Mimi Oro, Tijana Ajfon i Nebojša iz Beograda

Srbija je prebogata zemlja. Ako je verovati provladinim tabloidima, a oni su samo glasnogovornici onoga što bi vlast želela da saopšti, Slaviša Kokeza - (još uvek) predsednik FSS-a, funkcioner SNS-a i doskora prijatelj najmoćnijeg čoveka u zemlji – oštetio je državu za više od 600 miliona evra. U tome su mu, navodno, pomagali zaposleni u Upravi carina (deo Ministarstva finansija) i MUP-u. Ako je to tačno, ispada da se, umesto u budžet, svake godine u džep Kokeze i njegovih ortaka slivalo 150 miliona evra. I tako četiri godine zaredom. Kako je moguće da toliki kriminal niko od nadležnih nije primetio? Zar je moguće da ministar finansija nije primetio da mu nešto fali u kasi? Kako predsednik, koji sve brojke drži u malom prstu, nije uočio da mu je neko „maznuo“ jedan i po odsto BDP-a? I šta sad misle kad čitaju da je Kokeza navodno zavrnuo državu za 600 miliona evra, baš koliko su i oni uzeli „bakama i dekama“ smanjenjem penzija? Zato, ako je to tačno, nema veće kosmičke pravde nego da se prvi na udaru novog Zakona o poreklu imovine, koji stupa na snagu 12. marta, nađe upravo Kokeza. Ili da bude bar drugi, odmah posle Dragana Đilasa. Mada, ima tu još kandidata, koji su u politiku ušli kao podstanari, a sad žive u kućama koje na tržištu vrede stotine hiljada evra. A nema te računice po kojoj se za devet godina na vlasti, sa platom od 1.000 evra, može uštedeti za takve nekretnine. Problem je, međutim, što Kokezu za sada terete samo tabloidi (neke druge ni oni), a ne i nadležni tužilac, koji nije našao za shodno da pozove i neke ministre iz Vlade, bar u svojstvu građanina. Ili bar gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, koji je za Novosti rekao da jedva čeka završetak „istrage o pokušaju ubistva, prisluškivanju i praćenju predsednika Vučića i njegove porodice“ (iako ta istraga u tom trenutku nije zvanično ni bila pokrenuta) i da među onima koji su u tome učestvovali „ima i ministara, i direktora, i drugih stranačkih funkcionera“. A na pitanje da li ima objektivne odgovornosti Nebojše Stefanovića za stvaranje paralelne strukture u MUP-u i SNS-u, Vučević je lakonski odgovorio da je to „pitanje za tužilaštvo i sudske organe“ i da „niko ne sme biti aboliran odgovornosti, ukoliko se utvrdi njegova krivica“. Pa, šta se onda čeka? Zašto, za početak, nadležni ne zamole Vučevića da im šapne u koga sumnja? S druge strane, neće se, valjda, istraga o klanu Veljka Belivuka, koji je osumnjičen za više ubistava, završiti samo na saslušanju čestih gošći Pinka i Hepija, Mimi Oro i Tijane Ajfon? Kako se nadležni ne prevare i pozovu i Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, za koga mnogi tvrde da je ekipi Velje Nevolje otvorio vrata stadiona FK Partizan i da je debelo zaslužan što je ta banda toliko ojačala da je pomislila da može nesmetano da diluje drogu, reketira koga stigne i ubija svakog ko joj stane na put? Da li je moguće da je policija prisluškivala predsednika države a da to nije znao tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović? Kao što onomad ni predsednik nije znao šta je to GIM? Ili, možda, Stefanović zna i nešto što bi mogao da kaže ako ga pozovu na razgovor, a što mnogi iz vrha vlasti ne bi voleli da šira javnost čuje? Ili… Mnogo je pitanja, malo odgovora. A prave odgovore sigurno nećemo naći u tabloidima. A i kako bi ako se ima u vidu da je 4. marta, uz naslov „Kokeza tvrdio: Kad završimo sa Vučićem biću premijer!“, Informer objavio da su „naše bezbednosne službe došle do ovih šokantnih saznanja nakon otkrića da je Kokeza bio u bliskim kontaktima sa mafijaškim klanom Veljka Belivuka“. Glodur Informera D. J. Vučićević očito je smetnuo s uma da je dva dana ranije, na Pinku lično izjavio da mu je prijatelj, biznismen pre godinu dana ispričao da mu je Kokeza rekao da bi hteo da bude premijer i da je Kokeza preko tog zajedničkog prijatelja zamolio Vučićevića da to „prenese tamo gde treba“! Eto, tako smo saznali da je vlasnik Informera ne samo drugar predsednika, već i da radi za „naše bezbednosne službe“. Teško nama. Biće ovde nevolje i posle Velje Nevolje. Nije Srbija Nemačka pa da poslanik vladajuće stranke odmah podnese ostavku, kao što je to uradio Nikolas Lobel iz CDU čim su ga uhvatili da je od provizije na medicinske maske zaradio 250.000 evra. Pa, ovde se vrte milioni i nikom ništa. Srećom, pa predsedniku za rođendan ima ko da peva. Samo je još štafeta falila.