Janjičar iz BIA

Sadašnji visoki rukovodilac u BIA Goran Colić, načelnik Pete kontraobaveštajne uprave, izabran je decembra 2014. kao predstavnik navijača u Skupštinu FK Partizan i to kada je navijače predvodila grupa na čelu sa sada pokojnim Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi i Veljkom Belivukom - Veljom Nevoljom. Colić je bio u Petoj upravi, ali ne na rukovodećem mestu, kada je ispred navijača na predlog tadašnjeg i sadašnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića izabran u Skupštinu „crno-belih“. U Partizanu je bio na funkciji do kraja 2016. Osim Colića, ispred navijača tada je takođe na predlog Nedića izabran i Nenad Vučković, koji je u tom trenutku bio u Specijalnoj brigadi Vojske Srbije. Vučković, koji je od juna 2016. do danas rukovodilac u Žandarmeriji, tada je zajedno sa Stankovićem i Belivukom preuzeo tribinu i predvodio navijanje. Jasno je da je preko Nedića, Colića, Vučkovića ova vlast ne samo imala oči i uši na tribinama i da je od početka znala šta se dešava, već je sve i kontrolisala. To se vidi i tako što su Janjičari sprečavali druge navijače da viču protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića. O povezanosti Nedića sa grupom Janjičari, koja je kasnije pod vođstvom Belivuka preimenovana u Principe, pisali smo ranije. Na sahrani Stankovića, koji je ubijen oktobra 2016, bili su Nedić, Vučković, Belivuk i, kako čujemo, Colić. Belivuk i njegova grupa su uhapšeni 4. februara 2021, ali predstavnici vlasti i mediji pod njihovom kontrolom ne spominju veze ove grupe i Nedića, koji je bliski saradnik predsednika Vučića. To nisu uradili čak ni kada su o tome javno govorili nekadašnji funkcioneri Partizana - Duško Vujošević za NIN i Vladimir Vuletić u Utisku nedelje. Sadašnji načelnik Pete uprave Colić je te 2014, pre nego što je izabran u Skupštinu FK Partizan, imao posebne zadatke u BIA, koje dobijaju osobe od velikog poverenja. Prvo je u martu 2014. bio u grupi agenata BIA koji su sprovodili Darka Šarića, narko-bosa sada pravosnažno osuđenog za krijumčarenje 5,7 tona kokaina, koji se tada predao. Uzimajući u obzir da su i danas neke okolnosti predaje Šarića ostale nepoznate i da su naročito jake sumnje da je boravio tamo gde je rekao, a da vlast nije imala nameru da to istraži, Colićev zadatak je bio veoma značajan. Colić je bio jedan od dvojice agenata koji su izveli Šarića iz aviona. On je na javno emitovanom snimku, na kome su lica agenata BIA zatamnjena. Iste te 2014. u novembru Colić je bio na još jednom veoma poverljivom zadatku. Sedeo je u avionu iza lidera SRS-a Vojislava Šešelja, koji je tada dolazio u Srbiju nakon puštanja iz Haškog tribunala. Šešelj je tada mogao da bude veoma problematičan za svoju političku decu - tada premijera Vučića i predsednika Tomislava Nikolića, jer ih je još iz Haga optuživao za izdaju kada su napustili SRS i formirali SNS. Mnogi su očekivali da će se Šešelj tada obrušiti na svoje nekadašnje saborce. Zato je zadatak Colića koji je sedeo u avionu iza lidera radikala, koji se vraćao u Srbiju, bio veoma značajan za vlast, da ako ništa drugo oslušne da li će biti napadani. Colić i jedna grupa agenata BIA su kasnije bili malo skrajnuti. Međutim, to za Colića nije dugo trajalo. Dolaskom sadašnjeg direktora BIA Bratislava Gašića 2017, nastavio je da napreduje. Kada su novembra 2018. počeli protesti Jedan od pet miliona, Colić je često dolazio na one koji su se održavali u Beogradu, takođe kao oči i uši vlasti. Imao je značajnu ulogu i na julskim protestima 2020. U tim protestima veoma sumnjivo je bilo angažovanje huliganskih navijačkih grupa čiji su pripadnici izazivali nasilje, a viđeni su u kontaktima sa pripadnicima bezbednosnih službi. Sumnja da je huliganske grupe vlast namerno angažovala da bi razbila julske proteste, do danas se samo uvećala. Peta uprava, kojom rukovodi Colić, jedna je od značajnih u BIA i za nju govore da je policija u policiji. Ona služi za kontraobaveštajnu zaštitu BIA i najvažnijih državnih organa, kao na primer predsednika Srbije. Nakon