Ko u Srbiji ne uzme člansku može samo da kupi kartu u jednom pravcu

Kada ga pitate: „Kako ti kolega student Aleksandar Vučić“, Nikola Arsenić, student Pravnog fakulteta koji je prošle nedelje održao čas ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, kaže: „Ah, da, jeste moj kolega, student“. Očekuje li ga onda na sledećem studentskom protestu? Uz smeh dodaje: „Ne znam, ako će da protestuje protiv sebe, vrlo rado bih ga pozvao. Svi studenti su dobrodošli, ne pravim razliku“. Ipak misli da je to loš marketinški potez ili predsednik misli da godinama postaje sve mlađi. Ne zna koji bi roditelj poslao dete na taj trening, kaže Nikola Arsenić. Šta je za vas predsednik student? Loš vic u trenutku kada 30.000 studenata beži glavom bez obzira iz zemlje jer su ih tukli kada su iskazali bes zbog isterivanja iz studentskih domova usred epidemije. Jer su ih po stepeništu ispred Skupštine nalazili krvave, zbog principa na koji su sveli živote naših roditelja, na čistu borbu za egzistenciju. I dolazi on, sjajan student koji bi imao prosek 10,0 ali nije stigao da ode na praktičnu nastavu. Taj student predsednik pljuje u lice celom narodu. Pre dve godine on radi 25 sati dnevno, a sad stiže i da studira. Da li profesor može da obori predsednika na ispitu? Da li bi se zalagao za 30 odsto niže školarine? Trebalo bi da zauzme stav po studentskim pitanjima, a jedini stav koji je taj student zauzeo je isterivanje studenata iz studentskih domova u jeku pandemije. Zbog čega vas je ministar Lončar optužio da širite laži? Zato što sam mu rekao da Srbija ne liči na zemlju nego na biletarnicu, da policija premlaćuje, hapsi i šikanira studente zbog kritičkog stava, da su oterali tako studente, da njih 30.000 od ukupno oko 50.000 koliko godišnje napusti Srbiju su studenti. Da se ovde, u toj Srbiji biletarnici, prodaju putne i članske karte. Ako nećeš člansku kartu vladajuće partije, po završetku studija moraš da kupiš putnu jer niko nema priliku da se sa diplomom normalno zaposli. Negativna selekcija, članske karte u prvi plan izbacuju podobne. Ne vlada zakon kvaliteta, pozitivne selekcije - naprotiv, kvalitetne drže na dnu. Zato u toj biletarnici, zvanoj Srbija, ko ne želi člansku kartu, već kičmu, uzima putnu. Gde ćete iz Srbije - biletarnice? Ja ostajem u Srbiji. Ali velika većina mladih - na Zapad. Tamo važe pozitivna selekcija, utemeljen put, programirana budućnost. Mi smo prosečna srpska porodica, moja sestra je otišla. Moji drugari iz odeljenja iz srednje škole negde su na Zapadu. Roditelji podižu kredit da omoguće studentu odlazak. Tim kreditom dodatno se zadužuju, jer već imaju kredite pomoću kojih preživljavaju. Vi ste generacija čiji roditelji su podizali kredite da vam kupe patike? Ta generacija sada odlazi? Mi smo ta generacija čiji su roditelji podizali kredit da bi nam kupili patike. Naši roditelji razočarani su što nisu uspeli da se izbore da možemo lagodno da biramo hoćemo li da idemo ili ne, da naš kriterijum za odlazak nije borba za egzistenciju, već želja za dodatnim obrazovanjem. Deca ste roditelja koji su demonstrirali 90-ih protiv Miloševićevog režima, dočekali 5. oktobar, verujući da će stvoriti miran, normalan evropski život? Mi smo ta deca, i to su ti naši roditelji koji su polagali velike nade u tu neku revoluciju, pitanje je da li se i desila. Zbog tog razočaranja poseduju veliku dozu skepticizma i straha. Optužuju nas da smo apolitični, apatični, indolentni, da se bavimo time da li ćemo moći naredne godine da upišemo fakultet, ako nisi na budžetu kako da izneseš školarinu, da li imaš dovoljan broj rokova za polaganje ispita... Istina je da smo u junu skretali pažnju da se