, pa makar i da je u terminalno-malignom stanju, taj pacijent ima prava na mesec ili dva meseca života i kada umre, umro je od kovida. Ali prikrivanje broja umrlih se radi na nivou Zavoda, a siguran sam da niko od zaposlenih u Zavodu to ne bi smeo da uradi ukoliko naređenje nije stiglo sa vrha. Baš kao što ni u Batutu ne bi smeo da naređenje nije došlo od ministra ili vlade“, kaže Panić. Na otpusnim listama preminulih pacijenata može se videti još nešto što bi tužilaštvu moralo da bude zanimljivo iako dr Panić u svom iskazu nije skrenuo pažnju na to – činjenica da ni na jednoj nije potpisan ordinirajući lekar iako je to zakonska obaveza. U pokušaju da se na svaki način prikrije istina o pravim razmerama epidemije i načinu na koji je vođena, takve otpusne liste su u mnogim bolnicama počele da se izdaju sa potpisom „kovid tim“. Ukoliko bi neko zbog toga želeo da tuži ne bi imao koga da tuži – nema ni potpisa ni pečata lekara, a sam „kovid tim“ ne znači ništa. Informacija „više“ očigledno nije zainteresovala tužilaštvo, što se donekle i može razumeti – nisu je ni tražili. Ali su baš oni inicirali istragu povodom načina na koji se sprovodi Akt procene rizika na radnom mestu, ali i činjenice da su u Kraljevu anesteziolozi godinama morali da rade na neservisiranim aparatima. I dokazi koje su dobili, a koje takođe poseduje NIN, nisu nimalo naivni, ni takvi da bi smeli da se zanemare u trenutku kada je zdravstveni sistem pred pucanjem a život medicinskih radnika više nego ugrožen. Akt procene rizika na radnom mestu je obavezan za sve firme i institucije i svojevremeno ga je obavljao Institut za medicinu rada. A onda ga dugo niko nije radio, sve dok 2015. inspekcija rada nije počela sa kažnjavanjem. Tada je taj posao počela da obavlja firma „Sfinga“ iz Pančeva koja je registrovana za obezbeđivanje objekata i koja ima jednog zaposlenog koji je inženjer metalurgije. Prema podacima do kojih je došao Sindikat lekara i farmaceuta, on je završio kurs koji organizuje Ministarstvo rada, što je za zaposlene u zdravstvu više nego sporno – da bi se radila procena u zdravstvu mora da se ima znanje o visoko sofisticiranim aparatima (respiratori, magnetne rezonance, skeneri), potrebne su opsežne fizičke, hemijske i biološke istrage i neophodno je raditi procenu bar dva puta godišnje, pod različitim uslovima – leti i zimi. „Mi u Kraljevu imamo aparat za spaljivanje medicinskog otpada i svakako je potrebno veliko znanje da bi se uradila procena njegovog rizika. To ne može da uradi neko ko nakon dvodnevnog kursa prošeta bolnicom, porazgovara sa zaposlenima i bar se ogradi – naloži da poslodavac u narednih 120 dana uradi ispitivanje okoline. Mi smo jedina bolnica koja je uspela da nakon desetomesečnog spora sruši tako donet akt, ali mnoge nisu. Ta procena je u Institutu za transfuziju u Beogradu rađena tako što su došli, pogasili sve aparate i centrifuge i tada izmerili buku, a zaposleni nisu mogli da urade ništa jer imaju malu sindikalnu organizaciju koja nema reprezentativnost. A svrha takvog akta je da se uradi procena po kojoj više neće biti potrebno skraćeno radno vreme zbog uslova rada i da svi rade 40 sati nedeljno, da bi se prikrio nedostatak medicinskih radnika. Recimo, ako se ukine skraćeno radno vreme celom operativnom bloku, koje je 36 sati, oni na mesečnom nivou štede 18 i po sati po radniku. Kada to pomnožite sa 12 meseci, onda dobijate broj lekara i medicinskih sestara koji nama nedostaje“, kaže Panić. A dobija se još nešto na šta je takođe upozorio istražne organe – obaveza da se radi na neispravnim aparatima iako oni direktno mogu da ugroze život pacijenata. Još pre tri godine je 18 anesteziologa iz Kragujevca upozorilo nadležne institucije da rade na respiratorima i aparatima za anesteziju koji nisu adekvatno održavani i koji predstavljaju rizik. Ministarstvo je tada tražilo od Dregera, koji je jedini ovlašćeni serviser za Dregerove aparate, da dostavi potvrdu o ispravnosti, ali ona nije stigla uz obrazloženje da oni šest godina nisu bili servisirani. „Uspeli smo da se izborimo da se aparati isključe i servisiraju. Pošto Ministarstvo zdravlja i rada nije uradilo Akt procene rizika, mi smo se pozvali na uputstvo za upotrebu i sada Dreger radi servis i izdaje te kružne nalepnice koje su garancija da je respirator ispravan. Nažalost, aparati za anesteziju i dalje nemaju potvrdu, dolaze neki serviseri, ne znamo ni odakle, prema mojim saznanjima radi se o firmi Medisal iz Surčina sa nekoliko radnika koji ne znaju kako se takvi aparati održavaju. To su biomedicinski aparati koji su pod serijskim brojem zavedeni u Batutu i njima ne sme da priđe niko ko nije ovlašćeno lice i ko nema sertifikat da je obučen da njime rukuje. Zamislite aparat koji odraslom čoveku uduvava od 600 do 800 mililitara vazduha 12 puta u toku minuta (tu je dozvoljena greška 50 ml, preko toga ne sme) i to radite sa aparatom koji nije servisiran i koji može da izazove trajnu traumu pluća. A uz to smo tokom epidemije dobili dosta kineskih aparata na kojima nema nalepnice, niti sam video ateste o bezbednoj upotrebi i ispravnosti. Predsednik je rekao - šta vas briga gde sam ih i kako nabavio i koliko platio. I zaista me ne zanima koliko ih je platio, ali me i te kako zanima od koga ih je nabavio, ko garantuje njihovu ispravnost i ko je serviser. Kod nas ne možete da vozite auto ako nemate tehnički pregled, a mi moramo da koristimo aparat od koga zavisi život nekog drugog i da pri tom nemamo „tehnički pregled“ za njega. A to je širom Srbije sada situacija“, kaže Panić. U iskazu datom nadležnim organima to je precizirano – 80 odsto aparata širom Srbije nema potvrdu o funkcionalnoj ispravnosti i bezbednoj upotrebi. Prilikom narednog davanja iskaza Panić je ovaj podatak dopunio i saznanjima do kojih je u međuvremenu došao – u kovid-bolnici u Batajnici su u rad pušteni ruski respiratori koji su u Rusiji povučeni iz upotrebe nakon više nesrećnih slučajeva sa smrtnim ishodom. Ne prejudicirajući da li jesu ili nisu identični aparati, predložio je da se skine oznaka tajnosti sa svih nabavki urađenih tokom epidemije da bi se bar znalo na čemu se i pod kojim rizikom radi. E to je već problem, čak i da postoji u tužilaštvu neko ko zbilja želi da radi svoj posao, teško da bi na tom poslu ostao do kraja nedelje ukoliko bi zatražio skidanje oznake tajnosti sa svega što bi otkrilo tokove novca u doba epidemije.