reorganizacije BIA 2018, ove uprave su podeljene pod nadležnost četiri načelstva - za bezbednost, operativu, logistiku i tehniku. Colić je pod načelnikom za bezbednost Markom Parezanovićem, koji je postao poznat javnosti po sada čuvenom govoru da bezbednost države ugrožavaju opozicija, mediji, nevladine organizacije i sindikati. O poverenju vlasti i direktora BIA Gašića u Colića, govori i to da on i njemu nadređeni Parezanović nisu u dobrim odnosima, ali da zbog toga ne snosi nikakve posledice. To je posebno izraženo s obzirom na to da je Parezanović jedan od miljenika predsednika Vučića, koji mu se javno obraća familijarno, imenom. Međutim, i Colić uživa veliko poverenje vlasti. Coliću su, kao načelniku Pete uprave zadužene i za zaštitu predsednika Srbije, sigurno dobro poznata i sva dešavanja u ponovo otvorenim stalnim temama ove vlasti, „prisluškivanje Vučića“ i „atentat na Vučića“. Poznata su mu i druženja predsednikovog punoletnog sina sa nekim pripadnicima grupe Janjičari - Principi, koje i sam poznaje. Istraga protiv ove huliganske grupe, koja je prerasla u bandu od 2014. do danas, nažalost vlast je počela da vodi preko tabloida. Nada da će profesionalci iz tužilaštva i policije, koji su se pojavili na početku, imati glavnu reč nažalost ubrzo je razvejana. Tabloid Informer i TV Pink preuzeli su ponovo ulogu službenog glasnika i istražitelja. Urednik Informera Dragan Vučićević na Pinku najavljuje sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost pre nego što je izdato zvanično saopštenje. Poslednjih nedelja on i Vučić se smenjuju na „ružičastoj“ televiziji šaljući poruke povodom slučaja Belivuk. Tabloidna istraga se vodi i protiv doskorašnjih važnih saradnika predsednika Srbije i SNS-a Dijane Hrkalović i Slaviše Kokeze, a u priču se uvlači predsednik Višeg suda sudija Aleksandar Stepanović, koji je javno rekao, između ostalog i za NIN, da nema istraga visoke korupcije. Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić, kao i mnogi pravnici, ove napade na sudiju Stepanovića ocenjuju kao direktan pritisak na sud koji treba da sudi u slučajevima visoke korupcije. Predsednik Srbije se čudi što je Kokeza odbio poligraf, a njegov nezvanični portparol Vučićević govori da je predsednik Fudbalskog saveza Srbije planirao da zauzme važno mesto u državi. Obojica su zanemarila da bi mnogo važnije od poligrafa bilo ispitivanje porekla Kokezine imovine, a i mnogih drugih funkcionera vlasti. Najavljuju se ekskluzivni snimci za četvrtak, kada se NIN pojavljuje na kioscima. Vlast uporno prećutkuje kako su nestali snimci iz vojne kasarne kod Pančeva u kojoj su po prijavi Vojnog sindikata sekretar Nedić, žandar Vučković zajedno za vođama Janjičara Stankovićem i Belivukom vežbali pucanje. Bilo je samo pitanje trenutka kada će neko od glasnogovornika vlasti u celu priču oko Belivuka ubaciti i opoziciju, a i sve koji su ih kritikovali. To je 2. marta sa skupštinske govornice učinio poslanik SNS-a Nebojša Bakarec koji je za zaveru protiv Vučića optužio Belivuka, Dijanu Hrkalović, Kokezu... ali i sudiju Stepanovića, doskorašnjeg funkcionera Partizana Vuletića, lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i nekadašnjeg šefa BIA Sašu Vukadinovića. Zapretio je Vukadinoviću navodeći da bi u Rusiji bivši šef njihove tajne službe „nestao“, ako bi se video sa opozicionarom Aleksejem Navaljnim. Zgodno je ovde podsetiti da Janjičari nisu postojali pre dolaska SNS-a na vlast, a da je Aleksandar Stanković - Sale Mutavi, kada je Saša Vukadinović bio šef BIA, bio uhapšen 2010. sa još sedam saradnika i da su kasnije osuđeni zbog dilovanja droge. Za vreme ove vlasti čak mu je 12 puta odlagano služenje kazne, dok nije ubijen i to ispred zatvora, a sa njim u kolima je bio zatvorski čuvar. Očito da je vlast preko ljudi kakvi su Nedić, Colić i žandarm Vučković ne samo dobro znala nego i kontrolisala dešavanja na tribinama, ali i van njih, na protestima i prilikom bakljada na krovovima. Zato vlast ne može da bude iznenađena u šta je prerasla Belivukova grupa.