obolelim kolegama omogući dodatni rok. Dobili smo odgovor predsednika koji je usred korone dao nalog da se studentski domovi isprazne. Hiljade studenata je izašlo na ulice. U tom trenutku, Harvard sa najskupljom školarinom, ostavio je 25 odsto besplatnih mesta u kampusu za studente koji nemaju uslove da studiraju iz svojih kuća. Imali smo studente koji su izašli na proteste sa 1.000 dinara u džepu, koliko im je ostalo do kraja meseca. U tom trenutku je na fakultetima bio ispitni rok, iako je pandemija. Serija protesta, na koje su studenti takođe izašli u ogromnom broju usledila je nakon toga, bila je to pobuna protiv sistema. Veliki broj studenata je isprebijan i uhapšen. Predstavnici vlasti rekli su da to nisu studenti, već huligani? Jesi li bio među njima? Bio sam među studentima koje je vlast nazivala huliganima, rušilačkom ruljom, izraziću se oštrije, izvinite ali citiram, stokom koja narušava ustavno-pravni poredak. Nazivali su najbolje studente prestižnih stranih fakulteta stranim plaćenicima. Kolega sa francuskog fakulteta je uhapšen i proglašen izdajnikom. Bogdan Raonić, stipendista francuskog Ministarstva odbrane, čuvene Politehničke škole u Parizu, najbolji u generacijama? Znam momka. Nazvali su ga kriminalcem i stavili u ćeliju. Tukli su vas policija, navijači, među njima i grupa Belivuka? Pitanje je da li je policija tukla nas studente ili oni koji nisu imali legitimaciju, a činili su to po komandi policije. Studentima su bukvalno gazili glave ti ljudi u civilu bez legitimacije. Ovde se odnos vlasti, koju građani plaćaju, i samih građana zasniva na podsticanju ljudi da ćute i bespogovorno slušaju. Ko progovori i skrene pažnju na neku problematiku dovodi sebe u opasnost. Bogdan Raonić odličan je primer momka koga bi trebalo da motivišemo da se po završetku studija vrati i znanje koje poseduje, kao retko ko i tamo a kamoli ovde, primeni u Srbiji. Nisam siguran da će nakon svega imati želju da se vrati. Ovde su ga strpali u ćeliju a tamo ga profesori uvažavaju, kao i francuska vlada, zbog talenta kakav se generacijama nije iskazao. Nostalgiju leči plazmom koju kupuje u jednom kvartu Pariza? Uhapšen je i držan u ćeliji posle protesta u Kragujevcu, da, tako su ga pozvali da se vrati. Za razliku od Srbije, milion i po Rumuna iz dijaspore došlo je u Bukurešt na poslednje demonstracije da podrže tužiteljku Koveši. Stotine moćnika i funkcionera su završili u zatvoru, ne demonstranti? U Rumuniji ne ignorišu zahteve demonstranata zbog istorijskih okolnosti oko porodice Čaušesku. Sa narodom na ulici od tada se u Rumuniji niko ne igra. Kod nas režim uživa sve privilegije, donosi odluke bez odgovornosti. Vlast je verovatno poslala Belivukovu ekipu na proteste i vrlo verovatno oni su tukli nas studente, između ostalih. Ovde ministri, kao ministar građevine, kočijaški psuju podređene? Je li to razlog za smenu vlasti? Svakog dana ovde postoji bar jedan uslov za ostavke. Ministar Tomislav Momirović morao je biti smenjen odmah. Ali vlast i oni koji donose odluke ovde gledaju u vođu. On ponašanjem motiviše druge da se isto ponašaju. Setite se Bratislava Gašića. U bilo kojoj drugoj zemlji nikada više ne bi bio nosilac bilo koje javne funkcije. Kako se obraća predsednik Republike novinarima, neistomišljenicima? On usađuje model kulture govora i ponašanja. Premijerka zato nije smenila, već pohvalila ministra, rekavši da on tako pokazuje ogromnu želju da se radovi završe. Emociju? Tako je, želeći da prikaže to istrajnošću. Pa to je bio samo performans ministra, sam ga je i snimao, namenjen je predsedniku, vođi. Je li ovo poludela neka zemlja naroda koji održava prostake na vlasti, koji ih čak i psuju, pravdajući se izvršenjem ciljeva? Mi smo u robovlasništvu? Može neko da pomisli da je ovo ludačka vlast koja nema pojma ni o čemu, koja ne čita zakone i stoga ih se ne pridržava, koja ne zna šta je pristojno, obavezujuće ponašanje. Da, odnose se prema ljudima kao prema modernim robovima, ali plašim se, oni vrlo dobro znaju da krše Ustav i zakone. I znaju oni koje su granice zakona, i da, znaju da se ponašaju prema ljudima kao prema robovima, i da, misle da je to poželjno ponašanje koje se preslikava od vođe. To je sistem koji funkcioniše i oni to vide. I vode se devizom, ajde onda tim ljudima da ubijemo svako dostojanstvo, svaku mogućnost da se osećaju kao ljudi zagarantovanih prava. U Srbiji je oko 350.000 ljudi na minimalcu, dve do tri osobe izdržavane su na jednoj plati, to je 700.000 ljudi na ivici egzistencije. Žive od 32.000 dinara. S tim ne mogu da funkcionišu a kamoli da misle o svojim zagarantovanim pravima. Srbija dostojna 21. veka? Srbija nedostojna 21. veka, ali postoji tračak nade koji kaže da je moguće da se svi ti ljudi podignu. Odbranjeni su Studentska poliklinika, Prirodnjački muzej, započete su inicijative u odbranu parkova, reka… Organizacija Kreni–Promeni je uspela da se novac od proslava Nove godine zahvaljujući peticiji više od 100.000 građana, preusmeri za lečenje dece. Oko 11 gradova je to poslušalo. U Srbiji su ljudi kao statistička greška, ali znamo kako sistem funkcioniše. Ako istraživanje javnog mnjenja kaže da će određena inicijativa da ugrozi nečiji mandat, dolazi do usvajanja inicijative. Svakom čoveku moramo da ukažemo da ima moć ako drugi građani stanu uz njega. Ministar Lončar kaže da su studenti tretirani kao blago? Srđan Marković, student, takođe je pretučen, nađen je na stepenicama Narodne skupštine i ta slika je obišla svet, objavio je Rojters. Vuk Orović, student Pravnog fakulteta je uhapšen i direktor policije na javnom servisu crtao mu je metu ističući da je izdajnik. Čini se da je obrnuto. Ovde se kriminal posmatra kao blago, budućnost i motor društva a ne studenti. Osnovni motor društva u Nemačkoj je njihova mladost, obrazovni sistem koji daje priliku mladom čoveku i nakon studija. Prilika koja se daje obrazovanju i mladom čoveku u Nemačkoj kod nas se daje kriminalu. To je ključna razlika. Predsednici u Finskoj, Danskoj voze bicikl, bahatost je nezamisliva? Ta kultura se automatski usađuje mladom čoveku da sutra zbog funkcije na kojoj mu se nalaze roditelji neće proći nekažnjeno ako se zaleće na nevine ljude automobilom u Nišu. Biti funkcioner za njih je čast, a ne prilika, kao u Srbiji, da upravljaš sa sedam miliona ljudskih života bez ikakve odgovornosti. Studenti nemaju iskustva, imaju znanja, ali ne u meri potrebnoj da ruše vlast. Studenti mogu biti podsticaj ljudima da krenu napred. Ovo je demokratska zemlja, ako želite smenu vlasti imate na to ustavno pravo, ali na izborima. Zašto vas nazivaju rušilačkom silom huligana koja podriva Ustav? Ne postoji mogućnost da se na izborima promeni vlast. Kada vidiš te crne džipove kojima upravljaju kriminalci koje sada predstavljaju kao najmračnije umove, pomisliš li kako je moguće da su nam takvu Srbiju ostavili stariji? Nemam pravo da prstom pokazujem na starije generacije. Jer 5. oktobar se dogodio, ali da li je od mog oca koji živi u Valjevu od prosečne plate zavisilo posle tog 5. oktobra kuda će zemlja da ide narednih 20 godina? Mislim da ne. Nije u redu da vaša generacija upire prstom u našu, niti naša u vas, da optužujemo jedni druge da smo spustili glavu, da smo apatični… Jedni druge da podržimo i donesemo ono što Srbija nikada kroz istoriju istinski nije osetila - demokratiju.